KO PAZI ŠTA KUPUJE MOŽE DA UŠTEDI I DO 2.000 DINARA

KO PAZI ŠTA KUPUJE MOŽE DA UŠTEDI I DO 2.000 DINARA

Kupujući pojedine namirnice u najpovoljnijem marketu možete uštedeti 37 odsto u proseku. Prevedeno u novcu uštede se kreću od 200 dinara za proizvode od brašna, do čak više od 2.000 dinara za meso i mesne prerađevine. To je pokazalo istraživanje koje sprovela Asocijacija potrošača Srbije – APOS.

Monitoring cena osnovnih životnih namirnica u martu pokazao je da su Dis, Tempo, donekle i Roda jeftiniji od trgovinskih lanaca: Maksi, Idea i Univereksport.

U narednim tabelama i grafikonima možete videti koji je market najpovoljniji za posebne grupe namirnica i na osnovu cena u tabelama koliko za koju namirnicu možete uštedeti novca.

Brašno, testenine i žitarice

Prosečna ušteda za namirnice koje vidite u tabeli iznosi 29 odsto, odnosno 20 dinara. Ukoliko biste pojedinačne artikle koje vidite u tabeli kupovali u najjeftinijem marketu uštedeli biste ukupno 180 dinara. I to je pokazaće se najmanja ušteda u odnosu na ostale grupe namirnica.

Brašno, testenine i žitarice najpovoljnije su u Tempu, zatim Rodi, Merkatoru i Disu. U marketima Maksi, Idea i Univereksport cene su iznad prosečnih

Meso, riba i mesne prerađevine

Prosečna ušteda za meso, ribu i druge mesne prerađevine iznosi 128 dinara, odnosno 35 odsto. Teoretski, iako je to malo verovatno, ukoliko biste sve ove namirnice kupili u najpovoljnijem marketu uštedeli biste 2040 dinara, koliko iznosi razlika između najskupljih i najjeftinijih namirnica iz ove grupe.

Za kupovinu mesa, ribe i prerađevina najpovoljniji je Dis, a zatim Tempo i Merkator gde su cene niže od prosečnih. Kod skupljih trgovinskih lanaca nema većih oscilacija, pa daljim redom slede: Roda i Univereksport, dok su kao najskuplji ujednačeni Idea i Maksi.

Mleko, mlečni i proizvodi od ulja

Prosečna ušteda za namirnice u gornoj tabeli iznosi 25 odsto, odnosno 70 dinara. Za sve proizvode obračunata je ukupna ušteda od 970 dinara.

Iako su cene u većini marketa ujednačene za ovu grupu namirnica, znatno povoljniji je Tempo, sa vrednosti indeksa od 82 u odnosu na prosečnu meru 100. Za njim sledi Dis i Roda koje su gotovo podjednao povoljni sa cenama za mleko, mlčne proizvode i ulje. Ostali marketi su iako skuplji blizu proseka.

Šećer, napici, dodaci i začini

Ova najbrojnija grupa namirnica možda i najviše odnosi novca iz našeg novčanika. Ukoliko bi u cilju uštede odlazili od marketa do marketa uštedeli bi više od 1000 dinara. Razlike od artikla do artikla u marketima iznosi u proseku 35 dinara i isto toliko procenata. Velike oscilacije u cenama su kod konditorskih proizvoda i u hrani za najmlađe, pokazalo je detaljnije istraživanje

Što se izbora tiče, ono što je najtraženije u većini marketa je i najskuplje. Jedini ispod proseka, što se tiče cena za ovu grupu namirnica, su Dis i Tempo. Ostali marketi čije cene su više od prosečnih prilično su ujednačene, izuzev Maksija i Idee koji prednjače po skupoći.

Sveže i konzervirano voće i povrće

S obzirom da je za sveže voće i povrće najnezahvalnije davati preporuke koji je market najpovoljniji jer upoređivanje cena za ove namirnice ne ostavlja mogućnost upoređivanja namrinica istog kvaliteta zadržačemo se samo na tabeli. Ukupna ušteda koja može biti ostvarena iznosi 680 dinara, a prosečna po namirnici 38 dinara.

Na šta potrošiti novac od kredita iz Emirata

Na šta potrošiti novac od kredita iz Emirata

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić predlaže da, osim za zatvaranje "jaza" između prihoda i rahoda u budžetu, novac od kredita iz UAE treba iskoristiti i za refinansiranje najnepovoljnijih zajmova i za razvojne namene.

Kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijen je pod veoma povoljnim uslovima, ocenjuje predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić i smatra da deo sredstava treba iskoristiti za refinansiranje najnepovoljnijih zajmova i za razvojne namene.

Ako govorimo o finansijskim uslovima, ovo je vrlo povoljan kredit, odobren u dobrom trenutku jer Srbija posle formiranja nove Vlade treba da koncipira novi budžet i ova sredstva će biti iskorišćena za finansijsku konsolidaciju, ocenio je profesor Savić gostujući u Dnevniku RTS-a.

Međutim, Savić napominje da bi deo sredstava, osim za zatvaranje „jaza" između prihoda i rashoda u budžetu, treba iskoristiti za još dve namene.

Pre svega, objašnjava, treba "prepakovati" one najskuplje kredite koje već otplaćujemo kako bi se smanjila obaveze po kamatama.

Druga, važna stavka, jesu takozvane javne investicije, odnosno, kaže Savić, treba ulagati u razvoj.

"Novac treba iskoristiti za investiranje u one oblasti koje su veoma važne za dalji razvoj - deo infrastrukture, deo razvoja obrazovanja, konsolidaciju nekih vrlo problematičnih preduzeća u javnom sektoru", precizirao je predsednik Saveta guvernera NBS.

Savić, takođe, ocenjuje da je ovo dobar signal poverenja i drugim kreditorima, kao što je Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija upravo pregovara o novom aranžmanu.

Srbija ima ogromne potencijale, naš problem je što ih ne koristimo i ovo može da bude dobar podsticaj za razvoj potencijala, zaključuje profesor Savić.

ŠTA BANKA RADI SA VAŠIM MENICAMA KADA OTPLATITE KREDIT

ŠTA BANKA RADI SA VAŠIM MENICAMA KADA OTPLATITE KREDIT

Ovaj vrednosni papir banke čuvaju „kao oči u glavi“, jer u slučaju neplaćanja obaveza, ovo je najčešće sredstvo obezbeđenja kod većine vrste kreditnih proizvoda, koje se prilikom tužbe uz Ugovore i izvode iz poslovnih knjiga banke koje dokazuju dugovanje, podnosi na prinudnu naplatu.

Najčešće, menice se čuvaju u registratratorima, uz dokument o izdavaocu menica, odnosno osnovu po kom je menica primljena (ime i prezime korisnika, podaci o ugovoru o kreditu, kartici, prekoračenju, broj partije kredita itd...). Ovi registratori obično se skladište gde i sami predmeti (predmet ugovora o kreditu, kreditnoj kartici itd...), kako bi kompletna dokumnetacija bila na jednom mestu.

Šta se dešava kada otplatimo obaveze po kojoj smo predali menice kao sredstva obezbeđenja?

Kada otplatimo kredit, kreditnu karticu ili prestajemo da koristimo dozvoljeni minus, banka je dužna da nam vrati sva sredstva obezbeđenja koja smo joj dostavili prilikom sklapanja ugovora, uključujući i menice.

Vraćanje menice podrazumeva poništenje menice (poništenje menice se najčešće radi fizičkim oštećivanjem menice) i predaju menice i ovlašćenja (ukoliko su postojala).
Iako se često dešava da se procedura vraćanja sredstava obezbeđenja oduži, to ne znači da nemamo pravo da od banke zahtevamo da nam u najkraćem roku vrati sva sredstva uključujući i menice.

Naime, u situaciji kada npr. otplatimo kredit, pored potvrde kojom banka potvrđuje da je kredit u potpunosti isplaćen i da ne postoje nikakva potraživanja po osnovu kredita, od banke treba zahtevati da nam vrati i menice.

Neretko se dešava da se ovo ne ispoštuje odmah, zbog centralizovanog arhiviranja predmeta i prateće dokumentacije na nekoj drugoj lokaciji.

Naravno, u ovakvom slučaju treba ostaviti razuman rok (npr. 15 dana) kako bi nam banka vratila poništene menice, ali u slučaju da se ta procedura znatno produži, banci se treba obratiti pismenim putem u vidu prigovora sa zahtevom za hitno vraćanje menica i ostalih sredstava obezbeđenja.

Iako je realno skoro pa nemoguće da menice iz banke nađu put do pogrešnih ruku i budu zloupotrebljene, zbog sopstvene sigurnosti, ali i sigurnosti žiranata (ukoliko su postojali), uvek od banke zahtevajte da vam po izmirenju svih obaveza vrati poništene menice.

Pravna lica i preduzetnici

Pretprošle godine NBS je donela Odluku o vođenju Registra menica i meničnih ovlašćenja pravnih lica i fizičkih lica koje obavljaju privrednu delatnost, koji je dostupan online na sajtu NBS.

Naime, po ovoj odluci u Registru se evidentiraju menice po kojima su dužnici pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost i koje su izdate u skladu sa zakonom kojim se uređuje menica, odnosno evidentiraju se ovlašćenja izdata u skladu sa odlukom kojom se propisuju opšta pravila za obavljanje direktnih zaduženja po osnovu ovlašćenja. Registracija menica se vrši elektronskim putem i to u skladu sa Odlukom.

Pretragu izdatih menica pravna lica i fizička lica koja vrše delatnost, mogu vršiti po matičnom broju, PIB-u ili serijskom broju menice, te na ovaj način uvek mogu imati uvid u podatke koliko su menica izdali, po kom osnovu, kao i da li je neka menica puštena na prinudnu naplatu.