Od 2.000 proizvođača alkoholnog pića, samo 300 radi legalno

Od 2.000 proizvođača alkoholnog pića, samo 300 radi legalno

OD 2.000 registrovanih proizvođača alkoholnih pića u Srbiji, u poslednje četiri godine ostalo je samo njih 300. Preostalih 1.700 nije se povuklo iz posla, već rade na crno!

Do ovog zaključka došli su legalni proizvođači pića, jer se u Srbiji, zvanično, proizvede 12 miliona litara alkoholnog pića, a popije, čak, 60 miliona litara!

- Prošla godina je bila izuzetno rodna i jesenas u čitavoj Srbiji nigde nije mogao da se kupi destilacioni aparat - kaže Ivan Urošević, predsednik Udruženja proizvođača rakije „Srpska rakija“. - Ove godine očekujemo navalu alkohola koji je proizveden na crno. Uvereni smo da je loš zakon razlog za ovako lošu situaciju.

U proseku, mesečno pet-šest proizvođača alkoholnog pića podnese zahtev da se izbriše iz registra. Oni ne prestaju sa poslom, već zadržavaju zalihe i akcizne markice, a oslobađaju se prisustva inspekcije. Inspektori, naime, imaju prava da proveravaju isključivo registrovane proizvođače, ali ne i one koji proizvode alkoholno piće za svoje potrebe.

Na taj način država godišnje gubi 150 miliona evra samo na ime PDV i akciza, ne računajući ostale dažbine, doprinose i radna mesta.

ANALIZE PARA VREDNE

LEGALNI proizvođači moraju da redovno daju po 35.000 dinara za laboratorijske analize. Proizvođači često sumnjaju da li laboratorije dobro rade svoj posao, jer su inspektori odlično upućeni „da li kod laboratorija kasne sa plaćanjem“. Takođe, bez obzira na to kakav je rezultat, ukoliko je uredno plati, proizvođač može da nastavi da radi, a inspektori nikada ne pokreću postupak! Proizvođači veruju da je razlog ovakvog javašluka činjenica da ne postoji nacionalna referentna laboratorija i da njeno otvaranje koči laboratorijsko-inspektorski lobi.

- Proveravaju isključivo registrovane proizvođače, a mi nismo problem, jer proizvodimo alkoholno piće pod našim imenom - objašnjava Urošević. - Milioni se okreću u ilegalnom biznisu sa alkoholom, a afere sa trovanjem se dešavaju isključivo sa onima koji rade na crno.

Alkoholna pića koja se proizvode ilegalno na tržište stižu preko ugostiteljstva, jer 80 odsto tržišta su kafane, a samo 20 odsto maloprodaja. Dobro posećene kafane mesečno prodaju od 70 do 100 litara rakije. Nažalost, trend su voćne rakije i slatka pića, pa potrošači ni u teoriji ne mogu da otkriju šta piju!

- Kada se u rafinisani alkohol ili destilat jabuke doda aroma, potpuno se zamaskira ukus - kaže Ivan Smajilović, sprecijalizovani stručnjak sa licencom Ministarstva poljoprivrede. - Potrošači su se navikli na loš ukus i ne razmišljaju da piće ne može da miriše više od voća. Na alkoholu se okreću milioni, a mnogi žele da ih zarade.

OČISTILI TRŽIŠTE

LEGALNI proizvođači su najveći udarac primili 2010. godine kada je unutrašnjom kontrolom u jednoj laboratoriji otkriveno da svi veliki proizvođači imaju „botanički etanol od šećerne repe“. Kada je 800.000 litara destilata povučeno sa tržišta, najveći srpski proizvođači pića su bankrotirali i tržište je bukvalno - počišćeno. Usledio je niz smrtnih slučajeva od trovanja alkoholom (npr. „afera Skeid“ iz Kikinde).

U SRBIJI SE OSIGURAVA SAMO ONO ŠTO JE OBAVEZNO

U SRBIJI SE OSIGURAVA SAMO ONO ŠTO JE OBAVEZNO

Svesni smo da je ekonomska situacija u Srbiji dovela i do toga da se uglavnom osigurava samo ono što je obavezno - kaže u razgovoru za portal Kamatica Bojana Svilar, izvršna direktorka AS neživotnog osiguranja, i dodaje da premija za osiguranje stana koja je približna izdatku za boks cigareta može pokriti štetu od nekoliko desetina hiljada eura.

Kakva su makroekonomska očekivanja za tekuću godinu kada je Srbija u pitanju? Očekujete li da izbori uspore ili zaustave realizaciju makroekonomskih planova?

Po predviđanjima se očekuje da će 2014. godina biti godina skromnog privrednog rasta od jedan odsto, a izbori će svakako usporiti realizaciju makroekonomskih planova.

Kako ocenjujete razvoj tržišta osiguranja u Srbiji i položaj tog sektora u odnosu na druge zemlje regiona i Evrope?

Premija osiguranja na tržištu Srbije već par godina stagnira na nivou od oko 500 miliona evra iako ima potencijala da bude dvostruko veća. Međutim, ekonomska situacija u Srbiji uslovljava i razvoj tržišta osiguranja u Srbiji.

Sa stanovišta razvoja osiguranja najvažniji su niska stopa inflacije, stabilan kurs dinara, razvoj privrednih aktivnosti, povećanje bruto društvenog proizvoda i povećanje standarda građana.

Prema pokazateljima razvijenosti (udeo ukupne premije u BDP) sektor osiguranja u Srbiji se nalazi znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. Međutim. u poređenju sa zemljama regiona centralne i istočne Evrope, kao i sa drugim zemljama u razvoju, nalazi se na solidnoj poziciji.

Treba li i kako menjati postojeću zakonsku regulativu za sektor osiguranja kako bi čitav sektor imao više prostora za razvoj? Koliko bi poreske olakšice mogle da imaju pozitivan efekat na sektor osiguranja?

Svakako da treba, osiguravači očekuju razvoj zakonodavstva iz oblasti osiguranja u pravcu prilagođavanja EU - donošenje novog Zakona o osiguranju, Zakona o bezbednosti u saobraćaju, a određene poreske olakšice bi svakako stimulisale i građane i poslodavce na ulaganja u osiguranje.

Kako objašnjavate činjenicu da se u bankarskom sektoru u Srbiji dešavaju krupne promene – neke banke se povlače sa srpskog tržišta, druge dolaze, neke su banke propale – dok u sektoru osiguranja situacija deluje mnogo mirnija?

Kada poredite sektor bankarstva i osiguranja – nadzor nad oba sektora vrši Narodna banka Srbije; u periodu od 2001. i dalje za bankarski, odnosno 2003. i dalje za sektor osiguranja su se dešavale značajne promene – 2001. likvidacija četiri velike domaće banke, od 2003. preuzimanje domaćih banaka i brzi rast bankarstva, da bi od 2009. i dalje došlo do usporavanja u periodu krize.

U osiguranju 2004. donošenjem novog Zakona o osiguranju je započeta reforma sektora osiguranja u Srbiji, oduzete su dozvole za rad određenim društvima za osiguranje (u vreme donošenja zakona 2004. na tržištu Srbije je postojalo 38 društava za osiguranje), došlo je do osnivanja novih društava za osiguranje koja su u većinskom stranom vlasništvu, da bi se stanje stabilizovalo i sada u Srbiji posluje 28 društava za osiguranje, od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu, a 7 u većinskom domaćem vlasništvu.

Sektor osiguranja je pod konstantnim monitoringom NBS, neposrednom i posrednom kontrolom poslovanja društava za osiguranje.

Možete li nam reći nešto više o planovima vaše osiguravajuće kuće za 2014? Na šta će biti usmeren fokus poslovanja i za koje proizvode očekujete da će biti najinteresantniji vašim klijentima?

AS Neživotno osiguranje ado i u 2014. unapređuje svoje poslovanje i konstantno podiže kvalitet usluga. Fokus je na intenziviranju prodaje postojećih grana osiguranja, imovine, nezgode, auto kasko osiguranja i asistentskim proizvodima, kao i dalji razvoj internet prodaje sa ponudom novih proizvoda. Jačanje poslovanja u osiguranju autoodgovornosti nije u prvom planu zbog nedovoljno razjašnjene regulative.

Pošto je Kamatica vodeći finansijski internet medij u Srbiji, možete li nam reći nešto više o planovima za online prisustvo vaše kompanije u 2014? Koliko je internet bitan za sektor osiguranja i vašu kompaniju?

AS Neživotno osiguranje ado Beograd je uz pomoć matičnog društva Adriatic Slovenica d.d. 2013. godine osnovalo AS Direct kao posebnu diviziju za prodaju on-line osiguranja sa ciljem da usluge osiguranja podigne na viši nivo kvaliteta.

AS Direct predstavlja potpuno nov i inovativan pristup u on-line prodaji osiguranja. Prilagođen je potrebama savremenog čoveka i odlikuju ga jednostavna upotreba, brzina i komfor u ugovaranju osiguranja.

Činjenično stanje je da je danas internet dostupan svima i da treba iskoristiti prednosti interneta kako u pružanju informacija u svrhu podizanja svesti stanovništva o značaju i prednostima osiguranja (što se uglavnom dešava kada dođe do štetnog događaja) tako i u svrhu poboljšanja poslovanja što AS Neživotno osiguranje ado već čini uspostavljanjem i razvijanjem AS Direct-a.

Na kraju, s obzirom da je sektor osiguranja još uvek nedovoljno razvijen u Srbiji, kako biste građanima Srbije objasnili da osiguranje ne treba da bude najmanje bitna stavka u kućnom budžetu?

Svesni smo da je ekonomska situacija u Srbiji dovela i do toga da se uglavnom osigurava samo ono što je obavezno, da su dobrovoljne vrste osiguranja jedna od stavki koje se građani prvo odreknu kada redukuju svoje izdatke, da imate i građane koji se uopšte ne osiguravaju (gde često nije u pitanju materijalni momenat).

Možda je najplastičniji primer za „bitnost osiguranja“ činjenica da godišnja premija za osiguranje stana koja je približna izdatku za jedan boks boljih cigareta može pokriti eventualnu štetu od nekoliko desetina hiljada eura.

Napred izneta konstatacija važi i za pravna lica uz komentar da je AS neživotno osiguranje u 2013. isplatilo klijentu kada mu je izgoreo poslovni objekat iznos od 500.000 eura na ime štete, gde je klijent imao zaključenu godišnju premiju u iznosu od 5.000 eura.

Kina i regija: U samo tri mjeseca u Srednju i Istočnu Europu ušlo 19 milijardi dolara

Kina i regija: U samo tri mjeseca u Srednju i Istočnu Europu ušlo 19 milijardi dolara

LONDON - Samo tri mjeseca nakon što je Kina proklamirala investicijski prodor u regiju Srednje i Istočne Europe, više od 19 milijardi dolara ušlo je u regiju, što kroz kredite što kroz investicijske projekte, pokazuju podaci Grison Peaka.

Tih 19 milijardi predstavlja najveći dio od ukupno 22,2 milijarde dolara koliko je kroz kredite i investicije ušlo u regiju u cijeloj 2013. godini, piše Financial Times.

Ipak, revolucija u Ukrajini kineskim je investitorima pomalo pokvarila planove. Kina je, naime, nedavno sklopila "strateško partnerstvo" s Vladom svrgnutog predsjednika Viktora Janukoviča.

Ukrajina je bila ključna točka za kineske investicije u CEE regiji. Od 19 milijardi dolara koje su u regiju ušle od studenoga prošle godine, na Ukrajinu otpada čak 8 milijardi. Za Rumunjsku je predviđeno 10,9 milijardi dolara vrijednih kineskih kredita i investicija, 783 milijuna za Makedoniju, 507 milijuna za Mađarsku i 306 milijuna dolara za Srbiju.

Ukrajina je ključna za Kinu iz nekoliko razloga. Logistički, to je most za kineska tržišta u zapadnoj Europi. Njezina poljoprivreda već je dio velike leasing sheme s Kinom i mogla bi osigurati kineski uvoz žitarica. Jake vojne veze uključuju ukrajinsku pomoć pri gradnji motora za kineske borbene avione, a tu je i suradnja na drugim područjima.

Iz svih je ovih razloga Kina produžila oko 10 milijardi dolara u zajmovima za Ukrajinu. Sad se postavlja pitanje kako će revolucija i nestabilnost u Ukrajini utjecati na planove Pekinga.

- Ne mislim da će ovakav razvoj događaja promijeniti kinesku investicijsku politiku. Kina nema ideoloških tema s Ukrajinom kao, primjerice, Rusija, smatra Rana Mitter, profesor povijesti i politike suvremene Kine na Sveučilištu Oxford.

- Glavna kineska tema jest ohrabriti ove države da se prilagode njezinim sigurnosnim i trgovinskim interesima i ne pridaje mnogo važnosti njihovim vladama, dodaje Mitter.

Kineska preokupacija je zaštita ekonomskih interesa u Ukrajini, kaže Bill Bishop, autor Sinocism China Newslettera. No, izbjegavat će otvoreni sukob s Rusijom koja Ukrajinu vidi kao sferu svojega interesa, dodaje Bishop.

- Pretpostavljam da Peking ne želi svađu s Putinom o ovoj temi ili da želi pobjedu Zapada, jasan je Bishop.

Sporazumi potpisani tijekom Janukovičeva posjeta Kini u prosincu odnosili su se na investicije u energetiku, infrastrukturu, luke, zrakpolovstvo i hranu. Najveći je onaj s kineskim poduzetnikom Wang Yingom, koji je potpoisao sporazum vrijedan 3 milijarde dolara koji se odnosi na gradnbju luke na Krimu. Jasno je da događaji na Krimu i moguće otcjepljenje ovog poluotoka od Rusije predstavljaju prijetnju realizaciji ovog projekta. Dosta će toga ovisiti o novim vladarima Ukrajine.

U ostalim dijelovima Srednje i Istočne Europe Kina napreduje dobrim ritmom. Kineski premijer Li Keqiang i mađarski predsjednik Viktor Orban dogovorili su strateško partnerstvo u modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, koja će biti financirana kineskim kreditom. Orban je najavio kako ima ambicije i za dodatnim kineskim investicijama u infrastrukturu u državama Srednje i Istočne Europe.