Od meda stiže slatka zarada

Od meda stiže slatka zarada

U SRBIJI je prošle godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, što je gotovo 3.000 tona više nego prethodne godine! Med su proizvele pčele iz 665.022 košnice.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz, u više zemalja, 3.371 tone, u vrednosti od 14,92 miliona dolara!

- Med iz Srbije je izuzetno kvalitetan i tražen u EU, a odskoro je primećena i velika zainteresovanost arapskih zemalja za naš med - kaže Mirjana Miščević, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. - Ukupan izvoz meda u 2013. godini je iznosio 3.371 tonu u vrednosti od gotovo 15 miliona dolara. Najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u Nemačku i to u vrednosti 6 miliona dolara, Italiju 3,1 milion dolara, Norvešku 1,6 miliona dolara.

Najbolji dokaz stalnog rasta izvoza je podatak da smo, recimo, 2000. godine u svet izvezli meda u vrednosti 55.079 dolara, pet godina kasnije vrednost njegove prodaje u svetu je iznosila 572.327 dolara, 2010. godine to je bilo 7,68 miliona dolara, da bi se to u 2013. godini udvostručilo.

FALSIFIKATORI
KILOGRAM bagremovog meda u otkupu proizvođaču je plaćan 3,7 evra, a med dobijen od suncokreta je plaćan po kilogramu 2,2 evra. Ovo najbolje govori da proizvodnja meda u Srbiji postaje sve profitabilnije zanimanje. U toku je projekat „Reka meda“ Saveza pčelarskih organizacija i EU kojim bi se unapredila proizvodnja i plasmana meda, ali i sprečili falsifikatore meda. Za to je već u toku proizvodnja specijalnih tegli za pakovanje, po čemu će naš kvalitetan med biti prepoznatljiv u svetu.

Ekspanzija izvoza meda je krenula od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda u PKS, novembra 2003. godine. U to vreme nije postojao nijedan objekat za izvoz meda u zemlje EU, a danas imamo sedam koji su registrovani za izvoz na to probirljivo tržište!

- Pritisnuti egzistencijalnim problemima ljudi se sve više okreću ovoj grani privrede za koju su potrebna niža ulaganja - ističe Miščevićeva. - Subvencije od 500 dinara po košnici su male, ali znače pčelarima. Naš med je veoma kvalitetan i u svet možemo izvesti sve što proizvedemo.

Pored Nemačke, Italije i Norveške, prošle godine izvozili smo med i u okolne zemlje poput Makedonije (za 888.000 dolara), u Crnu Goru (796.000 dolara), Austriju (415.000 dolara), u Federaciju BiH je izvezeno za 408.000 dolara, Holandiju 379.000 dolara, a za Švajcarsku je otpremljen med u vrednosti 110.000 dolara.

U Srbiju se med i uvozi, ali je to zanemarljivo u odnosu na izvoz. Tako je recimo za njegov uvoz 2005. godine potrošeno 677 dolara, 2012. godine 11.000 dolara, a lane je uvoz bio vredan 241.000 dolara.