Konkurs za izbor izuzetnih destinacija u Srbiji

Konkurs za izbor izuzetnih destinacija u Srbiji

Turistička organizacija Srbije raspisaće konkurs za izbor izuzetnih destinacija u Srbiji koje će biti uvršećene u projekat Evropske komisije "Mreža izuzetnih destinacija Evrope (EDEN)".

Kako se navodi, svi zainteresovani za učešće na konkursu detaljnije informacije dobiće na Info danu 3. aprila u okviru 15. međunarodnog sajma i aktivnog odmora, u Nišu.

Tema ovogodišnjeg EDEN projekta u Srbiji je "Turizam i lokalno nematerijalno kulturno nasleđe" sa ciljem da identifikuje i nagradi one manje poznate destinacije koje razvijaju i baziraju svoju turističku ponudu na promociji svog teritorijalno-specifičnog nematerijalnog nasleđa (rukotvorine, zanati, manifestacije, običaji, gastronomija...).

Srbija je 2014. prvi put deo EDEN projekta i učešće u njemu je važno sa aspekta mogućnosti za besplatnu promociju destinacije u razvoju na portalu Komisije, povezivanja sa drugim evropskim državama kao i povećanja vidljivosti na turističkom tržištu.

TOS naglašava da EDEN projekat promoviše modele održivog razvoja turizma u zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU i da se sprovodi na godišnjem nivou sa temom koju bira Evropska komisija.

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.

Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.

Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku, prenosi RTS.

U Hrvatskoj, na primer, nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.

Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.

Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.

U SRBIJI SE OSIGURAVA SAMO ONO ŠTO JE OBAVEZNO

U SRBIJI SE OSIGURAVA SAMO ONO ŠTO JE OBAVEZNO

Svesni smo da je ekonomska situacija u Srbiji dovela i do toga da se uglavnom osigurava samo ono što je obavezno - kaže u razgovoru za portal Kamatica Bojana Svilar, izvršna direktorka AS neživotnog osiguranja, i dodaje da premija za osiguranje stana koja je približna izdatku za boks cigareta može pokriti štetu od nekoliko desetina hiljada eura.

Kakva su makroekonomska očekivanja za tekuću godinu kada je Srbija u pitanju? Očekujete li da izbori uspore ili zaustave realizaciju makroekonomskih planova?

Po predviđanjima se očekuje da će 2014. godina biti godina skromnog privrednog rasta od jedan odsto, a izbori će svakako usporiti realizaciju makroekonomskih planova.

Kako ocenjujete razvoj tržišta osiguranja u Srbiji i položaj tog sektora u odnosu na druge zemlje regiona i Evrope?

Premija osiguranja na tržištu Srbije već par godina stagnira na nivou od oko 500 miliona evra iako ima potencijala da bude dvostruko veća. Međutim, ekonomska situacija u Srbiji uslovljava i razvoj tržišta osiguranja u Srbiji.

Sa stanovišta razvoja osiguranja najvažniji su niska stopa inflacije, stabilan kurs dinara, razvoj privrednih aktivnosti, povećanje bruto društvenog proizvoda i povećanje standarda građana.

Prema pokazateljima razvijenosti (udeo ukupne premije u BDP) sektor osiguranja u Srbiji se nalazi znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. Međutim. u poređenju sa zemljama regiona centralne i istočne Evrope, kao i sa drugim zemljama u razvoju, nalazi se na solidnoj poziciji.

Treba li i kako menjati postojeću zakonsku regulativu za sektor osiguranja kako bi čitav sektor imao više prostora za razvoj? Koliko bi poreske olakšice mogle da imaju pozitivan efekat na sektor osiguranja?

Svakako da treba, osiguravači očekuju razvoj zakonodavstva iz oblasti osiguranja u pravcu prilagođavanja EU - donošenje novog Zakona o osiguranju, Zakona o bezbednosti u saobraćaju, a određene poreske olakšice bi svakako stimulisale i građane i poslodavce na ulaganja u osiguranje.

Kako objašnjavate činjenicu da se u bankarskom sektoru u Srbiji dešavaju krupne promene – neke banke se povlače sa srpskog tržišta, druge dolaze, neke su banke propale – dok u sektoru osiguranja situacija deluje mnogo mirnija?

Kada poredite sektor bankarstva i osiguranja – nadzor nad oba sektora vrši Narodna banka Srbije; u periodu od 2001. i dalje za bankarski, odnosno 2003. i dalje za sektor osiguranja su se dešavale značajne promene – 2001. likvidacija četiri velike domaće banke, od 2003. preuzimanje domaćih banaka i brzi rast bankarstva, da bi od 2009. i dalje došlo do usporavanja u periodu krize.

U osiguranju 2004. donošenjem novog Zakona o osiguranju je započeta reforma sektora osiguranja u Srbiji, oduzete su dozvole za rad određenim društvima za osiguranje (u vreme donošenja zakona 2004. na tržištu Srbije je postojalo 38 društava za osiguranje), došlo je do osnivanja novih društava za osiguranje koja su u većinskom stranom vlasništvu, da bi se stanje stabilizovalo i sada u Srbiji posluje 28 društava za osiguranje, od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu, a 7 u većinskom domaćem vlasništvu.

Sektor osiguranja je pod konstantnim monitoringom NBS, neposrednom i posrednom kontrolom poslovanja društava za osiguranje.

Možete li nam reći nešto više o planovima vaše osiguravajuće kuće za 2014? Na šta će biti usmeren fokus poslovanja i za koje proizvode očekujete da će biti najinteresantniji vašim klijentima?

AS Neživotno osiguranje ado i u 2014. unapređuje svoje poslovanje i konstantno podiže kvalitet usluga. Fokus je na intenziviranju prodaje postojećih grana osiguranja, imovine, nezgode, auto kasko osiguranja i asistentskim proizvodima, kao i dalji razvoj internet prodaje sa ponudom novih proizvoda. Jačanje poslovanja u osiguranju autoodgovornosti nije u prvom planu zbog nedovoljno razjašnjene regulative.

Pošto je Kamatica vodeći finansijski internet medij u Srbiji, možete li nam reći nešto više o planovima za online prisustvo vaše kompanije u 2014? Koliko je internet bitan za sektor osiguranja i vašu kompaniju?

AS Neživotno osiguranje ado Beograd je uz pomoć matičnog društva Adriatic Slovenica d.d. 2013. godine osnovalo AS Direct kao posebnu diviziju za prodaju on-line osiguranja sa ciljem da usluge osiguranja podigne na viši nivo kvaliteta.

AS Direct predstavlja potpuno nov i inovativan pristup u on-line prodaji osiguranja. Prilagođen je potrebama savremenog čoveka i odlikuju ga jednostavna upotreba, brzina i komfor u ugovaranju osiguranja.

Činjenično stanje je da je danas internet dostupan svima i da treba iskoristiti prednosti interneta kako u pružanju informacija u svrhu podizanja svesti stanovništva o značaju i prednostima osiguranja (što se uglavnom dešava kada dođe do štetnog događaja) tako i u svrhu poboljšanja poslovanja što AS Neživotno osiguranje ado već čini uspostavljanjem i razvijanjem AS Direct-a.

Na kraju, s obzirom da je sektor osiguranja još uvek nedovoljno razvijen u Srbiji, kako biste građanima Srbije objasnili da osiguranje ne treba da bude najmanje bitna stavka u kućnom budžetu?

Svesni smo da je ekonomska situacija u Srbiji dovela i do toga da se uglavnom osigurava samo ono što je obavezno, da su dobrovoljne vrste osiguranja jedna od stavki koje se građani prvo odreknu kada redukuju svoje izdatke, da imate i građane koji se uopšte ne osiguravaju (gde često nije u pitanju materijalni momenat).

Možda je najplastičniji primer za „bitnost osiguranja“ činjenica da godišnja premija za osiguranje stana koja je približna izdatku za jedan boks boljih cigareta može pokriti eventualnu štetu od nekoliko desetina hiljada eura.

Napred izneta konstatacija važi i za pravna lica uz komentar da je AS neživotno osiguranje u 2013. isplatilo klijentu kada mu je izgoreo poslovni objekat iznos od 500.000 eura na ime štete, gde je klijent imao zaključenu godišnju premiju u iznosu od 5.000 eura.

UNIQA i zvanicno vlasnik Basler osiguranja u Srbiji i Hrvatskoj

UNIQA i zvanicno vlasnik Basler osiguranja u Srbiji i Hrvatskoj

Nakon završetka procesa akvizicije, osiguravajuća grupacija UNIQA u potpunosti je postala vlasnik švajcarskih osiguravajućih kompanija Basler osiguranje u Srbiji i Hrvatskoj.

Ugovor je potpisan oktobra 2013. godine, a akvizicija je u potpunosti završena 11. marta 2014. Visina transakcije za obe kompanije iznosila je 75 miliona evra.

„Ova akvizicija pokazuje da UNIQA grupacija veruje u dugoročni potencijal tržišta osiguranja u regionu Jugoistočne Evrope i da je spremna da uloži dodatni kapital u širenje prodajne mreže i akviziciju novih klijenata i poslovnih partnera. Ovim smo poboljšali tržišnu poziciju UNIQA osiguranja u Srbiji, a još značajnije u Hrvatskoj. Ciljevi su jasni - profitabilan rast kompanije kroz implementaciju diversifikovanog modela distribucije i ponudu kompletnog asortimana proizvoda osiguranja, uz superiornu uslugu i maksimalnu sigurnost za naše klijente", izjavio je Zoran Višnjić, Član Upravnog odbora UNIQA International zadužen za region Jugoistočne Evrope.

„Za UNIQA osiguranje u Srbiji, ova akvizicija prvenstveno znači jačanje tržišne pozicije kroz rast tržišnog učešća. Do oktobra ove godine uslediće i formalni proces spajanja dveju kompanija u Srbiji, koje će u budućnosti poslovati pod zajedničkim brendom UNIQA osiguranja. Za klijente i poslovne partnere Baslera na ovim tržištima nema nikakvih promena - svi ugovori koji su do sada zaključeni ostaju pod nepromenjenim uslovima. Izvršenje preuzetih obaveza, sigurnost i maksimalna posvećenost servisiranju klijenata jesu i biće i u budućnosti fokus UNIQA osiguranja. Verujemo da će posle ove akvizicije klijenti i dalje imati pouzdanog partnera u još jačoj i snažnijoj kompaniji“ rekao je Franz Weiler, predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja u Srbiji.

Basler osiguravajuća kuća je u Srbiji započela poslovanje 2007. godine, ima više od 100 zaposlenih, 35.000 klijenata, a u 2013. godini ostvarila je premiju od 500 miliona dinara. Sa tržišnim učešćem od 0,8 odsto, kompanija je zauzela 13. mesto na srpskom tržištu osiguranja na kraju 2013. godine.

U Srbiji, UNIQA posluje na polju životnog i imovinskog osiguranja od 2007. godine. U 19 poslovnica širom Srbije, pored sedišta kompanije u Beogradu, kompanija ima 590 zaposlenih, koji brinu o oko pola miliona klijenata. Sa premijom od 4, 7 milijardi dinara i učešćem od oko 7,4%, UNIQA Srbija zauzima petu poziciju na tržištu osiguranja. Zajedno sa lokalnim „Baslerom“, UNIQA će povećati tržišno učešće na preko 8 odsto u Srbiji. Već šestu godinu zaredom, to je kompanija sa najvećim rastom među osiguravajućim kućama u Srbiji. (Economy.rs, 16. mart 2014.)

Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Građani koji pola godine ne otplaćuju ratu za stambeni kredit mogu vrlo lako da ostanu bez krova nad glavom. Naime, banke imaju mogućnost da posle 180 dana kašnjenja aktiviraju položenu hipoteku.

Do sada su banke za 493 odobrena stambena zajma aktivarale hipoteke, a stanovi su dati na prodaju. Ipak, kako kažu sami bankari, ovo je poslednji korak na koji se odlučuju kada iscrpe sve mogućnosti dogovora i rešenja sa klijentima. Prema nezvaničnim podacima, do sada je prodato na aukcijama sudova i banaka oko 60 stanova.

Zakon kojim je preciziran postupak prodaje nekretnine za koju građanin ne otplaćuje rate u Srbiji ne postoji. Zbog toga banke svaka ponaosob primenjuju interne propise tako da su periodi za pokretanje prodaje stana ili kuće različiti. Postoje dva načina prodaje stana za koji klijent ne može da otplaćuje uzeti zajam. Prvi je kada nadležni sud, prema predlogu banke, prodaje nekretninu. U tom slučaju 60 odsto procenjene vrednosti stana je minimalna početna cena na prvoj aukciji. Ukoliko ne dođe do prodaje, na drugoj aukciji najmanja početna cena iznosi 30 odsto od procenjene vrednosti nekretnine. Aukciju može da organizuje i sama banka. Tada cena na prvoj aukciji ne može da bude niža od 75 odsto procenjene vrednosti, a na drugoj aukciji taj iznos je 60 odsto.

Na sajtu „Doboš„ nalazi se 701 oglas za prodaju nekretnina koje su banke oduzele, od čega se 373 odnose na prodaju stanova. Takođe i same banke na svojim sajtovima oglašavaju prodaju nepokretnosti za koje su aktivirane hipoteke. Ali prodaja ide vrlo slabo, a i kad dođe do nje, obično su to znatno niže cene od tržišnih.

"Bankama nije cilj da u bilansima drže obezvređene i nenaplative kredite niti da klijente guraju u još dublje probleme, već da im pomognu da prevaziđu poteškoće u kojima su se našli", kaže Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovništvo Euro banke.

"U situacijama kada se naši klijenti suoče sa problemima u otplati zajmova, pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za obe strane. Pre svega radimo restrukturiranje kredita ukoliko za to postoje ozbiljni razlozi, kao što su gubitak posla i smrtni slučaj. Tada, na primer, produžavamo rok otplate, uvodimo grejs-period u kojem klijent plaća samo kamatu...", dodaje on.

Prema rečima Vilotijevića, postoji jedan broj klijenata koji nakon svih alternativa koje im banka ponudi i dalje isključivo iz opravdanih razloga ne otplaćuje svoje mesečno obaveze. To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Ukoliko dođe do dogovora između banke i klijenta radi se vansudsko poravnanje bez troškova obrade za klijente, gde se napravi dogovor o dinamici otplate kredita. Klijent je tada u obavezi da isplaćuje dogovoreni mesečni iznos.

Bez ijednog radnika 25.000 firmi u Srbiji

Bez ijednog radnika 25.000 firmi u Srbiji

Podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da skoro 25.000 firmi nema nijednog radnika, a 22.000 imaju po jednog.

Procenjuje se da se svaka treća kompanija koja je registrovana, a nema nijednog zaposlenog, bavi nekim nelegalnim poslom, piše “Blic”.

Savetnik USAID Milan Stefanović kaže da imati firmu koja nema radnika nije nezakonito, ali i da ima privrednika koji ih osnivaju s lošom namerom.

- Ako im je jedno preduzeće blokirano zbog dugova, drugo će im poslužiti da radi. Oštećeni će biti poverioci jer neće moći da naplate, a vrlo često i radnici – kaže Stefanović za “Blic”.

On dodaje ovakvi slučajevi mogu da upućuju na rast privrednih prevara, ali i na izbegavanje plaćanja poreza i ostalih dugova.

U APR ističu da nisu sva preduzeća bez zaposlenih fantomska. Neka se osnivaju da bi završila konkretan posao, a biznismeni tako smanjuju rizik poslovanja, piše list.

Misija MMF danas završava posetu Srbiji

Misija MMF danas završava posetu Srbiji

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u četvrtak završava dvonedeljnu posetu Srbiji.

Cilj posete je bilo sagledavanje stanja državnog budžeta i javnih finansija Srbije, što je osnov za pregovore o novom aražmanu iz predostrožnosti.

O tom aranžmanu će odlučiti nova vlada koja će biti forimirana posle prevremenih paralamentranih izbora koji se održavaju u nedelju, 16. marta.

Aranžman iz predostrožnosti podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskih i fiskalnih mera Vlade Srbije, čiju realizaciju bi pratio MMF, uz stavljanje na raspolaganja Srbiji odredjene sume novca, koja ne mora da se povlači.

Beograd na vodi doneće napredak celoj Srbiji

Beograd na vodi doneće napredak celoj Srbiji

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da su potezi koje je vukla ta stranka u ovoj kampanji bili iznuđeni ali oprezni, i bili su bolji od onih koji su žurili u brzu pobedu.

Govoreći o projektu "Beograd na vodi", Vučić je rekao da je to projekat cele Srbije.

"Taj projekat će doneti napredak za celu Srbiju, a pre svega unaprediće industriju, ugostiteljstvo, turizam, ali pre svega građevinsku industriju koja nam je pravila velike probleme u proteklom periodu", naveo je Vučić gostujući u emisiji "Oko".

Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji su se naslušali raznih obećanja, a mali broj projekata je bio ostvaren.

"Ja kažem - dobićemo novac od Emirata po povoljnim uslovima. Mi ćemo ovaj posao raditi, to je težak posao, mnogima izgleda kao bajka, ali oni polaze od sebe", istakao je lider naprednjaka i dodao da neće da prihvatiti priču da među političarima nema razlike.

Vučić je istakao da je prvi posao da se donesu zakoni o planiranju i izgradnji, osiguranju, privatizaciji, stečaju, državnim službenicima.

Cilj je, kako je dodao, smanjenje nezaposlenosti, a ljudi u Srbiji biće bogatiji za tri do četiri godine, kada "Beograd na vodi" bude završen.

Predsednik SNS-a rekao je da će, ako ta partija ne dobije većinu na izborima, demokratski priznati poraz i čestitati protivnicima, ali onda građani treba da znaju "da će se vratiti sistem mulja i žabokrečine".

Molim ljude da izađu i glasaju, za bilo koga, jer je važna politička stabilnost, ne sme da se dešava u Srbiji ono što se dešava u Ukrajini, rekao je Vučić.

Kako je istakao, izlaskom što većeg broja građana na izbore dobija se prilika da se pobede "oni koji Srbiju vraćaju u prošlost", jer "neki tajkuni i političari hoće da Srbiji ukinu šansu da se u njoj radi i gradi".

"Te motke, puške, nosite kuda hoćete, u Srbiji ih nećete upotrebljavati", poručio je Vučić.

O potencijalnim saradnicima

Na pitanje koga vidi kao saveznika u borbi za moderniju Srbiju za koju se zalaže, on je odgovorio da su to svi koje ne opterećuje mržnja i koji zemlji misle dobro.

To nije samo stvar formiranja vlade, nego šireg dogovora, objasnio je Vučić najavljujući da će u budućoj vladi ako je bude formirala SNS, biti i vanstranačkih ličnosti i ljudi iz drugih partija.

On je pomenuo dosadašnjeg ministra finansija Lazara Krstića i ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, za koga je rekao da samo od njega zavisi hoće li biti u novoj vladi.

Upitan da li je na sastanku sa bivšim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem bilo reči o njegovom angažovanju u vladi, Vučić je odgovorio da to nije bila tema razgovora. "Mislim da će Jeremić podržavati rad vlade i moj rad, kao što ćemo mi podržavati njegovo delovanje u međunarodnim forumima, ali to nema veze sa ulaskom u vladu", naglasio je Vučić.

On nije želeo da konkretno odgovori na pitanje da li vidi sebe kao budućeg premijera, objašnjavajući da sebe vidi "u službi građana Srbije". "Radiću za Srbiju šta god narod bude rekao", poručio je Vučić.

Lider naprednjaka kaže da će SNS uskoro saopštiti ko će biti kandidat te stranke za gradonačelnika, Siniša Mali ili Zorana Mihajlović.

Vučić je izjavio da od građana Srbije traži da na izborima 16. marta SNS dobije više glasova nego ostale stranke zajedno.

"Mi tražimo veliku podršku naroda, biću zadovoljan ako budemo imali dovoljno snage za reforme i žestoku borbu protiv kriminala i korupcije. Visoke lestvice postavljam", rekao je Vučić.

Kad je reč o solidarnom porezu, Vučić kaže da razume ljutnju onih koji štrajkuju, ali na to, kaže, ima jednostavan odgovor - da se ne može dozvoliti da se zemlja uništi i bankrotira.

"Ne možemo da uništimo svoju zemlju i ne sme zemlja da bankrotira jer je pre nas neko bio neodgovoran pa mislio da može da kupuje glasove tako što će se dodvoravati svima i tako što će se trošiti više nego što se proizvodi", rekao je Vučić.

Mercedes ponovo u Srbiji

Mercedes ponovo u Srbiji

Beograd - U fabrici Ikarbus u Beogradu juče je predstavljen prototip gradskog „solo autobusa“ proizveden u saradnji s nemačkim Mercedesom. „Danas je veliki i važan dan zbog povratka Mercedesa u Srbiju posle 17 godina, što je signal ponovnog rasta srpske industrijske snage, pošto su neki na volšeban način uspeli gotovo da unište Ikarbus“, rekao je novinarima potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je na šasiju autobusa postavio znak Mercedesa.

Vučić je naveo da će za tri dana novi autobus biti dostupan kupcima na Sajmu automobila u Beogradu i dodao da je to poruka svima onima koji nisu verovali da postoji „srpski Mercedes“. Prvi potpredsednik Vlade Srbije najavio je da će Ikarbus proizvoditi i međugradske i turističke autobuse. On je naveo da samo 300 zaposlenih može sve da preokrene i svojim radom krene u vraćanje stare snage Ikarbusa, zahvaljujući saradnji s Mercedesom.

„Saradnja s Mercedesom je radnicima vratila veru i nadu i pokazala kako radom možemo najpre da budemo deo Evrope i doprinesemo stvaranju uspešnije Srbije“, kazao je Vučić i dodao da je ovo spas za Ikarbus koji je bio na kolenima. Novi autobus će koštati 130.000 evra i za njega postoji veliko interesovanje u jugoistočnoj Evropi, a takva cena i takav kvalitet ne mogu se naći ni na tržištu Rusije, rekao je Vučić.

Predstavljanju autobusa prisustvovao je i ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm. Direktor Ikarbusa Aleksandar Vićentić rekao je da saradnja s Mercedesom omogućuje da se autobus plasira i na stranom tržištu. Direktor Mercedesa Jirgen Zajerle rekao je da je proizvodnja autobusa dobar signal za Ikarbus i Srbiju. Autobus će primati 100 putnika i imati 35 sedišta.

Ko najlakše gubi posao u Srbiji

Ko najlakše gubi posao u Srbiji

Trenutno je u zemlji najlakše doći do posla ako ste programer a najlakše ga je izgubiti ukoliko radite u građevinarstvu, trgovini, prerađivačkoj industriji, kao i u bankama ili osiguranju, pokazuju podaci.

Prema navodima ekonomiste Miroslava Zdravkovića sa sajta makroekonomija.org, najviše se u prethodnih godinu dana zapošljavalo u sektoru administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti (više od pet hiljada novih radnih mesta), zatim u obrazovanju, snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama, te u zdravstvu i državnoj upravi.

S druge strane, u građevinarstvu je posao izgubilo 6.500 radnika, u trgovini preko pet hiljada, u prerađivačkoj industriji blizu 4.700: U finansijskim delatnostima je bez posla ostalo blizu tri hiljade ljudi.

Istraživanje najposećenijeg domaćeg Internet sajta za traženje poslova poslovi.infostud, pokazalo je da nezaposleni često traže poslove vezane za turizam, saobraćaj i logistiku, kao i marketing i PR, ali i da ponuda ovih radnih mesta ne zadovoljava potrebe tržišta. Takođe, iako poslodavci veoma često traže radnike u oblastima ekonomije, trgovine i prodaje, ta radna mesta su i najtraženija, tako da ni tu nije lako doći do radnog mesta.

Zapravo, jedini koji relativno lako mogu da dođu do posla, sudeći prema analizi ovog sajta, jesu programeri. Na listi oglasa za posao za koje je bilo najmanje prijava, među prvih sedam je čak šest onih u kojima se traže različite vrste programera. Među 20 poslova do kojih se najlakše dolazi, osam je onih koji se tiču programiranja. Od ostalih poslova do kojih se relativno lako dolazi, tu su elektrotehnički i mašinski inžinjeri, frizeri, farmaceuti, kuvari, mesari, automehaničari...

Miroslav Zdravković navodi da je broj zaposlenih lane porastao u 54 grada ili opštine u Srbiji, a da je smanjen u čak 107 lokalnih sredina. Najviše ljudi bez posla je ostalo u Beogradu (7.700), a sledi Novi Sad u kojem je ugašeno više od dve i po hiljade radnih mesta. Na drugoj strani, broj novozaposlenih najviše je porastao u Nišu, Staroj Pazovi, Kragujevcu i Inđiji. Upravo je Srem region u kojem je otvoreno najviše novih radnih mesta više od 3.200.

Restrukturiranje poslovanja prioritet finansijskih direktora u Srbiji

Restrukturiranje poslovanja prioritet finansijskih direktora u Srbiji

Restrukturiranje poslovanja za čak 71% finansijskih direktora u Srbiji predstavlja jedan od glavnih prioriteta, pokazuje najnovije Istraživanje stavova finansijskih direktora u srednjoj Evropi koje je sprovela revizorsko – konsultanstka kuća Deloitte.

Uprkos finansijskoj i ekonomskoj neizvesnosti, većina finansijskih direktora iz Srbije je optimistična, 54%, kada je reč o finansijskoj perspektivi preduzeća u kojima rade, a njih 32% smatra da će situacija ostati nepromenjena.

Pored restrukturiranja, kao prioriteti ističu se rast prihoda na postojećim i novim tržištima, smanjenje direktnih troškova i poboljšanje likvidnosti preduzeća. Investicije su i dalje na dnu lestvice prioriteta s obzirom da kompanije ne žele da preuzimaju rizike već da poboljšaju operativnu efikasnost i povećaju produktivnost.

- Ovakvi nalazi ne čude s obzirom da je spremnost na preuzimanje rizika niska (7%) i da većina ispitanika (72%) ne predviđa rast BDP i smanjenje nezaposlenosti, komentariše Nada Suđić, partner u Deloitte-u.

Nezaposlenost je još jedno područje u kojem se očekuje nepovoljan trend. Čak 72% finansijskih direktora očekuje rast broja nezaposlenih, a 21% ne očekuje nikakve promene.

Činjenica da 57%, odnosno 54% preduzeća u Srbiji, smatra da su dostupnost kreditiranja odnosno troškovi finansiranja nepromenjeni u proteklih šest meseci ne znači i veću verovatnoću da će ta preduzeća koristiti eksterno finansiranje da bi više investirala; to je posledica očekivanih nepovoljnih opštih izgleda na tržištu. To nas dovodi do činjenice da 41% anketiranih preduzeća navodi da bi se najradije odlučilo za pribavljanje kapitala kao način za finansiranje svog poslovanja. (Economy.rs, 6. mart 2014.)

Ostvario profit?! Da li je to zaista moguće u Srbiji

Ostvario profit?! Da li je to zaista moguće u Srbiji?

Beograd - Nikola Aleksić (33), turistički vodič iz Beograda, pored sezonskog posla kojim se bavi, ima i dodatni izvor prihoda. Zaradu ostvaruje od kuće, sa svog laptop-a, trgujući na svetskoj berzi preko interneta.

- Za trgovanje na svetskoj berzi i brokersku kuću FXLider sam čuo preko prijatelja. U početku sam bio skeptičan jer ništa nisam znao o tome. Međutim, nakon nekoliko sastanaka u kancelarijama FXLider-a, zainteresovao sam se, odlučio da uložim novac i krenem sa trgovanjem - kaže Aleksić.

Danas, Nikola zarađuje više od 900 evra mesečno od trgovanja na svetskoj berzi.

Ko najteže dolazi do posla u Srbiji

Ko najteže dolazi do posla u Srbiji

BEOGRAD - Iako se trendovi zapošljavanja u Srbiji ne razlikuju umnogome od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, ono što nas ipak izdvaja je rano penzionisanje i isključivanje starijih sa tržišta rada.

Prema izveštaju Svetske banke o zapošljavanju u Evropi i centralnoj Aziji, među nezaposlenima u našoj zemlji najviše je starijih od 40 godina, kao i onih mlađih od 24.

Izveštaj je pokazao i da je stopa zaposlenosti u Srbiji najveća u starosnom dobu između 35 i 39 godina, dok se u ostalim zemljama taj vrhunac dostiže između 45. i 49 godina i ostaje na visokom nivou i u starijoj dobi. Na udaru su i žene starosti od 55 do 59 godina, gde je stopa zaposlenosti tek 30 odsto, dok je, primera radi, u Nemačkoj čak 70 odsto žena tog doba u radnom odnosu. Generalno, verovatnoća pronalaženja formalnog zaposlenja smanjuje se sa godinama, dok su veći izgledi da će se pronaći posao na crno. Kod mladih, nezaposlenost dostiže stopu od 50 odsto, iako je reč o generacijama koje su obrazovanije i imaju više veština od roditelja.

Prema rečima šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji Tonija Verheijena, kod nas kao i u zemljama Zapadnog Balkana i pored visokog privrednog rasta do 2008. godine, otvaranje radnih mesta nije bilo na zadovoljavajućem nivou. Kako ocenjuje, da bi se starije generacije vratile na tržište rada, a i obezbedila radna mesta za mlade, Srbiji je potrebna sveobuhvatna strategija zapošljavanja koja se neće fokusirati samo na privredni rast, već i na stvaranje novih radnih mesta, naročito u privatnom sektoru.

Prema mišljenju ekonomiste Milojka Arsića, rešenja koja bi mogla da utiču na smanjenje ovakvih trendova u sferi rada su reforma radnog zakonodavstva, ali i obrazovnog sistema, kako bi se odgovorilo potrebama tržišta rada. Ipak, kao najvažnije vidi unapređenje ambijenta za investiranje, jer od toga direktno zavisi ukupna tražnja za radnim mestima.

"Promenom strukture obrazovanja, nezaposlenost bi se u skromnoj meri smanjila, jer bi se samo deo onih koji traže posao zaposlio, ali osnovni problem je što je ukupna tražnja za radnom snagom mala. Čak i kad bi struktura bila odgovarajuća, i dalje bi veliki broj ljudi bio bez posla. Na smanjenje nezaposlenosti najviše bi uticale one mere koje podstiču investicije, i otvaranje novih radnih mesta, a potom bi trebalo reformisati radno zakonodavstvo i obrazovni sistem", kaže Arsić.

Izveštaj Svetske banke je pokazao i da zapošljavanje u Srbiji koče visoki nameti na rad onih koji se formalno zapošljavaju, a prethodno su bili neaktivni ili nezaposleni. U Evropi i centralnoj Aziji porezi prosečno čine 37 odsto troškova rada, dok su u Srbiji u 2011. porezi činili 39 odsto i taj procenat je izraženiji kod zaposlenih sa niskim primanjima. Među bitnijim problemima istaknuti su i nedostatak kvalifikovane radne snage, slaba pokretljivost radnika, kao i visoka stopa rada na crno.

"Povećanje fleksibilnosti zakonodavstva olakšalo bi zapošljavanje i otpuštanje. Sadašnji zakon o radu je stvorio situaciju da se jedni grčevito bore da zaštite postojeća radna mesta, dok oni koji nemaju posao imaju vrlo male šanse da ga nađu. Ta zaštita takođe ne obuhvata radnike u malim i srednjim preduzećima. Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, zaštićeni su njihovi kratkoročni interesi, jer kada bi oni ostali bez posla, isto tako teško bi ga našli", dodao je Arsić, obrazlažući stav da je novi zakon o radu prvi neophodan korak.

On ističe da je potrebno promeniti i poreske propise, kako se ne bi previše opteretili oni koji rade manje od standardnog radnog vremena, jer ljudi koji rade nekoliko sati plaćaju velike doprinose na minimalne zarade.

Tržište rada u Srbiji je segmentirano, i u nekim delovima fluktuacija je vrlo snažna, recimo u malim i srednjim preduzećima, gde su radnici često nezaštićeni i gde se njihova osnovna prava krše - ne isplaćuju se zarade, izloženi su pritiscima, ucenama i slično. Na drugoj strani imamo prezaštićene radnike u javnom sektoru i u delu velikih preduzeća gde se striktno drže zakona, a to su najčešće strana kompanije.