Mogli bismo za tri meseca da dovedemo investitore za Sajam

Mogli bismo za tri meseca da dovedemo investitore za Sajam

U poslednjih pet godina Beogradskom sajmu promet je pao za oko 35 odsto, ali je broj zaposlenih skočio za 25 procenata. Istovremeno, realne zarade smanjene su za polovinu. Donedavno uspešno preduzeće je u prošloj godini zabeležilo gubitak od 57 miliona. Sve to dogodilo se u vreme kada su drugi sajmovi, poput nemačkih, uspeli ne samo da zadrže dotadašnji promet već i da ostvare rast od preko deset procenata.

Razlog ovako loših rezultata isključivo je nestručnost uprave Beogradskog sajma - tvrdi u razgovoru za Danas Slobodan Tešić, bivši finansijski direktor ovog preduzeća.

Nije li kriza uticala na tako slab rezultat?

- Mnogi to povezuju sa stanjem u našoj ekonomiji, ali tu nema direktne korelacije. I druge privrede su zapale u krizu, ali je recimo pet najvećih nemačkih sajmova zabeležilo rast od 10 do 12 procenata godišnje.

Drugo, što se tiče same krize, ekonomija poznaje pojam kriznog menadžmenta, koji između ostalog podrazumeva žestoku borbu za postojeće tržište, a još žešću za nova tržišta. Perjanica te borbe su institucije sajamskog tipa. Nije slučajno što su u Nemačkoj sajmovi prosperirali upravo u ovo vreme. To je pokazatelj njihovog vođenja ekonomske politike, agresivnog širenja oblasti poslovanja, a sve u interesu napretka njihove celokupne privrede. Nažalost, aktivnosti te vrste su izostale kod nas. Beogradski sajam, koji je već godinama predmet najsurovijeg političkog potkusurivanja, doživeo je kolaps i evidentno je da ovim tempom neće izdržati ni godinu dana.

U čemu je glavni problem i šta konkretno predlažete?

- Najpre je potrebna profesionalizacija upravljanja preduzećem. Menadžment ne sme biti partijski već ekspertski jer, čak i kada rukovodeći kadar ima najbolje namere, ako ne ume da radi taj posao, rezultati će biti loši. Drugi korak je transformacija vlasništva, pošto je Beogradski sajam još uvek društveno preduzeće. Potom sledi treći korak, a to je uvođenje strateškog partnera, a ako to nije ostvarivo ili ne daje željene rezultate, tek onda je potrebna privatizacija.

Godinama se već priča o privatizaciji Sajma. Zašto do toga nije došlo i da li postoji interesovanje stranih partnera za Beogradski sajam?

- Zainteresovanost i te kako postoji. Ona datira još iz vremena kada sam ja bio finansijski direktor i kada sam vodio pregovore oko toga sa jednim od najvećih nemačkih sajmova. Ti pregovori su prekinuti, ali ja nikada nisam prekidao poslovnu saradnju sa njima i oni su još uvek zainteresovani kako za strateško partnerstvo tako i za privatizaciju celog Sajma zavisno od eventualnog dogovora sa državom. Moje mišljenje je da država treba da zadrži određeni udeo u vlasništvu, kao što je svuda u svetu. Najbolje bi bilo da napravimo ugovor o strateškom partnerstvu.

Kažete da već ima zainteresovanih ulagača. O kome se radi?

- Poučen lošim iskustvom, ne bih da o tome unapred govorim u medijima. Ali sam spreman da odgovornim ljudima u ovoj državi ustupim sve kontakte. To je stvar od opšteg interesa.

Kako će izgradnja „Beograda na vodi“ uticati na poslovanje Sajma?

- To je vrlo obećavajući projekat, na čijem se samom vrhu nalazi upravo Beogradski sajam. Teritorija Beogradskog sajma je sve od Novog železničkog mosta pa nadalje, uključujući i 600 metara obale. Nemoguće je organizovati Beograd na vodi, a pritom prenebregnuti Sajam. To je preduzeće sa toliko potencijala i sa, odgovorno tvrdim, investitorima koji su spremni da u roku od tri meseca ulože novac i krenu u ostvarenje dodatnih sadržaja. Govorimo o hotelskom smeštaju na Sajmu, gradnji elitne marine, eventualno teniskim terenima, tržnom centru i svemu ostalom što bi bilo kompatibilno upravo sa Beogradom na vodi.

Zbog čega te stvari do sada nisu urađene?

- Prethodni menadžmenti su navikli da imaju monopolski položaj, pa su se ponašali kao pre 30 godina, kada su izlagači praktično morali da mole za određeni prostor. Ranije, u SFRJ, najveći ugovori su se sklapali na Sajmu i firme su koristile Sajam kao priliku za promociju svojih poslova. Uz bolju organizaciju, to je moguće vratiti. Ali ne sa menadžmentom koji se partijski menja, pa sebe ni ne vidi dugoročno u tom preduzeću. Sajam ne mogu voditi ljudi koji ne razumeju tu delatnost.

Postoji li politička volja da se stvari promene?

- Mislim da postoji. Jedini razlog zašto to do sada to nije urađeno je prezauzetost velikim političkim problemima države, ali sada su se polako stekli uslovi za to, što se vidi i iz ekonomskih tema koje postaju fokus izlaganja i programa prvog potpredsednika vlade i vodećih partija. Ovde se brzo može videti napredak. Ali, potrebna je velika podrška političke elite, koja verujem da neće izostati jer je Sajam od opšteg interesa. Više nemamo vremena za davanje poverenja ljudima koji se nigde nisu dokazali. Mislim da su svi toga svesni.

Motor oporavka

* Da li bi Sajam mogao da više doprinese oporavku privrede uspostavljanjem kontakata sa stranim investitorima?

- To jeste osnovna funkcija institucija sajamskog tipa. Sajam može i mora da bude predvodnik izlaska iz krize. Nemački sajmovi su tu svoju ulogu u privrednom razvoju svoje države vrlo dobro definisali. Nažalost, takva uloga Beogradskog sajma je potpuno izostala. Odgovorno tvrdim da se tu stvari mogu radikalno popraviti.

Lokacija Generalštaba otvorena za sve investitore

Lokacija Generalštaba otvorena za sve investitore

Sekretar Privremenog organa Grada Beograda Goran Vesić izjavio je u sredu da je lokacija na kojoj se nalaze ruševine Generalštaba otvorena za sve potencijalne investitore, ali da će to pitanje biti rešeno u dogovoru s Vojskom Srbije.

"Beograd je otvoren grad i podjednako su dobrodošli i strani i domaći investitori. Ovaj prostor (Generalštab) je u vlasništvu Vojske Srbije i u dogovoru s njima ćemo rešavati to pitanje", rekao je Vesić prilikom obilaska platoa sa kojeg su raščišćene ruševine Zgrade B Generalštaba, porušene u NATO bombardovanju 1999.

Ministar odbrane u ostavci Nebojša Rodić rekao je da bi u narednom periodu trebalo raščistiti i prostor u objektu A, koji podrazumeva potpuno uklanjanje zgrade, kako bi na njenom mestu mogao da se izgradi novi objekat.

Vesić i Rodić su se složili da je dobro što je nakon petnaest godina uklonjeno ruglo iz centra grada i istakli da raščišćavanje te lokacije predstavlja pozitivnu poruku za potencijalne investitore.

Oči uprte u turske investitore

Oči uprte u turske investitore

Organizovanje Međunarodnog sajma Balkan textil, pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije Turske, probudilo je nadu da bi proizvodnja farmerica u Novom Pazaru, koji je od devedesetih godina prošlog veka prepoznatljiv i pod imenom „Dolina džinsa“, mogla ponovo da doživi ekspanziju. Pokriće za drugo ime Pazara bila je godišnja proizvodnja oko 20 miliona farmerica, uglavnom „falsifikat originala“, koje su izlazile iz više od 500 proizvodnih pogona i pogončića.

Za njihovu proizvodnju bila su potrebna oko 24 miliona metara teksas platna koje se uvozilo uglavnom iz Turske. Ekonomisti su izračunali da se u to vreme mesečni promet na čuvenoj novopazarskoj pijaci izražavao u milionima evra. Ekonomska kriza „skresala“ je broj proizvođača, a godišnja proizvodnja farmerica svedena je na oko milion, dok je uvoz teksas platna pao na 1,2 miliona metara. Brojne izazove preživelo je tek stotinak proizvođača iz Novog Pazara koji na tržište plasiraju pedesetak robnih marki. Koliko je situacija ozbiljna svedoči i podatak da se u ovom trenutku koristi tek nešto više od pet odsto instalisanih kapaciteta. Oni koji su opstali poseduju sertifikat ISO 9001 i uspeli su da se pozicioniraju na tržištima Rusije, Belorusije i Ukrajine, a velike porudžbine počele su da stižu iz Nemačke, Poljske, Švedske, Holandije, Mađarske i Belgije. Znatnu pomoć dobili su udruživanjem u klaster ASTEKS, što im je omogućilo zajedničke nastupe na sajmovima i tržištima širom svetu.

Da je Sajam Balkan textil dobra prilika za sklapanje konkretnih aranžmana, na to ukazuju i rezultati prošlogodišnjeg okupljanja, kada su u direktnom kontaktu sa turskim proizvođačima sklopljeni ugovori o kupovini repromaterijala po cenama nižim za 20 do 30 odsto. Za toliko su pojeftinili i gotovi proizvodi i odmah su imali bolju poziciju na tržištu. Ove godine otišlo se korak dalje. Turskim privrednicima predstavljeni su potencijali u tekstilnoj industriji i pogodnosti koje potencijalnim investitorima nude lokalna samouprava i vlade Srbije i Turske. Privrednici iz Turske bili su jednoglasni u oceni da u Novom Pazaru postoje mogućnosti za investiranje, ali su naglasili da su im veoma bitne i subvencije koje im se nude. Procenjeno je da je korist od uspostavljanja saradnje obostrana. S jedne strane, turski tekstilci dolazili bi u većem broju u Srbiju (neki su već izgradili fabrike ili kupuju lokacije, uglavnom pored auto-puta Niš - Beograd), dok bi s druge strane novopazarski proizvođači, po povoljnijim cenama dolazili do kvalitetnog teksas platna, Turski proizvođači bi mogli da iskoriste pogodnosti bescarinskog izvoza na tržište Rusije koje tekstilcima iz Srbije daje Sporazum sa Ruskom Federacijom.

- Želim da Novi Pazar ponovo postane tekstilni centar i da tekstilnu industriju vratimo na mesto koje joj pripada. Znam da se ne mogu vratiti dobra stara vremena, ali na novim osnovama Novi Pazar može to da postigne, jer imamo kvalifikovanu, kvalitetnu i obučenu radnu snagu i ogromnu tradiciju u toj oblasti - izjavio je, otvarajući Balkan textil, potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić.

On je naglasio da je ova manifestacija „potvrda dobre saradnje privrednika iz Srbije i Turske“, ali je dodao i da mora da se ulaže „u edukaciju, znanje i nove tehnologije, da sve vratimo u legalne okvire i da zaustavimo ilegalnu trgovinu tekstilom, posebno kineskom robom, koja često nekontrolisano, a na štetu domaćih proizvođača i države, ulazi u Srbiju“. Istog dana potvrđeno je da će kompanija Džinsi Istanbul uskoro otvoriti fabriku i u Novom Pazaru. Tu lepu vest lično je saopštio vlasnik kompanije Tanur Bujukđan, koji je potvrdio da projekat za izgradnju fabrike čeka zeleno svetlo nove vlade. On je izrazio nadu da će projekat dobiti dozvolu i da neće biti birokratskih prepreka. Džinsi je već izgradio jednu fabriku u Leskovcu u kojoj je zaposleno 320 radnika, dok je još 80 Novopazaraca angažovano na doradi proizvoda i kamenovanju. Sudeći prema najavama novi pogon Džinsija biće otvoren u delu bivšeg Tekstilnog kombinata Raška i uposliće na početku 400 radnika. Pregovori sa predstavnicima te kompanije traju već duže od godinu dana, a otvaranje fabrike u Novom Pazaru najavljivano je za kraj prošle godine. Planirano je da kompanija iz Istanbula kupi deo imovine Tekstilnog kombinata Raška u stečaju.

Novopazarski proizvođači džinsa mogli bi da steknu prednost u odnosu na konkurenciju, korišćenjem nove tehnologije, odnosno ozona, u završnoj fazi proizvodnje. Procenjuje se da bi im to donelo višestruku uštedu.

- Ozon može da zameni brojne hemikalije koje novopazarski tekstilci koriste prilikom pranja i kamenovanja džinsa. Ozon predstavlja tehnologiju budućnosti. Osim što se njegovom upotrebom štedi na materijalu, vremenu i energiji, ozon je proizvod koji malo ili uopšte ne zagađuje životnu sredinu. I što je takođe važno, nije reč o skupoj tehnologiji i proizvođačima bi se ta investicija brzo isplatila - tvrdi Mensur Abdagić, inženjer tehnologije i profesor u novopazarskoj Školi za dizajn tekstila i kože. Ovaj program finansijski je podržala Američka agencija za obnovu i razvoj (USAID) u sklopu projekta „Održivi lokalni razvoj“.

Odsustvo sluha

Iako novopazarski džins po kvalitetu ne zaostaju za grčkim, italijanskim ili francuskim, zbog cene, koju podižu visoki troškovi repromaterijala iz uvoza, nije konkurentan na tržištu. Najveća stavka je uvoz teksas platna. Zato ovdašnji proizvođači džinsa ne odustaju od inicijative da se u bivšem Tekstilnom kombinatu Raška pokrene proizvodnja teksas platna. Oni podsećaju da je u halama nekadašnjeg tekstilnog giganta postojala oprema vredna desetine miliona evra. Za takve predloge, međutim, nije bilo sluha pa novopazarski proizvođači i dalje platno uvoze „za suve dolare“ iz Turske, Pakistana i Indije.