NELEGALNE KUĆE NEMA KO DA RUŠI

NELEGALNE KUĆE NEMA KO DA RUŠI

Oni koji nisu podneli zahtev za legalizaciju dobiće, kako saznajemo, mogućnost da besplatno evidentiraju imovinu u katastru.

To neće biti svojinski upis u katastar, koji se plaća 100 evra, već klasična evidencija sa podacima o vlasniku i statusu nekretnine. Na bazi toga, nekretnine neće moći da se prodaju niti koriste kao garancija za kredit.

Brojna upozorenja Ministarstva građevine da će sve divlje izgrađene kuće, stanovi, vikendice biti srušeni ukoliko se ne legalizuju ignorisalo je čak oko 500.000 vlasnika.

Kako sada stoje stvari, ispostavilo se da su bili u pravu. Ministar Velimir Ilić je, nakon isteka roka, priznao da „niko nije lud da ruši pola Srbije“, i time jasno stavio do znanja da od toga praktično nema ništa.

Predviđeni popusti

S. Karlovci - Na prvih 100m2 popust je 99%

Sombor - Do 60% za sređeno građ. zemljište

Novi Sad - 60% umanjenje za objekte do 100 m2

Pančevo - Predviđeno umanjenje 50%

Čačak - Popust do 60% za objekte do 300m2

Kuće i stanovi do 100m2 popust je dodatnih 40%

Užice - Za plaćanje naknade u celosti popust je 30%

Novi Pazar - 50% popusta

Beograd - Za prvih 100m2 kuća i stanova popust 99% ako je time vlasnik rešio stambeno pitanje.

Oglasile su se i lokalne samouprave objašnjavajući da čak i ako se donesu rešenja o rušenju, one nemaju novca da to plate. Kako saznajemo, priča o nelegalnoj gradnji biće završena popisom. Katastar je dobio novac od Svetske banke da napravi kompletnu evidenciju svih postojećih objekata.

Proces obrade zahteva za legalizaciju je u toku, pojedine opštine su već izdale i prva rešenja o legalizaciji. Ministarstvu građevine su lokalne samouprave dostavile podatke o broju pristiglih zahteva, a većina je usvojila i pravilnike kojima se preciziraju uslovi legalizacije, pre svega visina naknade za građevinsko zemljište i odobreni popusti.

Pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović za “Blic” kaže da je prema novom zakonu pristiglo oko deset odsto novih zahteva u odnosu na već podnete.

- Objekti koji su ušli u proces legalizacije čak i ako nemaju uslov da dobiju pozitivno rešenje neće se rušiti sve dok postupak ne bude završen. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, jeste da objekti koji su izgrađeni u prvoj zoni zaštite ne mogu da budu legalizovani i oni će biti sigurno srušeni. To nije moglo ni po starom ni po novom zakonu - kaže Damnjanović. Ona objašnjava da je građevinska inspekcija ta koja će proveravati status nekretnina. Oni donose rešenje o rušenju, dok bi sam posao trebalo da obave ovlašćene firme.

Svaka treća kompanija nema nijednog zaposlenog

Svaka treća kompanija nema nijednog zaposlenog

Procenjuje se da se svaka treća kompanija koja je registrovana, a nema nijednog zaposlenog, bavi nekim nelegalnim poslom.

Savetnik USAID Milan Stefanović kaže da imati firmu koja nema radnika nije nezakonito, ali i da ima privrednika koji ih osnivaju s lošom namerom.

- Ako im je jedno preduzeće blokirano zbog dugova, drugo će im poslužiti da radi. Oštećeni će biti poverioci jer neće moći da naplate, a vrlo često i radnici - kaže Stefanović.

On dodaje ovakvi slučajevi mogu da upućuju na rast privrednih prevara, ali i na izbegavanje plaćanja poreza i ostalih dugova.

U APR ističu da nisu sva preduzeća bez zaposlenih fantomska. Neka se osnivaju da bi završila konkretan posao, a biznismeni tako smanjuju rizik poslovanja.

Država pojma nema koliko radnika ne prima platu

Država pojma nema koliko radnika ne prima platu

Državne institucije, od Poreske uprave do nadležnih ministarstava, pojma nemaju koliko firmi nije zaposlenima isplatilo zarade i pripadajuće doprinose, niti koliko je radnika kod tih „zaboravnih“ poslodavaca. Iako su štrajkovi zbog duga za plate i neoverenih knjižica postali svakodnevni, država se još nije potrudila da utvrdi kolike su razmere finansijske nediscipline, a još manje da preduzme sankcije protiv onih koji zloupotrebljavaju svoju poziciju na tržištu.

Ceh plaćaju radnici, a za svoja prava imaju slabe šanse da se izbore tek poneki, i to ako rade u firmi gde je država vlasnik. Šanse im polako porastu ukoliko pred izbore organizuju blokadu bilo koje iole prometnije saobraćajnice. Za one u privatnim firmama, iako su po slovu zakona jednaki, nama nade da će država intervenisati čak ni opomenom vlasniku.

Ipak, obaveze koje preduzeća nisu izmirila prema budžetu vrlo precizno vodi Poreska uprava. U odgovoru na pitanja Danasa, u PU kažu da „ne vode evidenciju o isplatama zarada, odnosno o tome koji poslodavci nisu isplatili plate“. Takođe, PU „ne može dati podatak o tome koliko poslodavaca nije isplatilo doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu“, ali raspolažu podatkom koliki je ukupan dug po tom osnovu, čime su obuhvaćeni i neuplaćeni doprinosi iz ranijih godina. Tako je, tvrde poreznici, dug poslodavaca po osnovu doprinosa za PIO dostigao 68,6 milijardi, ali od tog iznosa firme koje su u stečaju, privatizaciji, restrukturiranju ili su brisane iz registra duguju oko 63,2 milijarde, što nije ni moguće naplatiti. Dug poslodavaca po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 57,7 milijardi, a takođe je veliki deo zakonski nenaplativ - gotovo 53 milijarde. Poslodavci nisu naročito ažurni ni kod uplate doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, jer dug iznosi 9,1 milijardu, od čega je nenaplativo 7,5. Kako je Poreska uprava uspela da precizno izračuna koliko firme duguju državnoj kasi a da pritom nema podatak koliko je ukupno dužnika, nismo uspeli da saznamo. Do podataka smo bezuspešno pokušavali da dođemo i kod nadležnih ministarstava.

U Ministarstvu finansija bili su najpre sigurni da Poreska uprava (koja formacijski pripada njima) ima takve spiskove. Pokušali su, pa se i sami uverili da nema. Onda su tvrdili da je to u nadležnosti Ministarstva privrede. „Sigurno imaju, ne znam zašto neće da vam daju“ - bio je jedan od odgovora iz PR službe, gde su se gotovo složili i sa zaključkom da državu nije briga za radnike i da samo vodi računa o svojim prihodima. „Tako ispada, ali sigurno imaju te podatke i u Ministarstvu privrede.“

Međutim, ni u prozvanom ministarstvu ih nisu imali, začudili su se zašto ih nema u finansijama kada isplata zarada obuhvata i uplatu doprinosa, a bili su ubeđeni da ćemo informaciju dobiti u Ministarstvu rada.

„Ne, mi nemamo takvu evidenciju. Imamo izveštaje inspekcija kada idu u kontrolu preduzeća, ali registrovano je više od 300.000 pravnih lica, inspektori ne mogu da stignu u svako i naša evidencija sadrži samo slučajeve utvrđene u redovnoj kontroli“, rekli su u Ministarstvu rada.

Za razliku od državne administracije, u nevladinom sektoru raspolažu bar procenom stanja na domaćem tržištu. U Uniji poslodavaca Srbije, na koju su nas upućivali iz sva tri ministarstva, kažu da kašnjenja u isplati zarada prate trend rasta kašnjenja u naplati potraživanja, koja je dostigla prosek od 126 dana.

- Svega 22 odsto poslodavaca uspeva da mesec na mesec isplati zarade svojim zaposlenima. Još oko 38 odsto njih kasni do 60 dana, dok svi ostali imaju veće zaostatke. Tačno je da u državnim institucijama nema tačnih informacija o isplatama, jer naša statistika nije u stanju da izdvoji takav podatak. S druge strane, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, u koji je trebalo da se slivaju svi podaci o prijavama i odjavama radnika, uplate plata i socijalnih doprinosa, ne može da objedini ovu bazu. Kada je Poreska uprava instalirala nove softvere, trebalo je da oni budu kompatibilni sa Centralnim registrom, ali je ta prilika propuštena, a samom registru Ministarstvo rada nije odobrilo sredstva da modernizuje sistem - objašnjava za Danas Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Sada nema, ali biće

Uz to PU nas je obavestila i da „ne vodi evidenciju o broju zaposlenih kod poslodavaca“ i najavila da će „ti podaci moći da se dobiju kada započne sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku“. Zanimljivo je da Poreskoj upravi u pribavljanju podataka o poslodavcima koji ne plaćaju doprinose ni plate zaposlenima, nije pomogao ni pre dve godine usvojen zakon koji je bankama nametnuo obavezu da prijavljuju svaku isplatu zarada sa računa firmi koje su im komitenti.