Bogićević i ekipa krše zakon, država ne reaguje

Bogićević i ekipa krše zakon, država ne reaguje

Po Zakonu o poreskom postupku novo preduzeće ne može registrovati neko ko već ima firmu, a koja duguje državi. Takvim novoosnovanim firmama poreznici bi automatski trebalo da stopiraju delatnost i oduzmu PIB, što bi u praksi značilo da Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“, ne bi mogao da radi sve dok Poreskoj upravi ne plati dug od oko 10 miliona evra.

Bogićević, međutim, već deset meseci radi naočigled inspektora filijala Poreske uprave. Nove firme počeo je da registruje samo mesec dana pošto su banke krenule da ga blokiraju zbog ukupnih potraživanja od 250 miliona evra. Danas je vlasnik najmanje tri nove firme, a „Cerski štit“ je registrovao na bratanca Bebana Bogićevića.

Firme preko kojih rade

„Farmakom Finance“: Osnovana u maju 2013.

„Cerski štit“: Registrovan u avgustu 2013.

„Trading Europe“: Osnovana u decembru 2013.

Dragan Đurić postao je većinski vlasnik i direktor „Zilija“ dva meseca pošto mu je blokirana krovna kompanija „Zekstra grupa“. Đurić tvrdi da je „Zili“ njegov godinama, ali je činjenica da je on na mesto bivšeg direktora ove firme Cvete Đurić došao u aprilu 2013.

Osnivanje novih firmi je jedini način da privrednici u blokadi nastave da rade. Računi ovih kompanija služe za obavljanje platnog prometa blokiranih preduzeća, pa se veruje da je još mnogo Đurića i Bogićevića.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se preduzeća osnivaju na rođake, prijatelje, ali i na lažna imena.

- Vlasnici zbog dugova i svesno firme vode u stečaj, a onda osnuju novu i rade kao najpošteniji. Država to zna, ali ne preduzima ništa, a posledice su 6,5 milijardi duga za poreze od čega je naplativa milijarda - kaže Savić za „Blic“.

Država pojma nema koliko radnika ne prima platu

Država pojma nema koliko radnika ne prima platu

Državne institucije, od Poreske uprave do nadležnih ministarstava, pojma nemaju koliko firmi nije zaposlenima isplatilo zarade i pripadajuće doprinose, niti koliko je radnika kod tih „zaboravnih“ poslodavaca. Iako su štrajkovi zbog duga za plate i neoverenih knjižica postali svakodnevni, država se još nije potrudila da utvrdi kolike su razmere finansijske nediscipline, a još manje da preduzme sankcije protiv onih koji zloupotrebljavaju svoju poziciju na tržištu.

Ceh plaćaju radnici, a za svoja prava imaju slabe šanse da se izbore tek poneki, i to ako rade u firmi gde je država vlasnik. Šanse im polako porastu ukoliko pred izbore organizuju blokadu bilo koje iole prometnije saobraćajnice. Za one u privatnim firmama, iako su po slovu zakona jednaki, nama nade da će država intervenisati čak ni opomenom vlasniku.

Ipak, obaveze koje preduzeća nisu izmirila prema budžetu vrlo precizno vodi Poreska uprava. U odgovoru na pitanja Danasa, u PU kažu da „ne vode evidenciju o isplatama zarada, odnosno o tome koji poslodavci nisu isplatili plate“. Takođe, PU „ne može dati podatak o tome koliko poslodavaca nije isplatilo doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu“, ali raspolažu podatkom koliki je ukupan dug po tom osnovu, čime su obuhvaćeni i neuplaćeni doprinosi iz ranijih godina. Tako je, tvrde poreznici, dug poslodavaca po osnovu doprinosa za PIO dostigao 68,6 milijardi, ali od tog iznosa firme koje su u stečaju, privatizaciji, restrukturiranju ili su brisane iz registra duguju oko 63,2 milijarde, što nije ni moguće naplatiti. Dug poslodavaca po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 57,7 milijardi, a takođe je veliki deo zakonski nenaplativ - gotovo 53 milijarde. Poslodavci nisu naročito ažurni ni kod uplate doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, jer dug iznosi 9,1 milijardu, od čega je nenaplativo 7,5. Kako je Poreska uprava uspela da precizno izračuna koliko firme duguju državnoj kasi a da pritom nema podatak koliko je ukupno dužnika, nismo uspeli da saznamo. Do podataka smo bezuspešno pokušavali da dođemo i kod nadležnih ministarstava.

U Ministarstvu finansija bili su najpre sigurni da Poreska uprava (koja formacijski pripada njima) ima takve spiskove. Pokušali su, pa se i sami uverili da nema. Onda su tvrdili da je to u nadležnosti Ministarstva privrede. „Sigurno imaju, ne znam zašto neće da vam daju“ - bio je jedan od odgovora iz PR službe, gde su se gotovo složili i sa zaključkom da državu nije briga za radnike i da samo vodi računa o svojim prihodima. „Tako ispada, ali sigurno imaju te podatke i u Ministarstvu privrede.“

Međutim, ni u prozvanom ministarstvu ih nisu imali, začudili su se zašto ih nema u finansijama kada isplata zarada obuhvata i uplatu doprinosa, a bili su ubeđeni da ćemo informaciju dobiti u Ministarstvu rada.

„Ne, mi nemamo takvu evidenciju. Imamo izveštaje inspekcija kada idu u kontrolu preduzeća, ali registrovano je više od 300.000 pravnih lica, inspektori ne mogu da stignu u svako i naša evidencija sadrži samo slučajeve utvrđene u redovnoj kontroli“, rekli su u Ministarstvu rada.

Za razliku od državne administracije, u nevladinom sektoru raspolažu bar procenom stanja na domaćem tržištu. U Uniji poslodavaca Srbije, na koju su nas upućivali iz sva tri ministarstva, kažu da kašnjenja u isplati zarada prate trend rasta kašnjenja u naplati potraživanja, koja je dostigla prosek od 126 dana.

- Svega 22 odsto poslodavaca uspeva da mesec na mesec isplati zarade svojim zaposlenima. Još oko 38 odsto njih kasni do 60 dana, dok svi ostali imaju veće zaostatke. Tačno je da u državnim institucijama nema tačnih informacija o isplatama, jer naša statistika nije u stanju da izdvoji takav podatak. S druge strane, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, u koji je trebalo da se slivaju svi podaci o prijavama i odjavama radnika, uplate plata i socijalnih doprinosa, ne može da objedini ovu bazu. Kada je Poreska uprava instalirala nove softvere, trebalo je da oni budu kompatibilni sa Centralnim registrom, ali je ta prilika propuštena, a samom registru Ministarstvo rada nije odobrilo sredstva da modernizuje sistem - objašnjava za Danas Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Sada nema, ali biće

Uz to PU nas je obavestila i da „ne vodi evidenciju o broju zaposlenih kod poslodavaca“ i najavila da će „ti podaci moći da se dobiju kada započne sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku“. Zanimljivo je da Poreskoj upravi u pribavljanju podataka o poslodavcima koji ne plaćaju doprinose ni plate zaposlenima, nije pomogao ni pre dve godine usvojen zakon koji je bankama nametnuo obavezu da prijavljuju svaku isplatu zarada sa računa firmi koje su im komitenti.

Iza kredita za RTB „Bor“ staje država

Iza kredita za RTB „Bor“ staje država

DRŽAVA će dati garancije za još 63 miliona evra, koliko je potrebno da se završi izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“, ali samo pod uslovom da to ne utiče na ukupni javni dug Srbije, izjavio je u sredu u Boru Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije.

- Izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline, uprkos mnogim odlaganjima, konačno mora da se okonča do kraja ove godine, ili će Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB, morati za to da preuzme odgovornost - precizirao je Vučić. - Najveći deo te sume obezbediće sam RTB, iz sopstvenih sredstava, ali ćemo za jedan deo morati da damo garancije države. Spremni smo da to učinimo, ali samo pod uslovom da se ne povećava javni dug.

Vučić je dodao da je RTB jedan od najvećih privrednih potencijala Srbije, i da je zadatak vlade da od njega napravi jedan od najboljih rudnika u Evropi.

- Znamo da je američka korporacija „Friport“ u okolini Bora pronašla rezerve od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata - potvrdio je prvi potpredsednik Vlade.

NEMCI ZAPOŠLjAVAJU 500 RADNIKA

OPŠTINA Ćuprija potpisala je u sredu u tom gradu memorandum o razumevanju sa nemačkom kompanijom „Trajk lajt“, koji će brzo prerasti u ugovor, o izgradnji fabrike u toj opštini. Ćuprija će tako posle četiri decenije dobiti novu fabriku, pa su ovom svečanom činu prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka energetike Zorana Mihajlović. Predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić naveo da će u ovoj godini posao dobiti 500 ljudi.

Budžetski fond za manje troškove grejanja: Država plaća novu stolariju

Budžetski fond za manje troškove grejanja: Država plaća novu stolariju

RADIJATORI domaćinstava u Srbiji, koji se greju preko toplana, sve vreme su vreli u poslednjih deset dana. Ipak, zbog loše izolacije i dotrajale stolarije u starim zgradama, veliki broj građana se smrzava u svojim domovima.

Baš ovaj problem trebalo bi da reši budžetski energetski fond, koji će potrošačima omogućiti da pazare nove prozore, vrata od terasa i bolje izoluju stanove i kuće. Tako će se, tvrdi resorni ministar Zorana Mihajlović, uštedeti između 30 i 40 odsto energenata za grejanje.

- Fond će finansirati građane i pomoći im da smanje svoju potrošnju, pogotovu u domaćinstvima koja se greju na struju - objasnila je ministarka energetike, koja je u ponedeljak sa prvim čovekom prestonice Sinišom Malim, obišla pogon toplane "Novi Beograd".

- Ipak, Srbija će do kraja ove godine morati da uvede i novi sistem u toplanama, koji će račun izdavati u zavisnosti koliko se energije potroši. Dosad je većina toplana naplaćivala grejanje po kvadratu. Kada uvedemo ovaj sistem, dobra izolacija će i ovde doneti ogromne uštede za potrošače.

Prva žena u Ministarstvu energetike objasnila je da će u javnost uskoro izaći i prvi rezulatati rada komisije koja se bavi problemom enormnih računa za struju i gas, koje su građani dobili za decembar.

Predsednik Privremenog organa do izbora u prestonici Siniša Mali najavio je da će se i Beograd dogovoriti sa opštinama, kućnim savetima i svim ostalim potrošačkim udruženjima o tome kako smanjiti račune za struju građanima koji se na nju greju.

- Definisali smo godišnji plan ivesticija u toplane, a ove godine ćemo najviše uložiti u elektranu na Konjarniku, i to 150 miliona dinara - objasnio je Mali.

KALORIMETRI

- KAKO bi se što pre pripremili za očitavanje energije u elektranama po utrošku, država će plaćati centralne kalorimetre, odnosno opremu za očitavanje potrošnje, koja će se ugrađivati u zgradama i zvaničnim institucijama - rekla je Zorana Mihajlović.

- Ipak, građani će sami finansirati pojedinačne kalorimetre u svojim domovima.