Stečaj ne mora da bude i kraj
"Futura plus", članica "Centro štampa holdinga", prvo je preduzeće u Srbiji koje je u poslednjih 20 godina uspešno izašlo iz stečaja, navodi Savić.
Ipak, on dodaje da je to ipak samo dobar primar i "usamljena lasta", jer većina naših firmi koje uđu u stečaj kasnije nestanu s tržišta.
Predsednik Udruženja stečajnih upravnika Dobrivoje Petrović objašnjava da firma koja je ušla u stečajnu proceduru ima ispred sebe dva puta - likvidaciju ili reorganizaciju.
"Plan reorganizacije nije teško napraviti, ali ga je teško sprovesti. Preduzeća koja uđu u stečajnu proceduru mahom su prezadužena a dugovi obično iznose nekoliko stotina miliona evra", kaže Petrović.
Savić je podsetio da preduzeća u Srbiji kubure sa stečajem više od jedne decenije i dodao da se ništa bitno ne dešava, osim što stečajni upravnici primaju visoke plate.
"Korist od stečaja u Srbiji imaju samo stečajni upravnici i sudije, a zaposleni od toga nemaju ništa", kaže Savić.
On je ocenio da Predlog zakona o stečaju koji je bio pred Skupštinom Srbije, u velikoj meri popravlja situaciju, ali dodaje da je došlo do zastoja kad je trebalo da taj predlog uđe u proceduru,.
"Po sadašnjim propisima, sve zavisi od stečajnog upravnika, a novi predlog predviđa mogućnost da, na primer, i poverioci mogu da pokrenu stečaj ako kontrolišu 60 odsto duga preduzeća. Oni mogu da podnesu plan reorganizacije ili da predlože bankrot", kaže Savić.
Kako je rekao, pitanje je jedino šta smo čekali do sada i koliko u ovoj situaciji možemo da spasemo posrnula preduzeća. Domaće firme su, kaze on, uglavnom u velikim dugovima, tehnološki su zaostala, uz to imaju veliki broj zaposlenih, a izgubila su tržišne dobavljače.
Direktor "Centro štampa holdinga" Darko Bajčetić, izjavio je da je "Futura plus" posle četiri i po godine u stečaju, uspela da ponovo bude likvidna.
"Ispunili smo plan reorganizacije i počeli sami da servisiramo tekuće obaveze. Do sada je uloženo više od 30 miliona evra, i uz mnogo truda uspeli smo da sačuvamo zdravo jezgro kompanije", rekao je Bajčetić, a prenosi Informer.
Profesor Savić ukazuje i na čuveni primer uspešnog izaska iz stečaja američke kompanije "Krajsler". Ta firma je, kako kaže, imala visok dug, oko 80 milijardi dolara, a onda je prodato oko 62 odsto njihovih hartija od vrednosti.
"Kanadska vlada je otkupila 12 odsto hartija "Krajslera", a onda su poveriocima ponudili dve alternative. Ili da čekaju da preduzeće bankrotira pa da naplate šta mogu, ili da čekaju i da dobiju u kešu jednu trećinu svojih potraživanja. Većina je prihvatila drugu varijantu", navodi Savić.
