Neće biti poskupljenja gasa u 2014.

Neće biti poskupljenja gasa u 2014.

Dušan Bajatović izjavio je na otvaranju nove distributivne gasne mreže srednjeg i niskog pritiska u Pančevu, da neće biti poskupljenja gasa u toku ove godine.

Otvaranjem gasne mreže u pančevačkoj Vojlovici juče je zvanično završena gasifikacija u tom naselju, kao i Strelištu i Topoli u Pančevu, a ukupna vrednost te investicije je 1,25 miliona evra.

Govoreći o posledicama krize u Ukrajini po snabdevanje gasom, Bajatović je rekao da je skladište gasa Banatski Dvor u punoj funkciji, odnosno da je puno gasa i da potrošači prirodnog gasa ne treba da strahuju. Bajatović je kazao da će u narednom periodu stalno dopunjavati to skladiste, kako bi se obezbedila energetska stabilnost.

Generalni direktor Srbijagasa je naveo da bi na cenu gasa u toku ove godine mogle samo da utiču kursne razlike, ali da bi to bile manje oscilacije. Bajatović je rekao da bi, takođe, na cenu mogle da utiču i eventualne krize na naftnim tržištima na Bliskom istoku ili, ako bi se nešto ozbiljnije dogodilo u Ukrajini. On je izrazio očekivanje da se to ipak neće dogoditi.

"Ni Evropi, ni Ukrajini i Rusiji, nije u interesu da se u ovom momentu tako nešto desi u Ukrajini", rekao je Bajatović. On je poručio svim potrosačima gasa u Srbiji, da će imati stabilne isporuke. Govoreci o novoj gasnoj mreži u Pančevu, on je naglasio da se gasifikacija tog grada odvija prema planiranoj dinamici.

Bajatović je rekao, da je Srbijagas u prethodnih pet godina uložio u distributivne mreže i gasifikaciju u Srbiji, nešto manje od 300 miliona evra.

Izvršni direktor za investicije u Srbijagasu Jovica Budimir, je rekao da je Pančevo danas dobilo novu gasnu mrezu dužine 60 kilometara i koja pokriva oko 2000 domaćinstava. On je rekao, da je reč o prvoj fazi a da će druga početi na proleće, čime će biti završena gasifikacija celog grada.

Dugujemo milijardu,a potražujemo 950 miliona evra

Srbijagas duguje oko milijardu evra, jer to preduzeće radi sa nerealno niskim cenama, izjavio je Bajatović, ističući da Srbijagas isto tako na ime dugova potražuje 950 evra.

"Mi jesmo dužni milijardu evra bankama, ali su i nama dužni 950 miliona evra", rekao je Bajatović novinarima u Pančevu.

"Šta će se desiti školama, bolnicama i drugima, ako se mi budemo držali samo ekonomskog modela", naglasio je generalni direktor Srbijagasa.

Prema njegovim rečima, pančevačka Petrohemija duguje Srbijagasu više od 200 miliona evra, a NIS - u oko 100 miliona evra.

Bajatović je rekao da je Srbijagas vratio Petrohemiji puno snabdevanje gasom i da ta kompanija sada normalno radi, iako gas ne plaća, za razliku od pančevačke Azotare.

On je rekao da bi država mogla da konvertuje te dugove Petrohemije u vlasnički udeo Srbijagasu i NIS - u.

"Malo je preskup taj socijalni program, država je najveći poverilac i mislim da rešenje treba tražiti u tome da država izađe sa svojim sredstvima, kroz dokapitalizaciju Srbijagasa tako što će napraviti neku vrstu otpusta. Treba da konvertujemo potraživanja NIS - a i Srbijagasa", rekao je on dodajući da bi zatim trebalo napraviti profesionalni menadžment.

Bajatović kaže da bi, bez obzira na trenutnu situaciju, trebalo završiti investicije u Petrohemiji, uz garancije NIS - a i Srbijagasa.

Kako je rekao, to bi sve olakšalo pronalaženje strateškog partnera za Petrohemiju.

Pančevačka Petrohemija ima godišnji izovoz od 240 milina evra i u okviru radne grupe se vode aktivnosti za nalaženje investitora.

Govoreći o Metanolsko-sirćetnom kompleksu (MSK) u Kikindi i odgovarajući na ranije postavljeno pitanje ministarke energetike - zašto Srbijagas nije završio izgradnju gasovoda Elemir - Kikinda koji bi obezbedio jeftiniji gas i pokretanje proizvodnje u MSK, Bajatović je rekao da to nije bilo predviđeno programima koje odobrava vlada.

On je kazao da bi uskoro mogla da se pokrene proizvodnja u MSK, čiji je većinski vlasnik Srbijagas, s obzirom na to da je sirćetna kiselina ponovo tražena na tržištu, što u prethodnom periodu nije bio slučaj.

Stanovi nikad neće biti jeftiniji

Stanovi nikad neće biti jeftiniji

Bez obzira na veoma lošu ponudu, ne očekuje se ni poskupljenje kvadrata, a razlog leži u slaboj potražnji.

Međutim, zanimljivo je da su se u Beogradu pojavili investitori koji tragaju za lokacijama na kojima bi da grade zgrade od 1.500 do 2.000 kvadrata. To bi mogao da bude signal da će posle pet godina tržište nekretnina konačno da oživi.

"Prodavci i dalje preteruju u zahtevima, traže za nekretnine onoliko novca koliko im je potrebno, a ne onoliko koliko na tržištu realno vrede. Zato ih uvek pitamo da li želite da prodajete ili da prodate stan. Ali, ni cene koje se sada postižu prilikom kupoprodaje, u dogovoru kupca i prodavca, nemaju kud da budu niže", kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije Legat.

"Najgore prolaze vlasnici nekretnina na Novom Beogradu, posebno kod „Arene“. Sada se cena kvadrata na toj lokaciji kreće najviše od 1.600 do 1.700 evra, a 2008. cena je bila i viša od 2.500 evra za kvadrat. Postoji još jedna lokacija, koja bi mogla da pretrpi drastične promene. To su stanovi koje je u poslednjih nekoliko godina gradila država i sada vlasnici, ukoliko žele da ih prodaju, moraće to da urade ispod cene koju su platili", kaže on.

Sada se najbolje vidi koliko je ponuda stanova u Beogradu loša. Na snagu je stupio zakon koji obavezuju posrednika, odnosno agenciju, da sklopi ugovor sa prodavcima. Zato se isti stan više ne oglašava u nekoliko agencija, kao što je to do sada bio slučaj, što je davalo lažnu sliku bogate ponude nekretnina.

"Slaba je ponuda i slaba potražnja i trenutno ne treba očekivati neki drastičan pad ili skok cena kvadrata. Postoji opasnost masovnijeg aktiviranja hipoteka, koje najavljuju banke, što može da izazove poremećaj na tržištu. Cene će, onda, padati daleko ispod realnih, što bi ugrozilo građevinsku industriju jer bi se retko ko usudio da gradi objekte. Za banke je pametnije da skinu kamate i ponude reprogram kredita. Tako bi imale veću korist jer od snižene cene kvadrata neće namiriti svoja potraživanja", kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore.

"Prosečna cena stanova po kvadratu u Srbiji je oko 800 evra, uključujući Beograd. U ostalim gradovima Srbije prosek je od 440 do 600 evra po kvadratu", navodi on.

Niko neće da garantuje za kredit za "Južni tok"

Niko neće da garantuje za kredit za "Južni tok"

Realizaciju projekta „Južni tok“ u Srbiji trenutno koči problem obezbeđenja državnih garancija za zajam koji je neophodan za osnivački ulog za zajedničko preduzeće.

Taj konkretan problem odlaže se već dva-tri meseca i, u organizacionom smislu, prepreka je za raspisivanje tendera za izvođača radova i početak izgradnje - tvrdi premijer Ivica Dačić.

S druge strane, u Ministarstvu finansija kažu da „se mora znati na koji način će se otplaćivati kredit“.

- To je ozbiljan novac, potencijalno dve i više milijardi evra. Mora da se zna odakle će taj novac doći, ko će ga dati, ko će ga otplaćivati i koje garancije se za to mogu dati, imajući u vidu čitavu finansijsku konstrukciju - objašnjava zastoj oko „Južnog toka“ ministar finansija Lazar Krstić.

Na juče održanom Biznis forumu o problemima sa „Južnim tokom“ govorio je i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović. On tvrdi da država ne daje garancije „Srbijagasu“ za izgradnju gasovoda „Južni tok“, već da je sa ruskim „Gaspromom“ dogovoren zajam za tu investiciju koji bi se vraćao od dividendi projekta.

- Ukoliko bude kasnila izgradnja „Južnog toka“, zakupac 100 odsto kapaciteta, odnosno „Gasprom eksport“ plaćaće sve troškove kredita koji „Srbijagas“ uzima za dokapitalizaciju projekta.

„Srbijagas“ je, prema njegovim rečima, prošle godine imao gubitak od 40 milijardi dinara, a kao glavni razlog za to Bajatović navodi da je ta kompanija prethodnih pet godina kupcima prodavala gas po ceni koja je 25 odsto bila niža od tržišne. On priznaje da je Vlada prošle godine pokrila oko 50 miliona evra obaveza „Srbijagasa“, a ove godine će isplatiti još oko 200 miliona evra.

- Sada se gas prodaje po realnoj ceni, ali imamo problema u naplati - konstatuje Bajatović.

U Ministarstvu energetike kao glavni problem u zastoju realizacije projekta „Južni tok“ vide činjenicu da „Srbijagas“ nije reformisan. - Državna garancija za kredit „Srbijagasa“ od 75 miliona evra, namenjen pokrivanju osnivačkog uloga u „Južni tok Srbija“, bila je predviđena budžetom za 2013, ali nije realizovana, zbog restriktivne politike Ministarstva finansija. Garancije nema ni u budžetu za ovu godinu, iako smo to predložili - kažu u Ministarstvu energetike.

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Učestvujući na večernjem panelu posvećenom bankarskom sektoru, predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić upozorio je da zbog velikog udela nenaplativih kredita prema realnom sektoru Srbije, banke smanjuju izloženost prema privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije.

Carić je naveo i da je ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Goran Pitić rekao je da je situacija u bankarskom sektoru u 2014. teža nego prošle godine i deo problema je neefikasnost države.

Pitić je rekao da je jedno od rešenja čišćenje negativnih bilansa iz portfolija banaka, odnosno nenaplativih potraživanja, za šta je najviše kriv menadžment banaka koji odobrava kredite pravnim licima i pri tom ne vodi računa da li su oni kreditno rizični.

Treba učiniti mnogo napora da se u Srbiji stvori ambijent izvesnosti poslovanja, a država može da učini mnogo tako što će da kontroliše ko upravlja u javnim preduzećima i da poveća efikasnost pravosuđa, odnosno, izvršnog postupka, rekao je Pitić.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorio je da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji.

Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

On se založio da se podaci o kašnjenju u otplati kredita javno objavljuju, ocenjujući da se taj problem može rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstva, predstavnika katastra i pravosuđa.

EPS NEĆE NAPLATITI NEISPORUČENO

EPS NEĆE NAPLATITI NEISPORUČENO

On je najavio da će se do kraja januara znati da li su bile opravdane žalbe građana na uvećane račune za struju iz decembra 2013.

Obradović je sinoć RTS-u rekao da je EPS je već preduzeo mere da se ispita opravdanost žalbi građana na uvećane decembarske račune za struju i naložio smenu osam direktora u lancu odgovornosti u procesu očitavanja i izdavanja računa.

U tom javnom preduzeću se trenutno rešava oko 42.000 pristiglih reklamacija, a EPS u proseku ima mesečno 24.000 reklamacija na izdatih oko 3,5 miliona računa, što je previše iako je tačost očitavanja u proseku iznad 99,6 odsto, naveo je Obradović. On je dodao da je jedan od razloga reklamacija i zastarelost brojila.

EPS zna da je rešenje uvođenje digitalnih brojila, na kojima bi se daljinski očitavala potrošnja struje i tako bi greške ljudskog faktora bile izbegnute, rekao je Obradović .

"U proteklih osam godina EPS je dao šest milijardi evra građanstvu i privredi, a modernizacija tog javnog preduzeća bi koštala oko milijardu evra", naveo je Obradović.

Obradović nije želeo da komentariše zahteve sindikata EPS-a koji prete štrajkom ako ne budu ispunjeni njihovi zahtevi o stvaranju neophodnih uslova i sredstava za rad, o njihovom uključivanju u radnu grupu o izmenama zakona o radu, stečaju i privatizaciji, kao i isplaćena pozajmica i izuzeće od naplate solidarnog poreza. Napomenuo je da će odluku o tome doneti do kraja nedelje u saradnji sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović.

Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) Goran Papović podsetio je da je ta organizacija godinama upozoravala na nepravilnosti i propuste u naplati električne energije i ponovio da je jedan od problema to što veliki broj od oko tri miliona brojila u Srbiji nije baždaren, pa postoji sumnja u njihovu tačnost i ispravnost.

Papović je podsetio i na slučaj da je jedan naš sugrađanin dobio decembarski račun od 24 miliona dinara za utrošenu struju, što je nemoguće.

Komentarišući žalbe na uvećane decembarske račune za gas, Papović je naveo da je oko 200.000 korisnika u Srbiji dobilo uvećane račune za gas za decembar prošle godine, pri čemu je indikativno da je poslednjih pet dana prošle gapdine enormno povećana potrošnja gasa na šta su se mnogi građani žalili.

Papović je napomenuo da NOPS nema pristup mernim stanicama da bi ispitao kalorijsku vrednost gasa, na šta su se građani, takodej žalili i najavio da će ta organizacija od Srbijagasa zatražiti podatke o kvalitetu isporučenog gasa u decembru.