Stečaj ne mora da bude i kraj

Stečaj ne mora da bude i kraj

"Futura plus", članica "Centro štampa holdinga", prvo je preduzeće u Srbiji koje je u poslednjih 20 godina uspešno izašlo iz stečaja, navodi Savić.

Ipak, on dodaje da je to ipak samo dobar primar i "usamljena lasta", jer većina naših firmi koje uđu u stečaj kasnije nestanu s tržišta.

Predsednik Udruženja stečajnih upravnika Dobrivoje Petrović objašnjava da firma koja je ušla u stečajnu proceduru ima ispred sebe dva puta - likvidaciju ili reorganizaciju.

"Plan reorganizacije nije teško napraviti, ali ga je teško sprovesti. Preduzeća koja uđu u stečajnu proceduru mahom su prezadužena a dugovi obično iznose nekoliko stotina miliona evra", kaže Petrović.

Savić je podsetio da preduzeća u Srbiji kubure sa stečajem više od jedne decenije i dodao da se ništa bitno ne dešava, osim što stečajni upravnici primaju visoke plate.

"Korist od stečaja u Srbiji imaju samo stečajni upravnici i sudije, a zaposleni od toga nemaju ništa", kaže Savić.

On je ocenio da Predlog zakona o stečaju koji je bio pred Skupštinom Srbije, u velikoj meri popravlja situaciju, ali dodaje da je došlo do zastoja kad je trebalo da taj predlog uđe u proceduru,.

"Po sadašnjim propisima, sve zavisi od stečajnog upravnika, a novi predlog predviđa mogućnost da, na primer, i poverioci mogu da pokrenu stečaj ako kontrolišu 60 odsto duga preduzeća. Oni mogu da podnesu plan reorganizacije ili da predlože bankrot", kaže Savić.

Kako je rekao, pitanje je jedino šta smo čekali do sada i koliko u ovoj situaciji možemo da spasemo posrnula preduzeća. Domaće firme su, kaze on, uglavnom u velikim dugovima, tehnološki su zaostala, uz to imaju veliki broj zaposlenih, a izgubila su tržišne dobavljače.

Direktor "Centro štampa holdinga" Darko Bajčetić, izjavio je da je "Futura plus" posle četiri i po godine u stečaju, uspela da ponovo bude likvidna.

"Ispunili smo plan reorganizacije i počeli sami da servisiramo tekuće obaveze. Do sada je uloženo više od 30 miliona evra, i uz mnogo truda uspeli smo da sačuvamo zdravo jezgro kompanije", rekao je Bajčetić, a prenosi Informer.

Profesor Savić ukazuje i na čuveni primer uspešnog izaska iz stečaja američke kompanije "Krajsler". Ta firma je, kako kaže, imala visok dug, oko 80 milijardi dolara, a onda je prodato oko 62 odsto njihovih hartija od vrednosti.

"Kanadska vlada je otkupila 12 odsto hartija "Krajslera", a onda su poveriocima ponudili dve alternative. Ili da čekaju da preduzeće bankrotira pa da naplate šta mogu, ili da čekaju i da dobiju u kešu jednu trećinu svojih potraživanja. Većina je prihvatila drugu varijantu", navodi Savić.

Otvoren stečaj Univerzal banke

Otvoren stečaj Univerzal banke

Beograd - Privredni sud u Beogradu doneo je juče rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad Univerzal bankom, čiju je dozvolu za rad Narodna banka Srbije oduzela u petak. Isplata osiguranih depozita u toj banci počinje danas, u ekspoziturama Poštanske štedionice, a garantovani iznos je 50.000 evra po deponentu.

Svoj ulog moći će da podignu građani, preduzetnici i preduzeća koja su imala otvorene račune u UBB-u, a iznosi izpreko toga koji garantuje država, moći će da se prijavi kao potraživanje iz stečajne mase. Kako je saopštila Agencija za osiguranje depozita Srbije, koja je imenovana za administratora, isplata dinarskih uloga obavljaće se u dinarima, a deviznih u evrima, po srednjem kursu evra na dan donošenja rešenja o pokretanju stečaja. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da neće biti kašnjenja u isplati studentskih kredita i stipendija.

Poštanska štedionica je objavila da će u svih 60 svojih ekspozitura biti omogućena isplata deponenata Univerzal banke, a osigurani iznos depozita biće isplaćen u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Deponenti imaju pravo da podnesu zahtev u roku od tri godine od pokretanja stečaja banke.

Podsetimo, Narodna banka Srbije je 31. januara oduzela dozvolu za rad Univerzal banci sa obrazloženjem da je odluka doneta radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, jer se „finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, i ugroženi su likvidnost i kontinuitet poslovanja“.

- Nisam smela da oklevam i rizikujem reprizu Agrobanke, koja je zbog izbora 2012. godine, projektom odlaganja kroz formiranje ‘Nove Agrobanke’ pretvorena u trošak od 400 miliona evra. Neophodno je utvrditi odgovornosti menadžmenta i akcionara banke - obrazložila je guvernerka NBS i dodala da će zabrana rada Univerzal banke državu koštati 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, i da bi, da to nije urađeno, trošak svakim danom bio sve veći. Tabakovićeva je istakla da „od danas u Srbiji postoji 29 banaka koje imaju licencu i dodala da ni u jednoj od njih ne postoji problem koji bi doveo u pitanje stabilnost finansijskog sistema“.

Istovremeno, najveći pojedinačni akcionar Univerzal banke, Nebojša Divljan, najavio je da će danas na konferenciji za novinare „obelodaniti neka od ključnih dokumenata i dosad neobjavljene podatke o poslovanju banke, dati celovit pogled razvoja događaja iz ugla akcionara i izneti suštinske razloge koji su doveli do oduzimanja dozvole za rad“. Inače, Divljan je jedini akcionar koji ima saglasnost NBS za učešće koje u kapitalu banke premašuje pet odsto. On je vlasnik Blumark investmenta, a ranije je bio predsednik Upravnog odbora i generalni direktor osiguranja Delta đenerali. Vlasništvo u Univerzal banci imala je i kompanije Delta, Miroslava Miškovića, ali se krajem oktobra prošle godine povukla prodajom udela od 4,99 odsto Atlas grupi. Mišković je ranije bio vlasnik 40 odsto akcija Univerzal banke, ali je zbog propisa Narodne banke Srbije da pojedinačni akcionar ne može imati udeo veći od pet odsto bez saglasnosti centralne banke, morao da prodaje svoj vlasnički udeo ili da ga raspoređuje na povezane firme. Među akcionarima su i Farmakom, AIK banka, Beohemija, kao i firme i investicioni fondovi iz Švajcarske, SAD, i sa of-šor destinacija, kao i veliki broj kastodi računa. NBS je 2012. godine najavila da će preispitati vlasničku strukturu Univerzal banke, koja je u toj godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013. godine 553,8 miliona dinara.

SNS: Ko je odgovoran za loše poslovanje

Srpska napredna stranka će insistirati da se utvrdi ko stoji iza nelegalnih radnji u Univerzal banci, i da se krivci kazne u skladu sa zakonom, saopšteno je iz te partije kao reagovanje na optužbe iz Demokratske stranke. Navodi se i da je za razliku od DS, ta stranka sve kredite koje je uzela i sav novac koji je za prethodnu kampanju pozajmila, uredno vratila i nije umešana ni u kakve sumnjive poslove. SNS je ponovila delove iz ranije izjave guvernerke NBS da je „oduzimanje dozvole za rad bila odgovorna odluka kojom je sprečeno ponavljanje slučaja Agrobanka“. Beta

DS traži istinu o Univerzal banci

Opoziciona Demokratska stranka pozvala je juče guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i vladajuću Srpsku naprednu stranku da objave sve informacije o Univerzal banci, kojoj je oduzeta dozvola za rad. Kako je istaknuto u saopštenju DS, zvanični podaci sa sajta „banke koja je dala kredit SNS-u za kampanju 2012. godine, pokazuju da njom već godinama upravljaju kadrovi Srpske napredne stranke“. Dalje se precizira da je predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke bio Dragan Tomić, poslanik SNS i predsednik Gradskog odbora SNS u Šapcu, a član upravnog odbora i odbora za reviziju, koordinator Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.