Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.

Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.

Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku, prenosi RTS.

U Hrvatskoj, na primer, nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.

Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.

Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.

KO PAZI ŠTA KUPUJE MOŽE DA UŠTEDI I DO 2.000 DINARA

KO PAZI ŠTA KUPUJE MOŽE DA UŠTEDI I DO 2.000 DINARA

Kupujući pojedine namirnice u najpovoljnijem marketu možete uštedeti 37 odsto u proseku. Prevedeno u novcu uštede se kreću od 200 dinara za proizvode od brašna, do čak više od 2.000 dinara za meso i mesne prerađevine. To je pokazalo istraživanje koje sprovela Asocijacija potrošača Srbije – APOS.

Monitoring cena osnovnih životnih namirnica u martu pokazao je da su Dis, Tempo, donekle i Roda jeftiniji od trgovinskih lanaca: Maksi, Idea i Univereksport.

U narednim tabelama i grafikonima možete videti koji je market najpovoljniji za posebne grupe namirnica i na osnovu cena u tabelama koliko za koju namirnicu možete uštedeti novca.

Brašno, testenine i žitarice

Prosečna ušteda za namirnice koje vidite u tabeli iznosi 29 odsto, odnosno 20 dinara. Ukoliko biste pojedinačne artikle koje vidite u tabeli kupovali u najjeftinijem marketu uštedeli biste ukupno 180 dinara. I to je pokazaće se najmanja ušteda u odnosu na ostale grupe namirnica.

Brašno, testenine i žitarice najpovoljnije su u Tempu, zatim Rodi, Merkatoru i Disu. U marketima Maksi, Idea i Univereksport cene su iznad prosečnih

Meso, riba i mesne prerađevine

Prosečna ušteda za meso, ribu i druge mesne prerađevine iznosi 128 dinara, odnosno 35 odsto. Teoretski, iako je to malo verovatno, ukoliko biste sve ove namirnice kupili u najpovoljnijem marketu uštedeli biste 2040 dinara, koliko iznosi razlika između najskupljih i najjeftinijih namirnica iz ove grupe.

Za kupovinu mesa, ribe i prerađevina najpovoljniji je Dis, a zatim Tempo i Merkator gde su cene niže od prosečnih. Kod skupljih trgovinskih lanaca nema većih oscilacija, pa daljim redom slede: Roda i Univereksport, dok su kao najskuplji ujednačeni Idea i Maksi.

Mleko, mlečni i proizvodi od ulja

Prosečna ušteda za namirnice u gornoj tabeli iznosi 25 odsto, odnosno 70 dinara. Za sve proizvode obračunata je ukupna ušteda od 970 dinara.

Iako su cene u većini marketa ujednačene za ovu grupu namirnica, znatno povoljniji je Tempo, sa vrednosti indeksa od 82 u odnosu na prosečnu meru 100. Za njim sledi Dis i Roda koje su gotovo podjednao povoljni sa cenama za mleko, mlčne proizvode i ulje. Ostali marketi su iako skuplji blizu proseka.

Šećer, napici, dodaci i začini

Ova najbrojnija grupa namirnica možda i najviše odnosi novca iz našeg novčanika. Ukoliko bi u cilju uštede odlazili od marketa do marketa uštedeli bi više od 1000 dinara. Razlike od artikla do artikla u marketima iznosi u proseku 35 dinara i isto toliko procenata. Velike oscilacije u cenama su kod konditorskih proizvoda i u hrani za najmlađe, pokazalo je detaljnije istraživanje

Što se izbora tiče, ono što je najtraženije u većini marketa je i najskuplje. Jedini ispod proseka, što se tiče cena za ovu grupu namirnica, su Dis i Tempo. Ostali marketi čije cene su više od prosečnih prilično su ujednačene, izuzev Maksija i Idee koji prednjače po skupoći.

Sveže i konzervirano voće i povrće

S obzirom da je za sveže voće i povrće najnezahvalnije davati preporuke koji je market najpovoljniji jer upoređivanje cena za ove namirnice ne ostavlja mogućnost upoređivanja namrinica istog kvaliteta zadržačemo se samo na tabeli. Ukupna ušteda koja može biti ostvarena iznosi 680 dinara, a prosečna po namirnici 38 dinara.

Telekom kupuje Dunav banku

Telekom kupuje Dunav banku

Beograd - Telekom Srbije planira da kupi Dunav banku, a o toj temi juče je razgovarano i na sednici Izvršnog odbora te kompanije, saznaje Danas. "Na Izvršnom odboru donet je zaključak o saradnji te kompanije i Dunav grupacije u analizi stanja i poslovanju Dunav banke, a u cilju sagledavanja mogućnosti za dalji razvoj poslovne saradnje", potvrđeno nam je u Telekomu, uz napomenu "da još ništa nije obavezujuće".

- Još nikakva odluka nije doneta, sastavljen je okvirni sporazum, ali detalji nisu precizirani, ili bar još nisu dovoljno poznati širem krugu. U tom poslu potrebno je da se usaglase interesi više učesnika, osim Telekoma tu je i Dunav osiguranje, koje je većinski vlasnik banke - rečeno je Danasu nezvanično u Dunav banci.

Naš izvor dodaje da zbog toga još nije poznato u kom će pravcu ići pregovori - da li će Dunav banka promeniti vlasničku strukturu kroz dokapitalizaciju, novom emisijom akcija ili prodajom postojećih akcija. Nepoznato je, u tom poslednjem slučaju, i ko će od vlasnika prodati akcije Telekomu, jer je osim državnog Dunav osiguranja, koje ima 58,68 odsto kapitala, tu još i Dunav RE, sa 13,79 odsto, zatim Srbijagas sa 4,99, sama Dunav banka ima akcije od 3,79, dok petnaestak odsto imaju četiri firme na čije je uloge stavljena zaloga prvog reda. Reč je o preduzećima Koteks i Lavera, čiji je vlasnik Goran Perčević, kao i firmama Prologistik i Nordvik.

U ovom trenutku, bar široj javnosti, nije poznato ni u kom bi obliku Telekom mogao da preuzme Dunav banku, ali se da pretpostaviti da nije reč o imovini i poslovnom prostoru, već pre o licenci. Naime, prošle godine je i glavni konkurent Telekoma na srpskom tržištu, Telenor, kupio licencu KBC banku kako bi mogao da razvija mobilno bankarstvo, dok je depozite i klijente te banke preuzela Sosijete ženeral.

Ukoliko transakcija preuzimanja Dunav banke bude uspešna, Telekom će moći da održi poziciju prvog konkurenta na tržištu mobilne telefonije, a sudeći prema prvim podacima sa završnog računa za prošlu godinu, dobit od 15,3 milijarde dinara, ili 36 odsto više nego 2012. garantuje da će imati dovoljno sredstava da to isprati. Iz ukupnih prihoda uplaćeno je i 14,3 milijarde dinara u republički budžet, a akcionarima su isplaćene i privremene dividende u ukupnom iznosu od preko 7,5 milijardi dinara. U saopštenju koje je Telekom izdao posle prvih podataka o prošlogodišnjem poslovanju, navodi se da "jedino ulaganja mogu da obezbede kompaniji zadržavanje liderske pozicije na izrazito konkurentnom tržištu telekomunikacija u Srbiji" kao i da su "tokom 2013. godine realizovana investiciona ulaganja u iznosu od 13 milijardi dinara, što je za 605 miliona dinara više nego u 2012. godini".

JAT-ov model privatizacije: Etihad Airways kupuje 49% Alitalie

JAT-ov model privatizacije: Etihad Airways kupuje 49% Alitalie

Etihad Airways i Alitalia u poodmakloj su fazi pregovora u okviru kojih bi nacionalni prevoznik iz Abu Dabija mogao da postane najveći deoničar italijanske nacionalne aviokompanije.

Prema izvorima koji su upoznati sa detaljima pregovora, Alitalia želi da Etihad preuzme između 30 i 49 udela u kompaniji i uloži dodatnih 350 miliona EUR.

Alitali pokušava drugi put u poslednjih pet godina da izbegne bankrot u koji bi mogla da ode zbog rastuće konkurencije niskobudžetnih aviokompanija i visoke cene goriva, ali i loših političkih odluka. Alitalia godišnje preveze oko 25 miliona putnika, zapošljava oko 14.000 radnika, ali je trenutno u dugovima od oko 800 miliona EUR.

Etihad je vlasnik 49% udela u kompaniji Air Serbia, kao i kompanijama Air Berlin, Aer Lingus i Virgin Australia.

S druge strane, nemačka Lufthansa pozvala je evropska regulatorna tela da spreče privatizaciju Alitalie od strane Etihada, navodeći kao razlog nelojalnu konkurenciju i finansiranje od strane državnih kompanija. Lufthansa već odavno lobira protiv kompanija koje su većinski u vlasništvu država - Etihada, Emirates Airlinesa i Qatar Airwaysa. (Economy.rs, 4. februar 2014.)