Do 2034. pola radnika u SAD roboti

Do 2034. pola radnika u SAD roboti

Napredak je doneo alate koji mogu da donose odluke slične ljudskim, kao i sofisticirane robote koji te odluke mogu da sprovode. Inženjeri sada mogu da se oslone na algoritme koji se prilagođavaju i uče na prošlim primerima, pa se "velika automatizacija" očekuje u naredne dve decenije.

Britanski naučnici navode da bi u narednih dvadesetak godina roboti mogli da zamene ljude na čak polovini radnih mesta u SAD, među kojima su službenici, knjigovođe, vozači taksija, ali i agenti za nekretnine.

"Ovakve tranzicije su se dešavale i ranije. Sada je samo drugačije što je tehnološki napredak mnogo brži, pa bi tranzicija mogla da utiče na više različitih poslova", kaže Karl Benedikt Frej, jedan od autora studije i istraživač Programa za istraživanje uticaja tehnologije na budućnost na Oksfordu.

Kako se navodi, tranzicija je prirodan nastavak IT revolucije koja je već ostavila dubok trag u privredi širom sveta, kako kod "fizičkih" tako i kod "mentalnih" poslova.

"Kompjuteri i roboti su preuzeli zadatke koji mogu biti specifikovani instrukcijama korak-po-korak, poslove koji podrazumevaju rutinu i potpuno jasne odgovornosti. To je eliminisalo potrebu za mnogim zanimanjima iz srednje klase u samo jednoj generaciji", navodi studija.

Sve jači računari su naišli na novu prepreku, a to je što su mogli da izvršavaju samo ono što im se jasno naredi i ni korak više.

"To je uspelo da zadrži 'ljudski ekskluzivitet' u brojnim zanimaljima, ali sve do nedavno", navodi se u studiji.

Frej je uveren da će dalji tehnološki napredak, pre svega zbog mogućnosti "mašinskog učenja" i daljeg razvoja veštačkih inteligencija ubrzo doneti lako dostupan softver sposoban da "nauči" da sam donosi odluke.

To će omogućiti automatizaciju još mnogo zanimanja, a šta će biti sa ljudima, videće se...

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

SUBOTICA - Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara.

Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine.

Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.

„Na ovaj način katastri su, i pojedinci u okviru katastara, pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, nakon toga mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište... Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke“, navodi Dejan Ilić.

Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.

U gotovo svim opštinama postojao je problema oko prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog Agrokombinata Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica i u Subotici, pa čak i gradskim službama, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje.

„Mi iz Agrokombinata tačno znamo ko i koje parcele državne zemlje obrađuje - a to su obično i najbolje parcele. Možemo slobodno reći, u proteklom periodu bilo je lakše ukrasti zemlju nego kokoš“, kaže Ivanković.

Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić.

„U ovom slučaju država je najveći gubitnik. Ona je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. naovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu“, napominje Dejan Ilić.

Skupština se nije bavila ovim problemom

Državni organi ni na jednom nivou nisu raspravljali o ovom problemu, a on nikada nije bio ni predmet rasprave u Skupštini, navodi Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.

„Tokom privatizacije svakako je bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu“, kaže Fremond.

Nenaplativo pola kredita

Nenaplativo pola kredita

BANKE sve teže naplaćuju odobrene kredite. Nenaplativi zajmovi su premašili 400 miliona dinara, ili prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije 21,3 odsto. Ali, bankari smatraju da je taj nivo daleko veći i da dostiže i do 40 odsto. Tako, banke od građevinskih firmi ne mogu da naplate 49,1 odsto odobrenih pozajmica, od prodavaca nekretnina i obrazovnih institucija 40,4 odsto, a od prerađivačke indsustrije 25,2 odsto.

Firme u Srbiji duguju oko 12,5 milijardi evra kredita, a u inostranstvu 9,3 milijarde evra. Banke im sve manje odobravaju zajmove, a postojeće uglavnom refinansiraju.

- Udeo nenaplativih zajmova je oko 40 odsto - rekao je Slavko Carić, predsednik IO Erste banke. - Zbog toga banke smanjuju odobravanje novih kredita privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije. Ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio je 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorava da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji. Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

- Podaci o kašnjenju u otplati kredita trebalo bi da se javno objavljuju, a taj problem može se rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstava, predstavnika katastra i pravosuđa - smatra Čupić.

U NBS kažu da pažljivo prate stanje i kretanje nenaplativih kredita, kao i efekte svojih dosadašnjih aktivnosti na smanjenju nenaplativih kredita. Do kraja septembra prošle godine iz banaka je izmešteno 21,2 milijarde dinara loših kredita.

- Učešće problematičnih kredita kod privrede skoro je tri puta veće nego kod stanovništva, što jasno ukazuje gde je problem - navode u NBS. - Mislimo da je još slabo iskorišćena mogućnost prodaje tih palsmana specijalizovanim službama koje bi se bavile naplatom i unovčavanjem kolaterala.

SPOLjNI DUG

FIRME su u prvih devet meseci prošle godine smanjile su dugoročni dug prema inostranstvu za 81,3 miliona evra, a kratkoročni za 1,7 miliona evra. U isto vreme su se zadužile 122,5 miliona evra. Krediti su uzeti od povezanih firmi, stranih banaka povezanih sa domaćim, kao i od ostalih kreditora. Podataka koliki je stepen nenaplativih zajmova koji su uzeti u inostranstvu nema.

Distribucije krive za pola pogrešnih računa

Distribucije krive za pola pogrešnih računa

Različite procedure u distribucijama i problemi u očitavanju doveli su do grešaka u decembarskim računima za struju, zaključak je izveštaja radne grupe za utvrđivanje uzroka uvećanih računa, saznaje „Blic“.

U ovom dokumentu, u koji je naš list imao uvid, navodi se da je do propusta došlo i zbog nepoštovanja procedura u svim distribucijama. To znači da nije bilo sistemske greške u obračunu, već su, kako se navodi, „pomešane ingerencije, nejasna komandna odgovornost, veliki broj različitih sistema za obračun doveli do 48.608 reklamacija, što je 1,5 odsto svih računa za struju“. Od toga je, kako su rekli u EPS-u, opravdan bio svaki drugi.

Ovaj izveštaj koji je napravljen na inicijativu Ministarstva energetike, a u koji je „Blic“ imao uvid, pokazuje i da je izostala predviđena procedura logičke kontrole obračuna u celom postupku, zbog koje je nekoliko građana dobilo višemilionske pogrešne račune.

I loše očitavanje je dovelo do velikih grešaka decembarskih računa za struju, što su i u EPS-u istakli čim je ovaj problem uzeo maha. Radna grupa je potvrdila da su decembarski računi u nekim slučajevima bili i opravdano veliki zbog objektivno uvećane potrošnje i dužeg perioda obračuna.