Toyota plaća 1,2 milijardi dolara zbog kvarova

Toyota plaća 1,2 milijardi dolara zbog kvarova

Japanska "Toyota" platiće 1,2 milijardi dolara u okviru dogovora o zatvaranju krivične istrage povodom prigovora potrošača na bezbjednost njenih automobila, saopštilo je američko Ministarstvo pravde.

"Toyota" je priznala da je obmanula američke potrošače prikrivanjem informacija u svojim saopštenjima u vezi sa dva bezbednosna problema, koji su izazivali nekontrolisano ubrzavanje automobila.

Ovim dogovorom zatvorena je četvorogodišnja istraga koju su vodile američke vlasti.

Protiv "Toyote" je podignuto nekoliko stotina tužbi zbog problema sa ubrzavnjem automobila, posle pogibije jednog člana saobraćajne patrole na autoputu u Kaliforniji i tri člana njegove porodice.

Oni su nastradali u modelu kompanije "Lexus", koja posluje u sastavu "Toyote".

"Toyota" je zbog ovog tehničkog problema povukla sa tržišta nekoliko miliona vozila od 2009. godine.

Oštar pad indeksa zbog najave Feda

Oštar pad indeksa zbog najave Feda

Na azijskim berzama cene akcija su jutros oštro pale, dok je dolar ojačao, jer bi američka centralna banka mogla da poveća ključne kamatne stope pre nego što se očekivalo.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu oko 1,4 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Singapuru, Južnoj Koreji, Australiji i Hong Kongu pale između 0,2 i 1,2 posto.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u 7,30 sati na gubitku 1,4 posto, zaronivši na najniži nivo u mesec dana.

Pad cena akcija je posledica jučerašnje izjave predsednice Feda Janet Yellen da bi centralna banka mogla sasvim da ukine programe kupovine obveznica ove jeseni, a potom nakon šest meseci, u proleće iduće godine, poveća ključne kamatne stope. To je neugodno iznenadilo ulagača koji su se nadali da bi ciklus povećanja kamata, koje se na rekordno niskim nivoima kreću još od 2008. godine, mogao početi tek u drugoj polovini iduće godine.

Iako je Yellen na konferenciji za medije, nakon dvodnevne sednice čelnika Feda, pokušala da uveri tržišta da će kamate ostati niske još neko vreme, a da će se potom tek postupno povećavati, njene izjave izazvale su juče osjetan pad cena akcija na Wall Streetu.

„Krajnji je rezultat da se ulagači sada ne osećaju tako sigurno kao pre. Uprkos porukama Feda da se planovi u vezi monetarne politike nisu promenili, sada je povećan rizik da će zaoštravanje monetarne politike u SAD-u biti brže i pre nego što se očekivalo", kaže Michelle Girard, analitičarka u kompaniji RBS.

Neugodno je iznenadila i poruka Feda da svoje smernice monetarne politike više neće vezati isključivo uz pad stope nezaposlenosti na ciljanih 6,5 posto, jer je već blizu tog nivoa, već uz širi krug ekonomskih pokazatelja. Ulagači su se nadali da će Fed ili smanjiti ciljani nivo stope nezaposlenosti ili odrediti neki drugi parametar svojih smernica. U svakom slučaju, nadali su se najavi da će centralna banka još duže vreme podsticati ekonomiju, a time i rast cena akcija jeftinim novcem.

Jedina očekivana bila je odluka Feda o daljem smanjenju programa kupovine državnih i hipotekarnih obveznica za 10 milijardi dolara, na 55 milijardi mesečno.

Smanjenje tih podsticajnih programa, a još više najave da bi se monetarna politika u SAD-u mogla zaoštriti pre nego što se očekivalo izazvale su na valutnim tržištima jačanje dolara.

Zbog toga se kurs evra jutros kreće oko 1,3840 dolara, dok je juče u ovo doba iznosio 1,3915 dolara.

Dolar je ojačao i prema japanskoj valuti, pa mu je cena porasla s jučerašnjih 101,45 na 102,25 jena.

I evro je ojačao prema 'japancu'. Jutros se njegov kurs kreće oko 141,55 jena, dok je dok je juče u ovo doba iznosio 141,25 jena.

Oštar pad indeksa zbog ukrajinske krize

Oštar pad indeksa zbog ukrajinske krize

Na svetskim berzama prošle nedelje cene akcija su oštro pale, pod pritiskom ukrajine krize i slabih makroekonomskih podataka iz Kine, koji ukazuju na usporavanje rasta druge po veličini svetske ekonomije.

Na Wall Streetu je Dow Jones prošle nedelje potonuo 2,35 posto, na 16.065 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 2 posto, na 1.841 bod, a Nasdaq indeks 2,1 posto, na 4.245 bodova. To je najveći nedeljni pad tih indeksa od kraja januara.

Oštar pad cena akcija usledeo je krajem nedelje jer su ulagači odlučili da povuku zaradu s tržišta uoči referenduma na Krimu, koji bi mogao dodatno ojačati napetosti između zapadnih zemalja i Rusije.

Uprkos traženju zapadnih zemalja da se povuče s Krima, Moskva je na to poluostrvo poslala dodatne vojne snage i naoružanje uoči referenduma u nedelju na kojem će se odlučivati da li će Krim ostati u Ukrajini ili se pripojiti Rusiji.

„Napetost između Rusije i Ukrajine najveći je proglem tržištima akcija ove nedelje. Referendum u nedelju i odgovor zapadnih zemalja i Rusije na njega mogao bi stvoriti dodatnu nesigurnost na tržištima. Deo ulagača se odlučio da se povuče s tržišta dok situacija ne bude jasnija", kaže Bucky Hellwig, potpredsednik u fondu BB&T Wealth Management.

Nesigurnost na tržišta unele su i naznake usporavanja rasta kineske ekonomije.

„Vesti o Ukrajini bile su pokretač prodaje, no ima još toga ispod površine. Budimo realni, poslednje brojke iz Kine nisu dobre", kaže Paul Mendelsohn, strateg u kompaniji Windham Financial Services.

Kineska industrijska proizvodnja porasla je u januaru i februaru za 8,6 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, što je najniža stopa rasta od 2009. godine. U tom je razdoblju sporije nego što se očekivalo porastao i promet u trgovini na malo, 11,8 posto na godišnjem nivou, što je najsporiji rast od februara 2011. godine.

Zbog toga neki analitičari smatraju da će rast druge po veličini svetske ekonomije u ovoj godini dostići samo 7 posto, a ne 7,5 posto, koliko prognoziraju kineske vlasti.

Na nesigurnost ulagača ukazuje snažan rast VIX indeksa Čikaške berze opcija. Taj 'indeks straha' skočio je prošle nedelje više od 20 posto, na 17,8 bodova, što pokazuje da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cena akcija.

I na evropskim su berzama cene akcija prošle nedelje pale. Londonski FTSE skliznuo je 2,8 posto, na 6.527 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 3,1 posto, na 9.056 bodova, a pariski CAC 3,4 posto, na 4.216 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks se prošle nedelje strmoglavio 6,2 posto, što je njegov najveći nedeljni pad u poslednjih devet meseci. Pritom je zaronio na 14.327 bodova, najniži nivo u mesec dana.

Evo ko će profitirati zbog situacije u Ukrajini

Evo ko će profitirati zbog situacije u Ukrajini

Kineska ekonomija će imati višestruku korist ukoliko Zapad uvede Rusiji oštre privredne sankcije zbog ukrajinske krize, piše moskovska "Nezavisimaja gazeta".

Prva opipljiva dobit za Peking bi mogla da bude snažna preorjentacija ruskog izvoza nafte i gasa u drugu po snazi svetsku privredu, ukoliko SAD i njihovi zapadni sateliti uvedu protiv Moskve embargo na import osnovnih energenata, piše list pozivajući se na najnovije procene eksperata u Pekingu.

Ruska državna kompanija "Rosnjeft" je u oktobru prošle godine sklopila sa kineskim partnerima ugovor o isporuci 100 miliona tona nafte u periodu od narednih deset godina, a vrednost tog posla procenjena je na oko 85 milijardi dolara.

Kineski ekonomisti, na čije mišljenje se poziva NG, smatraju da će njihova zemlja sigirno "popuniti vakuum" ako zapadne investicije u rusku ekonomiju presuše, a Peking bi takođe mogao da profitira od likvidacije avio-kosmičke industrije i drugih visokih tehnologija u Ukrajini, koje postoje zahvaljujući bliskoj saradnji sa partnerima iz Rusije.

Urednik privredne rubrike NG Mihail Sergejev tvrdi, pozivajući se na pisanje organa Kineske komunističke partije "Ženmin žibao", da Peking može uložiti ogromna sredstva u rusku ekonomiju.

"Jeftina kineska roba i bogate zalihe sirovina u Rusiji - to je osnova na kojoj Moskva i Peking mogu razvijati dvostranu saradnju", citira NG glasilo kineske kompartije.

Prema oceni tog kineskog lista, ekonomska saradnja Moskve i Pekinga biće, u situaciji kada se odnosi Rusije i Ukrajine brzo urušavaju, sve jača i obimnija. Rusija i Kina sada imaju trgovinsku razmenu u godišnjoj vrednosti od približno sto milijardi dolara, a predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je proteklog meseca, posle susreta sa njegovim kineskim kolegom Sji đinpingom, ocenio da se obim ekonomske saradnje dve zemlje može udvostručiti tokom idućih pet godina.

Sergejev, inače, veruje da je zaključak o vrlo oštrim ekonomskim sankcijama Zapada protiv Rusije preuranjen, imajući u vidu i pretnju zvanične Moskve da bi u tom slučaju mogla obustaviti isplatu svojih korporativnih dugova SAD i grupi drugih najrazvijenijih zapadnih zemalja.

Agencija Rojters podseća da spoljni dug ruskih kompanija, od kojih su mnoge u većinskom vlasništvu države, sada premašuje 650 milijardi dolara i da je i ekonomski savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev prošle sedmice javno ukazao da Moskve može u potpunosti obustaviti servisiranje tih dugovanja američkim bankama, ako Vašington uvede oštrije ekonomske sankcije Moskvi.

Podaci investicione banke Nomura pokazuju da ruski spoljni dug sada obuhvata oko 34 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, i da po visini tog duga među takozvanim brzo rastućim ekonomijama samo Singapur i Kina premašuju Rusiju.

Rojters ističe i da je vrednostnost ranog duga ruskih naftno-gasnih giganata, "Rosnjefta" i "Gasproma" trenutno oko 90 mlijardi dolara, dok dugovanja četiri vodeće državne banke Sberbanke, VTB, VEB i Roseljhoz premašuju 60 milijardi dolara i da su američke i druge zapadne banke najveći poverioci.

Zapad bi mogao, u slučaju da Rusija otkaže dalju otplatu svog korporativnog duga, da "uzapti" deo ruskih deviznih rezervi, ali zvaničnici u Moskvi ipak ne veruju da će se takav "crni" scenario dogoditi.

Rusija, inače, raspolaže trećim po vrednostima deviznim rezervama u svetu od 500 milijardi dolara, a najveći deo tih finansijskih sredstava uložen je u američke i hartije od vrednosti vodećih ekonomskih sila EU.

Zbog situacije u Ukrajini Železara Smederevo ostala bez kupca

Zbog situacije u Ukrajini Železara Smederevo ostala bez kupca

Železara Smederevo još nema problema u nabavci sirovina iz ove zemlje, mada su, priznaju za „Blic“ u Vladi Srbije, postale potpuno nerealne ranije najave da bi čeličana iz Ukrajine mogla da kupi smederevsku Železaru.

- Zasad radimo uobičajeno, trebalo bi da pošaljemo 5.000 tona kamenog uglja ukrajinskog porekla za Bor. Krajem marta i tovar za makedonsko tržište - kaže za „Blic“ Slavko Popović, vlasnik firme „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice, koji već dve decenije posluje sa Ukrajinom.

Sa poslovnim partnerima u Ukrajini je u kontaktu.

- Čujemo se više puta dnevno. Pozvao sam ih da porodice presele kod mene, dok se stanje ne smiri - kaže Popović, koji uvozi ugalj iz oblasti Donjecka.

Zbog potencijalnih zaliha nafte Ina treba biti hrvatska

Zbog potencijalnih zaliha nafte Ina treba biti hrvatska

Potencijalne zalihe nafte i plina u Hrvatskoj iznose 747 milijuna tona ekvivalentne nafte, a ako se se one dokažu, pridobive zalihe bile bi 267 milijuna tona ekvivalentne nafte, od čega se 184 milijuna tona odnosi na naftu, a ti su potencijali dodatan razlog da Hrvatska ne smije izgubiti vlasništvo nad Inom, poručio je s večerašnjeg predavanja akademik Mirko Zelić.

Predavanje o potencijalnim zalihama nafte i plina u Hrvatskoj akademik Zelić, koji je i predsjednik Znanstvenoga vijeća za naftu i plin Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU), održano je u Knjižnici Akademije u sklopu već tradicionalnih predavanja četvrtkom navečer, priopćio je HAZU.

Budući da Hrvatska godišnje troši tri milijuna tona nafte, ako bi se spomenute prognoze ostvarile, Hrvatska bi mogla biti mirna oko 60 godina i zato treba intenzivirati istraživanja, istaknuo je akademik Zelić.

Rekao je kako o mogućnosti da bi zalihe ugljikovodika u Hrvatskoj mogle biti velike govori podatak da je u zadnjih 60 godina proizvedeno oko 190 milijuna tona ekvivalentne nafte.

Zato je akademik Zelić poručio je da su ti potencijali dodatan razlog da Hrvatska ne smije 'ispuštati' svoje vlasništvo nad Inom te predložio da bi, ako se mađarski MOL povuče kao strateški partner iz Ine, njegove udjele trebalo ponuditi bogatim hrvatskim iseljenicima.

"Ako bi pak došao novi strateški partner, bilo bi poželjno da to bude onaj koji ima svoje rezerve ili područja ispitivanja jer bi ta sinergija stvorila bolje preduvjete za razvoj Ine kao nacionalne kompanije", rekao je akademik Zelić.

Što se pak tiče plina, istaknuo je da svaka država treba imati tri izvora i da bi u slučaju Hrvatske, uz domaće izvore i plin iz Rusije, najbolje bilo nabavljati plin iz sjeverne Afrike, a ne iz Azerbajdžana jer ta zemlja, dodao je, nije među deset svjetskih zemalja najbogatijih plinom.

Akademik Zelić smatra i da bi Hrvatska trebala osnovati ministarstvo za rudarstvo i energetiku kakvo imaju i zemlje čiji su energetski potencijali slabiji od hrvatskih.

Na predavanju je govorio i predsjednik HAZU akademik Zvonko Kusić koji je istaknuo da u području energetike postoji puno nepoznanica jer se, rekao je, istovremeno upozorava na nedovoljne zalihe nafte i plina te na neisplativost obnovljivih izvora energije. Pohvalio je rad Znanstvenog vijeća za naftu i plin koje je osnovano kao najstarije znanstveno vijeće HAZU još 1968. godine, a danas okuplja znanstvenike i stručnjake u pet sekcija.

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Učestvujući na večernjem panelu posvećenom bankarskom sektoru, predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić upozorio je da zbog velikog udela nenaplativih kredita prema realnom sektoru Srbije, banke smanjuju izloženost prema privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije.

Carić je naveo i da je ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Goran Pitić rekao je da je situacija u bankarskom sektoru u 2014. teža nego prošle godine i deo problema je neefikasnost države.

Pitić je rekao da je jedno od rešenja čišćenje negativnih bilansa iz portfolija banaka, odnosno nenaplativih potraživanja, za šta je najviše kriv menadžment banaka koji odobrava kredite pravnim licima i pri tom ne vodi računa da li su oni kreditno rizični.

Treba učiniti mnogo napora da se u Srbiji stvori ambijent izvesnosti poslovanja, a država može da učini mnogo tako što će da kontroliše ko upravlja u javnim preduzećima i da poveća efikasnost pravosuđa, odnosno, izvršnog postupka, rekao je Pitić.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorio je da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji.

Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

On se založio da se podaci o kašnjenju u otplati kredita javno objavljuju, ocenjujući da se taj problem može rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstva, predstavnika katastra i pravosuđa.

Azijske berze: Ulagači oprezni zbog ukrajinske krize

Azijske berze: Ulagači oprezni zbog ukrajinske krize

TOKYO - Na azijskim berzama cene akcija su se jutros stabilizovale, nakon jučerašnjeg oštrog pada, no zbog ukrajinske krize ulagači i dalje nisu skloni rizičnijim investicijama.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je u 7,30 sati bio u plusu 0,5 posto, dok su cene akcija u Australiji, Singapuru i Hong Kongu ojačale između 0,3 i 0,5 posto.

Indeksi berza u Južnoj Koreji i Šangaju pali su oko 0,5 posto, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u minusu 0,1 posto.

Ulagači su oprezni jer su juče ruske snage zauzele ukrajinsko poluostrvo Krim, a objava predsednika Vladimira Putina da Moskva ima pravo da interveniše u Ukrajini radi zaštite ruskih građana u toj zemlji, izazvala je najtežu krizu između Rusije i Zapada od Hladnoga rata.

Bela kuća je upozorila da će nastavak ruskog kršenja međunarodnog prava u Ukrajini voditi većoj političkoj i ekonomskoj izolaciji Rusije.

„Čini se da će Rusija zauzeti Krim, a zapad uvesti sankcije Moskvi, no malo je verovatno da će doći do vojnog sukoba“, kaže Kyoya Okazawa, direktor u banci BNP Paribas.

Na oprez ulagača ukazuje rast cena investicija koje se smatraju sigurnim utočištem kapitala u nesigurna vremena, kao što su zlato i državne obveznice.

„Ova situacija mogla bi izgledati kao novi Hladni rat. Nedostatak jasnog, snažnog vodstva u svetu mogao bi voditi fragmentiranosti, što bi destabiliziralo globalnu ekonomiju. U idućem razdoblju više će se sredstava slivati u sigurnije investicije“, kaže Daisuke Uno, strateg u Sumitomo Mitsui Bank.

Na valutnim se tržištima dolar stabilizovao. Nakon što je juče skliznuo na 101,20 jena, najniži nivo u mesec dana, jutros je kurs američke valute dostigao 101,85 jena.

Dolar je ojačao i prema evropskoj valuti, pa je cena evra pala s jučerašnjih 1,3785 na 1,3755 dolara.

Kurs evra prema 'japancu' skliznuo je na 139,50 jena, dok je juče u ovo doba iznosio 139,80 jena.

Zbog Ukrajine u problemu i Južni tok

Zbog Ukrajine u problemu i Južni tok

MOSKVA, LONDON/PRAG – Ruski gasni div Gasprom objavio je da ne isključuje mogućnost poremećaja u isporukama gasa Evropi zbog političke situacije u Ukrajini, ali i da nastavlja s ulaganjima u izvozno orijentisane poslove, kao što je Južni tok, izvestili su ruski mediji.

- Tinjajuće političke napetosti u Ukrajini, koje dodatno pogoršava nezavidna ekonomska situacija, mogle bi prouzrokovati poremećaje u isporukama gasa Evropi, prenosi Itar-Taš, pozivajući se na Gaspromove poslovne izveštaje.

Iz Gasproma ujedno poručuju da će uložiti maksimalne napore kako bi smanjili rizike po izvoz, preneo je portal Seebiz.

 - Nastavićemo da ulažemo u ostale izvozno orijentisane projekte, poput Južnog toka, i pojačaćemo proizvodnju tečnog gasa i izvoznih kapaciteta. Povećavamo takođe naš pristup podzemnim kapacitetima za skladištenje gasa u Evropi, dodaje se.

Rusija trenutno isporučuje Ukrajini gas prema dogovoru, uprkos tome što Kijev ne podmiruje svoje dugove, ističe finansijski direktor Gasproma, Andrej Krugljov.

Portparol Gasproma Sergej Kuprijanov ranije je kazao da bi ruska kompanija mogla da otkaže popust na cene gasa Ukrajini zbog duga koji je u međuvremenu dostigao 1,5 milijardi dolara. Taj iznos uključuje dug za prošlogodišnje, ali i za aktuelne isporuke gasa, navode ruski mediji.

Rusija je bila spremna da odobri Kijevu 33 odsto popusta na cene gasa, ali je taj dogovor propao nakon protesta u Ukrajini.

Izvor: Tanjug

Strah zbog Ukrajine poskupeo naftu

Strah zbog Ukrajine poskupeo naftu

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u aprilu poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku 1,14 dolara na 103,73 dolara po barelu, dok je ista količina severnomorske nafte tipa "brent" za aprilsku isporuku na tržištu u Londonu koštala 110,69 dolara, odnosno 1,62 dolara više nego na kraju prošlonedeljenog poslovanja, prenosi Frans pres.

Gornji dom ruskog parlamenta je u subotu dao odrešene ruke predsedniku Vladimiru Putinu da pošalje trupe na Krim, poluostrvo na jugoistoku Ukrajine naseljenom pretežno stanovništvom koje govori ruski jezik.

Analitičari ocenjuju da bi zbog eskaliranja nasilja u Ukrajini cene nafte mogle nastaviti da rastu.

"Budući da je Ukrajina jedan deo lanca snabdevanja brentom, očekujemo da će cene te vrste nafte porasti", izjavio je analitičar singapurske kompanije "CMC Markets", Dezmond Čua.

Zahtevi ispunjeni zbog predizborne kampanje

Zahtevi ispunjeni zbog predizborne kampanje

Beograd - Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije potpisao je juče Sporazum s Vladom i poslovodstvom kompanije kojim su ispunjeni skoro svi zahtevi radnika, osim izuzimanja EPS-a iz primene Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.

Kako je saopštio Sindikat radnika EPS-a, nije postignut ni dogovor o izuzimanju iz sistema solidarnog poreza na zarade veće od 60.000 dinara, jer tehnička Vlada Srbije nema uslove da menja Zakon o umanjenju neto prihoda u javnom sektoru. Posle višenedeljnih pregovora, sporazum je postignut i Sindikat radnika EPS-a je objavio da se prekidaju sve aktivnosti u vezi s ranije najavljenim štrajkom. U pregovorima su učestvovali predstavnici Sindikata radnika EPS-a, ministar finansija Lazar Krstić, ministarka energetike Zorana Mihajlović i poslovodstvo EPS-a na čelu s vršiocem dužnosti direktora Aleksandrom Obradovićem. Postignuta je saglasnost za uključivanje Sindikata radnika EPS-a u radne timove za izradu predloga zakona o radu, zakona o privatizaciji, zakona o stečaju i zakona o štrajku. S predstavnicima Vlade Srbije je dogovoreno da se poboljšaju uslovi rada neophodni za funkcionisanje elektroenergetskog sistema.

Sindikat radnika EPS-a navodi da nije sasvim zadovoljan ishodom pregovora, ali da razume ekonomske i političke uslove zbog predstojećih parlamentarnih izbora. Sindikat EPS-a zahtevao je i pozajmicu za zaposlene od 50.000 dinara, o čemu je postignut dogovor, ali se još ne zna kolika će ona biti. Upravo je zahtev za isplatu pozajmica, i pretanja Sindikata radnika EPS-a da će svoje članove pozvati na generalni štrajk ako se ne ispuni taj i drugi njihovi zahtevi, izazvala dosta negativnih reakcija u javnosti.

Analitičar Mahmud Bušatlija smatra da odluka Vlade da dozvoli menadžmentu EPS-a da svojim radnicima isplati pozajmice nije korektna prema drugim preduzećima. On za Danas ističe da je reč o presedanu o kome bi trebalo da se izjasne drugi sindikati.

- Postavlja se sasvim logično pitanje, ako je država dozvolila EPS-u da svojim zaposlenima da pozajmicu, zašto na to nemaju pravo i radnici drugih javnih i državnih preduzeća. Bojim se da ovakva sasvim pogrešna odluka Vlade može da izazove lančanu reakciju pa i da zaposleni u državnoj upravi zatraže isplatu pozajmica. Oni bi na nju imali mnogo više prava nego radnici EPS-a za koje se može reći da su povlašćeni, jer ta kompanija ne snosi nikakvu odgovornost zbog lošeg upravljanja i loših poslovnih rezultata - tvrdi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, reč je o klasičnom popuštanju vlasti u predizbornoj kampanji, jer joj se ne isplati da ima generalni štrajk u toku izbora.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da je Sindikat radnika EPS-a dobro organizovan i da je izabrao pravi trenutak za ispostavljanje zahteva, čime je „izboksovao“ da većina njih bude usvojena.

- Mogu samo da čestitam kolegama iz Sindikata radnika EPS-a jer su oni uspeli da se izbore za svoje zahteve. Sa druge strane, objektivno posmatrano sada imamo situaciju koja je nepravedna, a za to je isključivi krivac država. Dakle, država je dozvolila pozajmice radnicima EPS-a u trenutku dok veliki broj preduzeća u restrukturiranju svojim radnicima ne isplaćuje plate i ne overava zdravstvene knjižice. Možemo konstatovati da Vlada sprovodi politiku dvostrukih aršina jer onim sindikatima koji imaju realnu moć izlazi u susret u predizbornoj kampanji, a pred drugima koji nemaju takvu snagu ostaje neumoljiva i njihove zahteve ne prihvata. Ipak, smatram da svi sindikati imaju legitimno pravo da se bore za ostvarenje svojih zahteva, i da je sasvim u redu da ističu svoje zahteve tokom predizborne kampanje i pokušaju da ostvare uspeh poput onog koji je ostvario Sindikat radnika EPS-a - zaključuje Veselinović.

Katar popravlja uslove za strane radnike zbog Svetskog prvenstva u fudbalu

Katar popravlja uslove za strane radnike zbog Svetskog prvenstva u fudbalu

Emirat Katar je danas najavio uvođenje serije mera za zaštitu stranih državljana koji rade na gradilištima namenjenim objektima za održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine.

Ova bogata zalivska zemlja, na meti oštrih kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava zbog uslova za život strane radne snage posebno u građevinskom sektoru, pozvala je Međunarodnu organizaciju za rad da utvrdi na licu mesta primenu novih propisa.

Komitet nadležan za projekte i nasleđe u Kataru zadužen za organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva 2022, najavio je norme za pristojan tretman radnika kojim se poslodavci obavezaju da zaposlenima zaradu isplaćuju preko bankovnih računa tako da će Komitet biti u mogućnosti da proverava da li su radnici propisno i na vreme plaćeni.

Nove mere predviđaju i regulisanje smeštaja radnika kojima se jasno propisije broj kreveta u sobi kao i obavezni pristup sanitarnim prostorijima neophodnih za održavanje lične higijene.

Da li će ECB zbog niske inflacije smanjiti kamatnu stopu

Da li će ECB zbog niske inflacije smanjiti kamatnu stopu

Evropska centralna banka (ECB) će danas održati redovan mesečni sastanak, u trenutku špekulacija da bi slabiji od očekivanih podaci o inflaciji u evrozoni mogli uticati na novo kresanje kamatnih stopa.

Prema prošlonedeljnim podacima evropske službe za statistiku Evrostata, inflacija u evrozoni je u januaru usporila na 0,7 odsto sa decembarskih 0,8 odsto, što je znatno ispod zacrtanog cilja ECB-a od nešto ispod dva odsto, prenosi Frans pres.

Taj fenomen je poznatiji kao dezinflacija, za razliku od deflacije koju karakteriše realan pad cena.

ECB je u više navrata istakla da u ovom trenutku ne postoji pretnja od deflacije, ali posmatrači te institucije veruju da, u slučaju dodatnog usporavanja inflacije, postoji realna opasnost od deflatornih pritisaka.

- Iznenađujuća dezinflacija dodatno je podstakla očekivanja tržišta u novo labavljenje kamatnih stopa ECB-a", izjavio je ekonomista nemačke "Komercbanke", Rajner Ginterman.

Na poslednjem sastanku, predsednik ECB-a, Mario Dragi, izjavio je da je centralna banka spremna da preduzme nove akcije, ako to bude bilo potrebno.

ECB je još u novembru snizila referentnu kamatnu stopu na novi istorijski minimum od 0,25 odsto.

Nafta skuplja zbog veće tražnje za lož uljem u SAD

Nafta skuplja zbog veće tražnje za lož uljem u SAD

Nafta je danas ponovo poskupela, usled povećane tražnje za lož uljem u Sjedinjenim Američkim Državama koje se bore sa izuzetno oštrom zimom.

Nafta skuplja zbog veće tražnje za lož uljem u SAD

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u martu poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku 19 centi na 97,57 dolara po barelu, dok je ista količina severnomorske nafte tipa "brent" na tržištu u Londonu koštala 106,29 dolara, odnosno četiri centa više nego na kraju jučerašnjeg poslovanja, prenosi Frans pres.

Americko ministarstvo za energetiku saopštilo je da su zalihe nafte u Kušingu, američkoj saveznoj državi Oklahomi, smanjene za 1,5 miliona barela, što ukazuje na snažnu tražnju i dodatno podstiče rast cena.

Prema tom izveštaju ministarstva, američke komercijalne rezerve nafte porasle su u nedelji zaključno sa 31. januarom za 400.000 barela, što je međutim znatno manje u odnosu na očekivani rast zaliha od 2,2 miliona barela.

Trgovci su, međutim, fokusirani na četvrtu uzastopnu nedelju pada zaliha naftnih derivata (dizela i lož ulja), koje su smanjene za 2,4 miliona barela, što je više od očekivanog pada od 2 miliona barela.

Azijska tržišta: Pesimizam zbog odluke Feda

Azijska tržišta: Pesimizam zbog odluke Feda

TOKIO - Na azijskim su burzama cijene dionica jutros oštro pale jer su smanjenje poticajnih mjera Feda i naznake usporavanja rasta kineskog gospodarstva dodatno uzdrmali tržišta u razvoju.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu gotovo 3 posto, zaronivši na najnižu razinu u dva i pol mjeseca, dok su cijene dionica u Šangaju, Hong Kongu i Australiji pale između 0,4 i 0,7 posto.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih dionica, bez japanskih, bio je u 7,30 sati na gubitku 0,6 posto.

Jučerašnja odluka čelnika Feda o daljnjem smanjenju programa kupnje obveznica za 10 milijardi dolara, na 65 milijardi mjesečno, ponovno je izazvala previranja na tržištima u razvoju.

Premda se takav potez očekivao, ulagači su se ipak nadali da će američka središnja banka odgoditi taj potez jer je već smanjenje poticaja u prosincu za 10 milijardi dolara izazvalo povlačenje kapitala s tržišta u razvoju, zbog čega su oštro pale cijene dionica i tečajevi valuta tih zemalja.

Zemlje u razvoju pokušavaju suzbiti te trendove. Središnje banke Turske i Južne Afrike povećale su kamatne stope kako bi zaustavile odljev kapitala, a time i pritisak na njihove valute.

No, jučer je, nakon početnog oporavka, turska lira vrlo brzo izgubila gotovo sve dobitke.

Povećanje kamata u Indiji također nije dalo znatnije rezultate, pa je jutros tamošnji burzovni indeks zaronio na najnižu razinu u dva mjeseca. Indijski ministar financija poručio je stoga kako će poduzeti sve kako bi se situacija stabilizirala.

Pritisak na tržišta posljedica je i usporavanja rasta kineskog gospodarstva. Prema konačnom izvješću HSBC banke, PMI indeks industrijske aktivnosti u Kini u siječnju pao je s 50,5 na 39,5 bodova, najnižu razinu u šest mjeseci. Kretanje tog indeksa ispod razine od 50 bodova ukazuje na slabljenje aktivnosti.

Slabljenje drugog po veličini svjetskog gospodarstva loše utječe na zemlje koje uvelike ovise o izvozu u Kinu ili o izvozu sirovina, s obzirom da je Kina najveći svjetski potrošač sirovina, pa njezino slabljenje izaziva pad potražnje za njima.

Zbog previranja na tržištima u razvoju splasnula je sklonost ulagača prema rizičnijim investicijama, pa su jučer oštro, više od 1 posto, pale i cijene dionica na Wall Streetu.

Pod pritiskom su i europske burze, a u tako nesigurnim uvjetima ulagači utočište za svoj kapital traže u sigurnijim investicijama.

Zbog toga jutros na valutnim tržištima jačaju japanski jen i švicarski franak, koji, doduše, nose niže prinose, ali se smatraju sigurnim utočištem u nesigurna vremena.

Zbog toga je tečaj dolara, unatoč smanjenju poticaja Feda, jutros pao na 102,45 jena, dok je jučer u ovo doba iznosio 103,25 jena.

Japanska je valuta ojačala i prema europskoj, pa je cijena eura skliznula s jučerašnjih 140,90 na 139,80 jena.

U odnosu, pak, na američku valutu, tečaj eura stabilno se kreće oko jučerašnjih razina od 1,3650 dolara.