Toyota plaća 1,2 milijardi dolara zbog kvarova

Toyota plaća 1,2 milijardi dolara zbog kvarova

Japanska "Toyota" platiće 1,2 milijardi dolara u okviru dogovora o zatvaranju krivične istrage povodom prigovora potrošača na bezbjednost njenih automobila, saopštilo je američko Ministarstvo pravde.

"Toyota" je priznala da je obmanula američke potrošače prikrivanjem informacija u svojim saopštenjima u vezi sa dva bezbednosna problema, koji su izazivali nekontrolisano ubrzavanje automobila.

Ovim dogovorom zatvorena je četvorogodišnja istraga koju su vodile američke vlasti.

Protiv "Toyote" je podignuto nekoliko stotina tužbi zbog problema sa ubrzavnjem automobila, posle pogibije jednog člana saobraćajne patrole na autoputu u Kaliforniji i tri člana njegove porodice.

Oni su nastradali u modelu kompanije "Lexus", koja posluje u sastavu "Toyote".

"Toyota" je zbog ovog tehničkog problema povukla sa tržišta nekoliko miliona vozila od 2009. godine.

Privreda plaća 384 neporeska nameta, najviše državi

Privreda plaća 384 neporeska nameta, najviše državi

Privreda Srbije plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine, odnosno 247 parafiskalni, izjavio je stručni saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Dragan Spirić.

On je na okruglom stolu „Reforma sistema parafiskalnih nameta“, koji je organizovao NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, kazao da privreda od tih 247 parafiskalnih nameta koje plaća državi zauzvrat ne dobija povratnu uslugu ili ta usluga ne odgovara plaćenom iznosu. Prema rečima Spirića, najveći broj neporeskih davanja građani i privreda plaćaju državi - 72 odsto, nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti čine 12,8 odsto, dok Pokrajina naplaćuje 40 različitih taksi i naknada - 10,5 odsto, a najmanje je u nadležnosti gradova i opština, svega 4,7 odsto.

On je podsetio da je prvi registar parafiskalnih nameta koji je NALED napravio 2012. godine evidentirao 371 neporesko davanje, naglasivši da je u međuvremenu država ukinula 71 namet sa te liste, ali da su u 2013. boljom evidencijom u registar ušla još 84 nameta koja tada nisu registrovana.

„Interesantno je i da je, uprkos najavama iz Vlade Srbije da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, za poslednje dve godine uvedeno devet novih nameta. Nove obaveze uvedene su u okviru zakona o poreskom postupku i administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama i tržištu kapitala“, kazao je Spirić.

Bilo da su topli ili hladni radijatori, grejanje mora da se plaća

Bilo da su topli ili hladni radijatori, grejanje mora da se plaća

Mnogi građani Srbije plaćaju grejanje i van grejne sezone, ali ima i onih koji nemaju nikakvo grejanje u svojim domovima, ali su primorani da plate.

U pitanju je takozvano "indirektno grejanje", koje je ovih dana iznenadilo mnoge Vrbašane na njihovim računima za komunalne usluge.

Njima je na računima ponovo uračunata usluga grejanja, iako nju već godinama ne koriste. Nije u pitanju greška, već novi pravilnik Javno komunalnog preduzeća "Standard".

Odjava grejanja ili plombiranje radijatora više ne pomažu, jer "indirektno grejanje" mora da se plati.

To je grejanje koje stiže u stanove ili lokale preko komšijskih zidova, plafona ili poda, a u JKP "Standard" kažu da je novi pravilnik donet u skladu sa načinom poslovanja u Srbiji i da će se time zaštiti i preduzeće i redovni korisnici.

Preduzeće je beležilo finansijske gubitke zbog gubljenja energije tokom sezone, a razlozi su brojni, ali najznačajniji su u takozvanom "indirektnom zagrevanju" odjavljenih korisnika čiji su se stanovi grejali preko instalacija i zidova.

Navodno, time su ugrozili i kvalitet grejanja postojećim korisnicima, ali preduzeću doneli dodatne troškove od preko tri miliona dinara po grejnoj sezoni.

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbiji je za projekte odobreno oko 4,5 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćeno tek nešto više od milijarde. Na novac koji nismo povukli, u obavezi smo da plaćamo kaznene kamate između 0,5 i 0,75 odsto, dok poslovi za koje smo zajmili te pare tapkaju u mestu. Penale plaćamo mahom za velike infrastrukturne i energetske projekte, poput obnove železnice, autoputa, elektrana...

Neodgovornost države pala je u oči i stalnom predstavniku Svetske banke u Srbiji, Toniju Verheijenu. Da je Srbija iskoristila sve kredite koji su joj odobreni, kazao je on, to bi poguralo privredni rast, otvorilo radna mesta, a izgradnja infrastrukture privukla bi druge investicije.

Odgovornost
- Dešava se da problem nastane u proceduri, jer jedno ministarstvo treba da izda dozvole, drugo zemlju... A oni slabo sarađuju i prebacuju odgovornost jedni na druge. Mora se uvesti odgovornost za ministarstva koja ne povlače novac - kaže profesor Milojko Arsić.
Odgovorne treba tražiti u državi, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

- Slaba koordinacija u radu države kada je reč o završavanju projekata glavni je krivac za to što plaćamo penale. Neki od tih kredita odobreni su pre desetak godina, 2004. ili 2005. Ugovori se mahom potpisuju uoči izbora - kaže Arsić.
Prema saznanjima “Blica”, Vlada često brzopleto potpiše ugovor o pozajmici, a onda
javno preduzeća nadležno za posao iz projekta nije u stanju da ispuni tehničku stranu ugovora. Najviše problema ima prilikom povlačenja kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj je u 2013. na ime penala plaćeno oko 2,5 miliona evra od ukupno pet miliona, koliko smo te godine morali da platimo.

Profesor dr Ljubomir Madžar kaže da toliko penala plaćamo zbog pogrešne procene i slabe računice “nedovoljno visprenih ljudi u politici i administraciji”.

- Kad se radi eksproprijacija zemljišta sa velikim brojem vlasnika, to je ogroman administrativni posao, a kod nas administracija ne radi kako treba. To koči da se predradnje obave i da se krene u realizaciju projekta - upozorava Madžar.
Koridor 10 je već 40 godina prioritet svake vlasti, a za taj projekat je povučena tek desetina od milijardu evra, odobrenih pre pet godina. Ništa bolje nije stanje ni u „Železnicama Srbije“, gde je od zajmova ugovaranih pre sedam godina povučeno tek 17 odsto. „Železnice“ su zbog toga već platile penale više od tri miliona evra.

Budžetski fond za manje troškove grejanja: Država plaća novu stolariju

Budžetski fond za manje troškove grejanja: Država plaća novu stolariju

RADIJATORI domaćinstava u Srbiji, koji se greju preko toplana, sve vreme su vreli u poslednjih deset dana. Ipak, zbog loše izolacije i dotrajale stolarije u starim zgradama, veliki broj građana se smrzava u svojim domovima.

Baš ovaj problem trebalo bi da reši budžetski energetski fond, koji će potrošačima omogućiti da pazare nove prozore, vrata od terasa i bolje izoluju stanove i kuće. Tako će se, tvrdi resorni ministar Zorana Mihajlović, uštedeti između 30 i 40 odsto energenata za grejanje.

- Fond će finansirati građane i pomoći im da smanje svoju potrošnju, pogotovu u domaćinstvima koja se greju na struju - objasnila je ministarka energetike, koja je u ponedeljak sa prvim čovekom prestonice Sinišom Malim, obišla pogon toplane "Novi Beograd".

- Ipak, Srbija će do kraja ove godine morati da uvede i novi sistem u toplanama, koji će račun izdavati u zavisnosti koliko se energije potroši. Dosad je većina toplana naplaćivala grejanje po kvadratu. Kada uvedemo ovaj sistem, dobra izolacija će i ovde doneti ogromne uštede za potrošače.

Prva žena u Ministarstvu energetike objasnila je da će u javnost uskoro izaći i prvi rezulatati rada komisije koja se bavi problemom enormnih računa za struju i gas, koje su građani dobili za decembar.

Predsednik Privremenog organa do izbora u prestonici Siniša Mali najavio je da će se i Beograd dogovoriti sa opštinama, kućnim savetima i svim ostalim potrošačkim udruženjima o tome kako smanjiti račune za struju građanima koji se na nju greju.

- Definisali smo godišnji plan ivesticija u toplane, a ove godine ćemo najviše uložiti u elektranu na Konjarniku, i to 150 miliona dinara - objasnio je Mali.

KALORIMETRI

- KAKO bi se što pre pripremili za očitavanje energije u elektranama po utrošku, država će plaćati centralne kalorimetre, odnosno opremu za očitavanje potrošnje, koja će se ugrađivati u zgradama i zvaničnim institucijama - rekla je Zorana Mihajlović.

- Ipak, građani će sami finansirati pojedinačne kalorimetre u svojim domovima.