Dve plate tek da se preživi

Dve plate tek da se preživi

Odnos potrošačke korpe i plate, gledano očima statistike, poslednjih godina pokazuje da je prosečnoj porodici uvek nedostajalo novca da namiri osnovne životne potrebe. Najnoviji podatak je da je korpa za trećinu teža u odnosu na platu. Toliko nedostaje da bi se podmirilo najosnovnije. Inače, zvanična potrošačka korpa ne obuhvata troškove za struju, komunalije...

- Većina nema dovoljno novca. Za normalni život četvoročlane porodice, i to ako se živi u urbanom mestu, potrebno je 150.000 dinara, odnosno tročlanoj je neophodno 120.000 - kaže za “Blic” Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

Pošto uvek nedostaje novca, kako ukazuje naš sagovornik, domaćinstva su primorana da štede. Najčešće na kupovini odeće i obuće, a zatim i na kulturi.

Anketa u Beogradu: Koji je minimum za porodični budžet?

Dejan Todorović (43): Da bi samac preživeo treba vam minimum 50.000 dinara. To pokriva samo komunalije, da jedeš i da se kupaš, a namirnice kupuješ na akcijama.

Nebojša Ćuk (65):  Neophodno je najmanje 80.000 dinara da bi jedna osoba normalno živela. U to ne spadaju odlazak na more i restorane.

Dragana Đorđević (50):  Za pristojan život - 100.000 dinara. Naravno, ako ne vučete neki kredit ili ne plaćate stanarinu. Toliko je potrebno da biste se hranili i oblačili.

Jelena Jovanović (41): Oko 120.000 dinara jedva da je dovoljno za normalan život familije. To je minimum ako ne mislite da se tresete pred kraj svakog meseca.

- Štedi se na garderobi, na ishrani. Umesto boljih namirnica, kupuju se one lošijeg kvaliteta. Mnogi redukuju izlaske, druženja... - ukazuje Milićević.

Da je kriza, vidi se i po prometima u trgovini. I tu statistika samo potvrđuje očiti pad standarda. Promet robe u trgovini na malo u januaru u odnosu na prosek 2013. bio je manji za 14 odsto.

Prema studiji “Kupovna moć u Evropi 2013/14” globalne istraživačke kompanije GFK 7,2 miliona stanovnika Srbije na raspolaganju ima za kupovinu ukupno 22 milijarde evra, odnosno 3.032 evra po stanovniku, što Srbiju postavlja na 34. mesto u Evropi od 42 države. Na prvom mestu je Lihtenštajn sa 58.844 evra po stanovniku.

- Pad realnih plata i penzija u prošloj godini iznosio je skoro tri odsto, dok se po projekcijama budžeta i inflacije za ovu godinu može očekivati sličan pad realnih plata i penzija, odnosno životnog standarda. Građani će kao i da sada štedeti gde god budu mogli - kaže za “Blic” Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

Ove nedelje će Narodna banka Srbije organizacijom nekoliko radionica i treći put zaredom učestvovati u manifestaciji “Svetska nedelja novca” od 10. do 14. marta.

Redovno se isplaćuje tek svaka peta plata

Redovno se isplaćuje tek svaka peta plata

BEOGRAD - Prava na zaradu koje je zakonom zagarantovano svakom zaposlenom, privilegija je tek u svakoj petoj firmi u Srbiji.

Samo u 20 odsto preduzeća, ako izostavimo firme koje zavise od državne kase, radnici mogu da računaju na sigurnu mesečnu isplatu. Nezaposleni imaju sve manje razloga da zavide onima sa radnim knjižicama, jer mnogi među njima mesecima svakodnevno naporno rade, a plate čekaju - mesecima.

Kako za „Novosti“ kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, koja je sprovela istraživanje među malim, srednjim i velikim firmama, samo 21 odsto preduzeća isplaćuje zarade svakog prvog u mesecu.

"Kao glavne razloge za kašnjenje pri isplati plata privrednici su naveli da ne mogu da naplate potraživanja u roku kraćem od 100 dana. Žale se i da teško skupljaju novac za zarade, zato što istovremeno moraju da uplate i poreze i doprinose, kao i da im je promet znatno manji nego u prošloj i pretprošloj godini",  kaže Rajić.

Među razlozima za kašnjenje u isplati zarada koje su privrednici naveli su i nelojalna konkurencija iz „sive zone“, zaduženost kod banaka i drugih poverilaca i nedovoljno novca za kupovinu sirovina i repromaterijala. Poslodavci se žale i na to što ukupna izdvajanja prema državi ne ostavljaju prostora da redovno isplaćuju plate.

Sada su u Srbiji najpoželjniji poslodavci koji redovno izmiruju sve svoje obaveze prema radnicima. Još traženije su one firme u kojima se stimuliše rad i nagrađuje trud.

"Vodili smo se idejom da i nagrađivanje mora biti pravično i objektivno. Tako smo i ove godine postavili kriterijume vrednovanja svih zaposlenih. Osnovni kriterijumi od prošle godine, prisustvo na poslu tokom cele godine, bolovanja koja nisu duža od 21 radnog dana i povrede radne discipline, ove godine su prošireni vrednovanjem konkretnih parametara rada i rezultata u radu, kao i ocenom neposrednog rukovodioca sektora",  kaže Darko Aćimović, generalni direktor DIS-a.

Kompanija „Sirmium steel“ koja se tri godine u Sremskoj Mitrovici bavi proizvodnjom čeličnih gredica, jedna je od retkih firmi koje redovno isplaćuju zarade. U „Sirmijum stilu“ napominju da postoji i sistem stimulacije radnika, koja je u vezi sa rezultatima proizvodnje. Za ostvarenje mesečnog plana proizvodnje radnici imaju stimulativnu naknadu koja je srazmerna uvećanoj proizvodnji.

Zarade redovno dobija i 1.700 zaposlenih u kompaniji „Victoria group“, jednoj od najvećih prerađivača, izvoznika i investitora u regionu.

Prošla godina je bila teška i puna iskušenja, ali kompanija DIS je još jednom pronašla snagu da 13. platom nagradi one koji su doprineli rezultatima u 2013 - kaže za „Novosti“ Darko Aćimović, generalni direktor DIS-a. - Zaposleni koji su svojim odnosom prema poslu, prema svojim kolegama, prema kupcima, robi i osnovnim sredstvima kršili radnu disciplinu nisu mogli participirati u rezultatima. Posle čitave analize, 13. platu je dobilo više od 80 odsto zaposlenih u kompaniji.

Inspektorat za rad godišnje dobije oko 9.000 prijava zaposlenih, a trećina se, kako kaže direktor Inspektorata Dragoljub Peurača odnosi na neisplaćivanje zarada. - Činjenica je da pojediniprivredni subjekti mesecima ne isplaćuju zarade zaposlenima, a ima i onih koji duži vremenski period isplaćuju samo minimalne zarade - priča Peurača. - Najviše nadzora kontrola isplata plata prošle godine je izvršeno u delatnosti hemijske proizvodnje, gume i plastike, ugostiteljstva, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda i građevinarstva.