Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Građani koji pola godine ne otplaćuju ratu za stambeni kredit mogu vrlo lako da ostanu bez krova nad glavom. Naime, banke imaju mogućnost da posle 180 dana kašnjenja aktiviraju položenu hipoteku.

Do sada su banke za 493 odobrena stambena zajma aktivarale hipoteke, a stanovi su dati na prodaju. Ipak, kako kažu sami bankari, ovo je poslednji korak na koji se odlučuju kada iscrpe sve mogućnosti dogovora i rešenja sa klijentima. Prema nezvaničnim podacima, do sada je prodato na aukcijama sudova i banaka oko 60 stanova.

Zakon kojim je preciziran postupak prodaje nekretnine za koju građanin ne otplaćuje rate u Srbiji ne postoji. Zbog toga banke svaka ponaosob primenjuju interne propise tako da su periodi za pokretanje prodaje stana ili kuće različiti. Postoje dva načina prodaje stana za koji klijent ne može da otplaćuje uzeti zajam. Prvi je kada nadležni sud, prema predlogu banke, prodaje nekretninu. U tom slučaju 60 odsto procenjene vrednosti stana je minimalna početna cena na prvoj aukciji. Ukoliko ne dođe do prodaje, na drugoj aukciji najmanja početna cena iznosi 30 odsto od procenjene vrednosti nekretnine. Aukciju može da organizuje i sama banka. Tada cena na prvoj aukciji ne može da bude niža od 75 odsto procenjene vrednosti, a na drugoj aukciji taj iznos je 60 odsto.

Na sajtu „Doboš„ nalazi se 701 oglas za prodaju nekretnina koje su banke oduzele, od čega se 373 odnose na prodaju stanova. Takođe i same banke na svojim sajtovima oglašavaju prodaju nepokretnosti za koje su aktivirane hipoteke. Ali prodaja ide vrlo slabo, a i kad dođe do nje, obično su to znatno niže cene od tržišnih.

"Bankama nije cilj da u bilansima drže obezvređene i nenaplative kredite niti da klijente guraju u još dublje probleme, već da im pomognu da prevaziđu poteškoće u kojima su se našli", kaže Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovništvo Euro banke.

"U situacijama kada se naši klijenti suoče sa problemima u otplati zajmova, pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za obe strane. Pre svega radimo restrukturiranje kredita ukoliko za to postoje ozbiljni razlozi, kao što su gubitak posla i smrtni slučaj. Tada, na primer, produžavamo rok otplate, uvodimo grejs-period u kojem klijent plaća samo kamatu...", dodaje on.

Prema rečima Vilotijevića, postoji jedan broj klijenata koji nakon svih alternativa koje im banka ponudi i dalje isključivo iz opravdanih razloga ne otplaćuje svoje mesečno obaveze. To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Ukoliko dođe do dogovora između banke i klijenta radi se vansudsko poravnanje bez troškova obrade za klijente, gde se napravi dogovor o dinamici otplate kredita. Klijent je tada u obavezi da isplaćuje dogovoreni mesečni iznos.

Stanovi nikad neće biti jeftiniji

Stanovi nikad neće biti jeftiniji

Bez obzira na veoma lošu ponudu, ne očekuje se ni poskupljenje kvadrata, a razlog leži u slaboj potražnji.

Međutim, zanimljivo je da su se u Beogradu pojavili investitori koji tragaju za lokacijama na kojima bi da grade zgrade od 1.500 do 2.000 kvadrata. To bi mogao da bude signal da će posle pet godina tržište nekretnina konačno da oživi.

"Prodavci i dalje preteruju u zahtevima, traže za nekretnine onoliko novca koliko im je potrebno, a ne onoliko koliko na tržištu realno vrede. Zato ih uvek pitamo da li želite da prodajete ili da prodate stan. Ali, ni cene koje se sada postižu prilikom kupoprodaje, u dogovoru kupca i prodavca, nemaju kud da budu niže", kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije Legat.

"Najgore prolaze vlasnici nekretnina na Novom Beogradu, posebno kod „Arene“. Sada se cena kvadrata na toj lokaciji kreće najviše od 1.600 do 1.700 evra, a 2008. cena je bila i viša od 2.500 evra za kvadrat. Postoji još jedna lokacija, koja bi mogla da pretrpi drastične promene. To su stanovi koje je u poslednjih nekoliko godina gradila država i sada vlasnici, ukoliko žele da ih prodaju, moraće to da urade ispod cene koju su platili", kaže on.

Sada se najbolje vidi koliko je ponuda stanova u Beogradu loša. Na snagu je stupio zakon koji obavezuju posrednika, odnosno agenciju, da sklopi ugovor sa prodavcima. Zato se isti stan više ne oglašava u nekoliko agencija, kao što je to do sada bio slučaj, što je davalo lažnu sliku bogate ponude nekretnina.

"Slaba je ponuda i slaba potražnja i trenutno ne treba očekivati neki drastičan pad ili skok cena kvadrata. Postoji opasnost masovnijeg aktiviranja hipoteka, koje najavljuju banke, što može da izazove poremećaj na tržištu. Cene će, onda, padati daleko ispod realnih, što bi ugrozilo građevinsku industriju jer bi se retko ko usudio da gradi objekte. Za banke je pametnije da skinu kamate i ponude reprogram kredita. Tako bi imale veću korist jer od snižene cene kvadrata neće namiriti svoja potraživanja", kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore.

"Prosečna cena stanova po kvadratu u Srbiji je oko 800 evra, uključujući Beograd. U ostalim gradovima Srbije prosek je od 440 do 600 evra po kvadratu", navodi on.