Znatno veća uplata poreza posle objedinjene naplate

Znatno veća uplata poreza posle objedinjene naplate

Za prvih 13 dana Poreskoj upravi je stiglo blizu 130.000 prijava, a uplaćeno je u proseku dve milijarde dinara dnevno, što je znatno više nego u istom periodu prethodne godine. Uz to 95 odsto prijava bile su ispravne, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

- Mi smo sada imali situaciju da su poreski obveznici podnošenjem prijava morali da čekaju i do tri meseca da stanja budu ažurna. Svakodnevnim ažurnostima dali smo mogućnost da korisnici putem poratala imaju uvid u svoje stanje - naveo je rukovodilac IT sektora za objedinjenu naplatu Siniša Sekulić.

Pored privrede, pogodnosti ima i za građane. "Sam građanan može u bazi podataka da proveri koliko je uplaćeno poreza i doprinosa. Građanina najviše interesuje da li su mu uplaćene obaveze po osnovu zdravstvenog osiguranja ili penzionog osiguranja kako bi mogao da ih koristi. Sada više neće morati da dolazi na šalter poreske uprave", objasnila je direktorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević.

Od 1. marta u Srbiji se primenjuje sistem objedinjene naplate poreza. Poreski obveznici uplaćuju poreze i doprinose na jedan račun, poslodavci izmiruju obaveze elektronski i odjednom bez gomile papira.
Nema redova i gomile papira, ali ni mogućnosti da poslodavac, na primer, kao ranije, uplati plate, a ne plati poreze, navodi se u saopštenju.

Krstić: Rebalans budžeta odmah posle izbora

Krstić: Rebalans budžeta odmah posle izbora

Kopaonik - Ugovor o prvih milijardu dolara kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata biće potpisan danas, najavio je juče ministar finansija Lazar Krstić na marginama Kopaonik biznis foruma. Uz ovaj kredit, Krstić će u Emiratima, u koje je, prema planu, trebalo da otputuje sinoć, potpisati i ugovor o zajmu od 100 miliona dolara za navodnjavanje.

Ministar je objasnio da ovih milijardu dolara dolazi sa desetogodišnjim rokom otplate i kamatom od dva odsto, ali bez grejs perioda. Nakon proteka deset godina, kredit će moći da se obnovi. Ministar nije precizirao šta je sa preostale dve milijarde dolara tog kredita, budući da je ranije najavljivano da će Srbija od Emirata dobiti zajam od tri milijarde dolara.

- Pre nego što krenemo da gledamo u zube ovom kreditu, treba da znamo da kada gledamo koliko ovo vredi, ovo vredi 290 miliona dolara u današnjem novcu. To je kao da nam je neko poklonio 290 miliona dolara - rekao je Krstić, govoreći o razlici u kamati koju bi Srbija platila da je ovaj kredit uzimala na regularnom finansijskom tržištu. Ministar je rekao da će novac biti spreman čim skupština koja bude formirana posle izbora ratifikuje ovaj ugovor.

Govoreći u zvaničnom delu programa, Krstić je podsetio da deficit mora da se smanji na dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2017. godine. On je napomenuo da u tom cilju nema mesta povećavanju poreza i doprinosa, „ali je zato potrebno beskompromisno kažnjavati“ one koji ne plaćaju svoje obaveze.

Po Krstiću, potrebno je ispuniti četiri uslova da bi Srbija mogla da ostvari rast i stabilnost. Među njima je uspostavljanje jedinstvene politike Vlade, koja će se sprovoditi bez obzira na političku pripadnost, zatim angažovanje stručnjaka koji će graditi čvrst i usaglašen sistem, zatim „radikalna dekolektivizacija odgovornosti“, pošto, kako je rekao, nije uvek država kriva za nešto, već pojedinci koji ne poštuju zakon, i na kraju „neophodno je odlučno sprečiti one koji bi da preko državnih funkcija ostvaruju sopstvene interese“.

- Zbog političke konstelacije, prvi put u 25 godina imamo klimu da se ovo ostvari - tvrdi Krstić, koji je mišljenja da nam uz to ni geopolitičke okolnosti nikad nisu bile naklonjenije. Ministar je zbog toga ocenio da će se iz onoga što će nova vlada uraditi posle 16. marta pokazati da li je država spremna da raskrsti sa svim ovim smetnjama.

Krstić je najavio rebalans budžeta za ovu godinu posle izbora. On je napomenuo da banke koje su odobravale subvencionisane kredite 2011. i 2012. godine od države nisu dobile osam do devet milijardi dinara subvencija za te odobrene kredite. Jednu do dve milijarde dinara za tu namenu država ima u Fondu za razvoj i taj novac će uskoro biti isplaćen bankama, dok će ostatak duga biti planiran rebalansom budžeta.

- Zato pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom i traju ovako dugo, jer smo mi (u prošlosti) da bi cifre bolje izgledale, neke dugove jednostavno odlučili da izostavimo, što ćemo ove godine ispraviti - precizirao je ministar.

Šta će nam toliko državnih banaka?

Upitan da li još nekoj banci preti gašenje, ministar finansija Lazar Krstić je rekao da u Srbiji ima puno banaka, među kojima je „šest, sedam državnih“. „Ja naginjem konsolidaciji državnog udela u bankarskom sektoru. Ne treba nam toliko državnih banaka i još nekoliko institucija sa kreditnim funkcijama“, rekao je on dodajući da u zemljama okruženja uglavnom postoji po jedna ili dve državne banke i institucija za kreditno finansiranje.

Grupe

Lazar Krstić je rekao da je sistem objedinjene naplate poreza elektronskim putem počeo da funkcioniše ovog ponedeljka i da su problemi koji su se pojavili prvog dana primene sistema, rešeni. „Poreska uprava je jedan od osnovnih elemenata moći države. Krenuli smo sa reformama. Formirali smo grupu za borbu protiv sive ekonomije, na šta ćemo se rigorozno fokusirati, a imamo i grupu za reformu Poreske uprave“, rekao je Krstić.

Obradović: Korporatizacija će EPS-u uštedeti 36 miliona evra godišnje

Kopaonik - Direktor Elektroprivrede Srbije Aleksandar Obradović izjavio je juče na Kopaonik biznis forumu da zbog nedostatka korporatizacije EPS gubi 36 miliona evra godišnje, da sistem nije optimizovan, da ima preglomaznu administraciju i da je rešavanje tih problema sledeći veliki zadatak.

- Tektonska promena je to što EPS više nije monopolista. Liberalizacija tržišta električne energije se sastoji od tri faze, od kojih smo mi do sada sproveli dve, pa sada kupci na visokom i srednjem naponu mogu da biraju svog snabdevača. Od jula, a najkasnije do kraja godine i građani će moći da biraju snabdevača. To znači da nama više niko neće moći da garantuje kupca, naročito dobrog. Kad drugi snabdevači dođu, koncentrisaće se na najbolje kupce, a ne na male i neredovne platiše - upozorio je Obradović. On je podsetio da je EPS i posle uvođenja liberalizacije uspeo da zadrži 97 odsto tržišnog udela na visokom naponu i 95 odsto na srednjem. EPS je, kako je rekao, prošle godine ostvario izvanredne finansijske rezultate, između ostalog i zahvaljujući liberalizaciji.

Sindikalci posle države najveći vlasnici nekretnina

Sindikalci posle države najveći vlasnici nekretnina

Posle informacije da je Savez samostalnih sindikata Crne Gore u pregovorima sa tamošnjim Ministarstvom spoljnih poslova oko prodaje 714 kvadrata u beogradskom Domu sindikata, i najave USS „Sloga“ da će tužiti Savez samostalnih sindikata Srbije zbog „uzurpacije sindikalne imovine“, postavlja se pitanje šta sve sindikati imaju.

Uvidom u katastar nepokretnosti stiče se utisak da su sindikalci, posle države, vlasnici ili besplatni korisnici najvećeg broja kvadrata u Srbiji! Tačnije, Savez samostalnih sindikata i njegove podružnice, pošto sindikalna imovina nasleđena od nekadašnjeg jugoslovenskog Saveza sindikata do danas nije podeljena.

SSSS, prema katastru, ima 102 upisane nepokretnosti samo u našoj zemlji, sa najmanje 60.000 kvadrata. Naime, u katastru je zavedeno i mnoštvo nekretnina koje se vode na lokalne sindikate, a čija kvadratura uopšte nije zabeležena. Prema nekim procenama, samo u centru Beograda sindikat ima oko 13.500 kvadrata ekskluzvivnog poslovnog prostora.

Jedan broj kancelarija sindikati zaista i koriste, međutim gro toga izdaju. Koliko tačno i koliki su im mesečni prihodi - ne zna se. Sindikat je ipak deo prostora i izgubio, jer su ga tokom devedesetih preuzele lokalne samouprave i SPS. Danas se negde socijalisti čak vode kao vlasnici, na primer, u Boru, gde su radnicima od zavidnih 1.590 kvadrata ostale samo dve-tri kancelarije i hodnik.

Na vrlo malo nekretnina je SSSS uknjižen kao formalni vlasnik, uglavnom je korisnik državne ili držalac društvene imovine, pošto ona kod nas još nije zakonom prevedena u druge oblike. Prema katastru, on u vlasništvu ima 4.012 kvadrata u Domu sindikata u Beogradu i u suvlasništvu 1.662 kvadrata u Kikindi. Na trajno i besplatno korišćenje prostorije su mu dale lokalne samouprave u Smederevskoj Palanci, Leskovcu, Bačkoj Topoli, Novoj Crnji... Ali, za mnoštvo kvadrata koji se vode na sindikat, zbog krajnje neurednih katastarskih knjiga, ni do danas nije poznato ni ko je vlasnik, ni po kom osnovu se sindikat uopšte upisao u liste nepokretnosti. Negde se čak direktno navodi da su se sindikalne organizacije u određene prostorije useljavale bez pravnog osnova, kao, recimo, u Babušnici ili Topoli.

Željko Veselinović, lider USS „Sloga“, kaže da SSSS ima oko 66.000 kvadrata, od čega je više od trećine u Beogradu. I u glavnom gradu i u ostalim mestima širom Srbije njihove nekretnine nalaze se na najekskluzivnijim lokacijama:

"Jedan deo su neovlašćeno prodali, ali najveći deo rentiraju. Sporazumima im je gro toga na nezakonit način dat na upravljanje tokom devedesetih. Znamo da su neka preduzeća i društva već tužila SSSS jer neosnovano koristi državnu imovinu i dobro su prošla. Recimo, radnici „Železnica“ zbog zgrade u Ulici Miloša Pocerca, u Beogradu, ili KUD „Jedinstvo“ zbog zgrade u Cetinjskoj 3".

Veselinović dodaje da ovaj sindikat priprema dokumentaciju na osnovu koje će i sam tužiti SSSS, a možda i državu jer im je besplatno dala na korišćenje imovinu Srbije, od koje oni sada zarađuju:

"Pozvaćemo i ostale sindikate da nam se pridruže, jer verujemo da je svima u interesu da se imovina ravnomerno podeli prema broju članova sindikata. Neko će dobiti 100, a neko 10.000 kvadrata, ali važno je da raspodela bude pravična, a ne da svi plaćamo kiriju, a SSSS ne samo da ne plaća, već zarađuje. Apsurd je da Novi sindikat zdravstva i Unija prosvetnih radnika Srbije moraju da im plaćaju nemali zakup u Domu sindikata".

Lider ASNS Ranka Savić razmišljaće o pozivu Veselinovića da se pridruži tužbi tek kada ga i formalno dobije, ali svakako smatra da mora doći do podele sindikalne imovine:

"Neprimereno je da samo jedna sindikalna organizacija koristi imovinu koju su sticali naši očevi i dedovi. Svi su podelili nekretnine među sindikatima u okruženju, samo mi nismo. ASNS u Beogradu plaća mesečno kiriju lokalnoj samoupravi 800.000 dinara, bez komunalnih troškova. U startu smo u nepovoljnijem položaju od SSSS, koje je pravo preduzeće jer 80 odsto nekretnina rentira".

Ovo pitanje mogao bi da reši zakon o sindikatima, koji bi država trebalo što pre da donese, smatraju ovi sindikalni lideri. Sa njima se, međutim, ne slaže Branislav Čanak, lider UGS „Nezavisnost“, koji kao pravnik veruje da će sud Veselinovićevu tužbu u startu odbaciti.

"Njegova najava tužbe je politički čin i predizborni spektakl. Ona će biti odbijena jer nikad zvanično nisu ni tražili podelu imovine. UGS „Nezavisnost“ je pre 15 godina tražio podelu, ali nismo uradili ništa, jer nije moglo da se utvrdi šta je čije", kaže Čanak.

Takođe, dodaje da je trenutno rešenje da svi plaćaju kiriju, a jedan sindikat izdaje prostor u zakup nepravedno, ali misli da će se to pitanje rešiti u okviru EU integracija:

"I mi i SSSS smo članovi Evropske organizacije sindikata i to će biti rešeno u skladu sa evropskim standardima. Nek se „Sloga“ i ASNS učlane u Evropsku organizaciju, pa će biti sastavni deo rešenja, verovatno nalik onome što je odavno urađeno u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj ili Mađarskoj".

Čanku se naročito dopadaju rešenja iz Španije i Portugalije, gde je posle pada diktatorskih režima država sindikatima, koji su dotle bili u ilegali, sve nadoknadila, a nedostatak postojećeg prostora kompenzovala izgradnjom zgrada za sindikate.

Na sve ovo Ljubisav Orbović, lider SSSS, nije imao komentar.

Evro 115,8 RSD posle praznika

Evro 115,8 RSD posle praznika

Po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, evro će koštati pet para manje nego u petak 14. februara, kada je kurs bio 115,9091 dinara za jedan evro.

Dinar će biti slabiji za 1,1 odsto nego na početku ove godine, za 0,2 odsto slabiji nego pre mesec dana, a za 4,1 odsto slabiji nego pre godinu dana.

Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabija 7. februara, kada je jedan evro vredeo 116,1253 dinara.

Centralna banka je ove godine na Medjubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 510 miliona evra a bi ublažila slabljenje dinara.