Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija mora da se opredeli za novu ekonomsku politiku uz rast državnih ulaganja, tvrdi direktor za ekonomske prognoze Ruske akademije nauka Viktor Ivanter.

To joj je, kako navodi, neophodno ako želi da dodatno uveća standard širokih slojeva stanovništva i smanji veliki tehnološki zaostatak za najrazvijenijim zemljama.

On smatra da proklamovani vladin cilj, koji predviđa rast ruske ekonomije u ovoj godini od približno 2,5 odsto, pod uslovom da cene nafte ostanu na sadašnjem visokom nivou, nije u skladu sa "objektivnim potrebama društva" i predlaže da se privredna ekspanzija znatno uveća, pre svega snažnim investicijama države u razne perspektivne infrastrukturne projekte.

"Mi smo smanjili obim (državnih) investicija i zbog toga su se prihodi smanjili, a to će za posledicu imati i pad budućih prihoda", ističe Ivanter, uz ironičnu primedbu da sadašnja situacija u ekonomskoj politici ruske vlade podseća na "večnu svađu" muža i žene, u kojoj on uvek govori da treba manje trošiti, a ona da treba više zarađivati. Žena je, kao uvek, u pravu, kaže Ivanter, uz opasku da kada prihodi na državnom nivou padaju treba obavezno povećavati investicije, a ne smanjivati ih. On ukazuje, osim toga, da ruska država sada može osigurati "ozbiljan rast ulaganja", a da to ne dovede do pada primanja stanovništva.

Ivanter navodi da je dosadašnja faza razvoja ruske privrede, zasnovana na liberano - monetarnim principima, dala "određene pozitivne efekte", ali da više ne može osigurati potreban nivo ekonomske aktivnosti i visoke stope rasta.

Kao nesumnjiv uspeh ekonomskog modela, koji više nije primeren, Ivanter navodi to što je nivo ruskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), meren po glavi stanovnika i na osnovu pariteta kupovne moći, tokom minulih 13 godina uvećan u odnosu na isti pokazatelj u SAD sa 18 na više od 40 odsto.

To pokazuje da je i taj liberalni ekonomski model imao pozitivan uticaj na rusku privredu, ali se u uslovima globalne krize više ne može efikasno primenjivati, tvrdi Ivanter, a prenosi elektronsko izdanje moskovskog dnevnika "Rosiskaja gazeta".

Prema rečima eksperta RAN, osnovna greška u ekonomskoj politici ruske vlade lani je bio pad državnih investicija, a NEP bi trebalo "da ispravi sve greške koje je zvanična ekonomska politika učinila u nekoliko prethodnih godina".

Kao osnovni pravac u kome treba da se kreću investicije ruske države on navodi ulaganja u već zastareli sistem dalekovoda za prenos elektroenergije, mrežu najsavremenijih puteva za auto i železnički saobraćaj, objekte gasne infrastrukture, vodoprivrede i niz drugih perspektivnih grana.

Izostanak novih investicija koštao je rusku elektroenergetiku nekoliko "kolosalnih havarija u proteklim godinama", upozorava Ivanter, uz napomenu da su lani privatne investicije u Rusiji uvećane solidnih deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su direktna strana ulaganja porasla za visokih 50 procenata.

Istovremeno su, međutim, državna izdvajanja u nove projekte oštro opala, pa se dolazi do paradoksalnog zaključka da je poslovna klima za biznismene i strance lani bila dobra a za rusku državu loša.