EU odlaže pregovore o Južnom toku

EU odlaže pregovore o Južnom toku

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger rekao je da će odložiti pregovore s Rusijom o gasovodu "Južni tok" zbog krize na Krimu.

Etinger je za nemački list "Velt" rekao da podržava odluku EU da zbog krimske krize uvede sankcije protiv ruskih zvaničnika i nekih od imućnih Rusa, ali naglašava da je protiv širokih ekonomskih sankcija.

"Bilo bi pogrešno da se decenijama građene ekonomske veze dovode u pitanje, jer su važne za ekonomiju i radna mesta u Evropi i u Rusiji", istakao je Etinger.

Međutim, danas je iz Evropske komisije saopšteno da EU ostaje pri cilju da se osnuje radna grupa koja će razmotriti pravne i tehničke vidove budućeg ruskog gasovoda, prenose beogradski mediji.

EU tvrdi da su sporazumi koje je Rusija potpisala s nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, o izgradnji "Južnog toka" protivni propisima EU, što Rusija osporava.

Rusija tvrdi da su ugovori za "Južni tok" sa aspekta međunarodnog prava isti kao sporazum koji je EU sklopila s Rusijom o gasovodu "Severni tok", koji snabdeva Nemačku ruskim gasom.

U slučaju sankcija, Rusija pleni imovinu SAD i EU

U slučaju sankcija, Rusija pleni imovinu SAD i EU

SANKT PETERSBURG - Savet federacije Rusije (gornji dom parlamenta) priprema nacrt zakona koji predviđa konfiskaciju imovine, sredstava i računa evropskih i američkih kompanija, uključujući privatne, koje rade na ruskoj teritoriji, u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, javile su danas ruske agencije.

"Nacrt zakona predviđa da takve mogućnosti dobiju predsednik i vlada kako bi se naš suverenitet zaštitio od nasrtaja", rekao je autor nacrta, predsednik Komiteta za ustavno zakonodavstvo, sudska i pravna pitanja i razvoj civilnog društva Andrej Klišas.

Prema njegovim rečima, trenutno pravnici detaljno izučavaju pitanje koliko je mogućnost konfiskacije kompanija i privatnih lica u skladu sa Ustavom Rusije.

"Ipak, ne sumnjamo da to odgovara evropskim standardima", rekao je Klišas agenciji RIA Novosti, dodajući da je "dovoljno setiti se primera Kipra, kada je konfiskacija u suštini postala jedan od uslova pružanja pomoći EU toj zemlji".

Prema rečima ruskog senatora, takve mere predviđaju se za posebni federalni zakon.

"Sve sankcije treba da budu uzajamne", rekao je on.

Klišas je, kako navodi Itar-Tass, najavio da će taj dokument biti razmotren i sa poslanicima Državne dume (donjeg doma parlamenta).

Ta agencija podseća da će se na samitu EU u četvrtak razmatrati usvajanje mogućih sankcija Rusiji i da je šef francuske diplomatije Loran Fabijus rekao da će one biti usvojene ako ne bude smanjena napetost oko situacije oko Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je juče, odgovarajući na pretnje Zapada sankcijama, da "o posledicama sankcija Rusiji treba da misle oni koji nemaeravaju da ih uvode".

"Šteta će u globalnom svetu biti uzajamna, a pretnje Rusiji su kontraproduktivne i štetne", rekao je Putin a podseća Itar-Tass.

Mesić: Moramo biti agresivniji na tržištima izvan EU

Mesić: Moramo biti agresivniji na tržištima izvan EU

ZAGREB - Nakon uspješnog putovanja u Turkmenistan tijekom kojeg je hrvatska tvrtka Agens sklopila posao u vrijednosti od deset milijuna eura, bivši hrvatski predsjednik Stjepan Mesić, koji je vodio izaslanstvo, u 2014. planira nekoliko putovanja na istok. Na popisu su Kazahstan, Azerbejdžan, Kina i Iran, a plan puta i prošle je godine izgledao gotovo identično. Aktualni predsjednik RH preferira putovanja u zapadne zemlje i one u regiji, a njegov prethodnik otvara vrata hrvatskim gospodarstvenicima na istoku

U Turkmenistan će uskoro i Josipović.

- On ima dogovoren posjet. Mislim da bi bilo dobro da ide s gospodarstvenicima tamo, jer oni grade nekoliko tisuća kilometara pruge, autocestu, puno se gradi u niskogradnji i visokogradnji…, nabraja Mesić Tportalu dojmove s putovanja.

A oni se mogu sažeti pod jedan zajednički nazivnik: diplomatska predstavništva. Mesić smatra kako su ona nužna u zemljama poput Turkmenistana ili Kazahstana, a velike šanse vidi i na iranskom tržištu. Tamo pak imamo diplomatsko predstavništvo, no u njemu je, kaže Mesić, zaposlen tek jedan službenik koji pritom ne govori farsi.

- Treba biti malo agresivniji na tom tržištu. Bilo bi puno bolje kada bismo u takvim zemljama otvarali diplomatska predstavništva koja bila ustrojena tako da u njima budu gospodarski stručnjaci, kazao nam je Mesić.

Da ne bude dodatnih ulaganja, on bi sada kada smo članica Europske unije u njoj ukinuo neka diplomatska predstavništva.

- Mi smo članica EU-a, sada se kreira zajednička politika u Bruxellesu pa možemo smanjiti naša predstavništva u Europi, a pojačati tamo gdje su tržišta. Kada bih ja vodio našu politiku, to bih tako koncipirao, kaže.

Gospodarsku suradnju Mesić bazira na osobnim poznanstvima. Podsjeća se kako je s katarskim emirom svojedobno dogovarao izgradnju LNG terminala na Krku. Došao je tadašnjem premijeru Sanaderu da hitno šalje ministra u Katar na finalni dogovor. Sanader ga je otpilio rekavši da on za taj posao ima predviđen neki europski konzorcij.

- Vidite, sada nema ni LNG-a, ni Sanadera niti europskog konzorcija, kaže Mesić.

Ne hvali ni investicijsku politiku aktualne vlasti.

- Ako budu na ovaj način nastojali ući u ta tržišta, neće biti dobro. Tu se mora biti agresivan; ne može se očekivati da će netko pokloniti posao našim firmama. Tu i naša diplomacija mora biti maksimalno agresivna, jer može doći do tendera na koje se naše tvrtke mogu javiti. Oni imaju informacije. To je nekoć bio zadatak i Hrvatske gospodarske komore. Tržište je bespoštedno, ono se osvaja, ne poklanja se, poručio je bivši predsjednik. U interesu su presudni i osobni kontakti, smatra.

- Presudni su interesi, ali ako se u tim interesima prepoznaje sigurnost, a ona se prepoznaje kroz osobno poznavanje i ako se to spoji, može se puno toga napraviti, dodao je.

A svoje je usluge i poznanstva nudio i aktualnom predsjedniku i Vladi, no suradnja se nije aktualizirala.

- Rekao sam: recite gdje god hoćete da odem, i ja ću otići, zaključuje.

Štednja kao u EU, kad će i krediti

Štednja kao u EU, kad će i krediti

Kamata na štednju po viđenju je sada od 0,01 do 0,3 odsto.

Tako smo se za manje od godinu dana približili kamatama koje važe u okruženju pa i u Evropskoj uniji. Bankari najavljuju i dalju tendenciju obaranja kamata na položene uloge, ali i na kredite.

POVOLjNIJE U DINARIMA

Poslednje računice pokazuju da je u poslednjih godinu dana novac isplativije čuvati u domaćoj valuti. Zbog relativno velike razlike u kamatama i uz stabilnost kursa, računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima, a odnos kamata na oročene depozite govori u prilog sve većoj atraktivnosti dinarske štednje. Treba imati na umu da je namena štednje da se očuva vrednost novca, što opet znači i da je potrebno da iznos kamate bude viši od stope inflacije, pa ukoliko je kretanje kursa nepredvidivo, to može da napravi problem i zbog toga treba voditi računa da svaka štednja ima namenu, navodi Vučinić.

Građani su do sada kod banaka položili oko 8,7 milijardi evra. Mnogi stranci su ulagali u naše banke zbog visokih kamata koje su dostizale u proseku od 4,5 do šest odsto, a pre pet, šest godina i devet pa i 11 odsto na godišnjem nivou.

"Doprinoseći pozitivnoj konkurenciji na bankarskom tržištu, Narodna banka Srbije podseća da je svojom inicijativom uticala na optimiziranje nivoa kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava. To je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima - navode u centralnoj banci.

Kamate na najatraktivnije uloge u evrima, kako kažu u Sosijete ženeral banci, niže su nego ranijih godina. Nove kamatne stope za oročene depozite u evrima i dinarima promenjene su u skladu sa tekućim promenama na tržištu.

"U poslednja tri meseca sve banke su smanjile kamatne stope na štednju. Sosijete ženeral banka postupa u skladu sa preporukom NBS, što znači da prioritet daje sigurnosti ulaganja građana i dugoročnog poslovanja, a ne povećanju izvora sredstava, koje bi bilo zasnovano na visokim kamatnim stopama. Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da to više nije visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga", objasnio je Vučinić.

Suštinski, smanjenje kamata na depozite može da utiče na smanjenje stopa na kredite, ali ne u istom periodu već tokom vremena, dugoročno gledano uzevši u obzir i makroekonomske elemente (kretanje NBS referentne stope, kursa, stope inflacije).

EU dozvolila uzgajanje novog GMO kukuruza

EU dozvolila uzgajanje novog GMO kukuruza

Evropski ministri odobrili su uzgajanje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa "TC1507", američke kompanije "Pionir".

Oni su odobrili uzgajanje nakon što protivnici GMO hrane nisu uspeli da zadobiju dovoljno podrške za odbacivanje te mere.

Uzgajanje GMO organizama izaziva sumnje u svih 28 zemalja Unije, dok protivnici GMO hrane tvrde da ona nosi rizike po zdravlje ljudi i životnu sredinu, prenosi Frans pres.

Na današnjem sastanku, nekoliko ministara je ukazalo da su pojedini GMO usevi već dobili bezbednosna odobrenja, kao i da se uvoze u EU u velikim količinama, gde se koriste u ishrani životinja i tako ulaze u ljudski lanac ishrane.

Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

BEOGRAD, 3. februara 2014. (Beta) - Premijer Srbije u ostavci Ivica Dačić izjavio je u ponedeljak da će dužina pregovora za ulazak u Evropsku uniju zavisiti od ispunjavanja političkih kriterijuma i brzine kojom se sprovode unutrašnje reforme, ali i podrške zemalja članica EU, prvenstveno Austrije.

Dačić je na poslovnom forumu Austrije i Srbije u Beogradu istakao da je podrška Austrije za pristupanje EU od ključnog značaja, ali da je pred Srbijom još dosta posla.

"Puno toga je uradjeno, ali je mnogo posla pred nama, ne treba gajiti iluzije", istakao je on.

Dačić je naveo da je Srbija bila i ostala spremna da se uhvati u koštac sa brojnim izazovima, dosledna u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, postizanju makroekonomske stabilnosti, jačanju vladavine prava i borbe protiv korupcije i kriminala.

Dačić je naglasio da Austrija ima i veliki privredni značaj za Srbiju, jer je vodeći strani investitor u Srbiji i medju prvih 15 izvoznih destinacija za srpsku robu.