Zemlje u razvoju koče privredu

Zemlje u razvoju koče privredu

Bez obzira na veliko zalaganje razvijenih zemalja u pogledu privrednog oporavka, ovogodišnji globalni ekonomski rast biće u najbolju ruku skroman.

Rast će biti skroman zbog usporavanja privredne aktivnosti zemalja u usponu, ocenila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U saopštenju OECD-a se navodi da će ovogodišnja ekstremno hladna zima koja je pogodila SAD kao i povećanje takse za dodatu vrednost (PDV) koja stupa na snagu u Japanu od 1. aprila imati uticaja na ritam daljeg globalnog privrednog rasta, preneo je Rojters.

Zbog toga se u izveštaju preporučuje Evropskoj centralnoj banci kao i Japanskoj banci da se i dalje drže dosadašnje politike monetarnog prilagođavanja, čak i da je pojačaju, naglasivši da američke Federalne rezerve imaju razloga da započnu sa okončanjem programa otkupa obveznica.

OECD procenjuju da će privredni rast u najvećim ekonomijama razvijenih zemalja biti "malo usporeniji nego u drugom semestru 2013. ali daleko bolji nego krajem 2012. početkom 2013".

S obzirom na činjenicu da ekonomije u usponu predstavljaju danas polovinu svetske ekonomije, kao i osrednje rezultate u pogledu privrednog rasta u najvećim privredima zemalja sa rastućom ekonomijom, svetska privreda u kratkoročnom periodu zabeležiće skroman rast, dodaje se u saopštenju.

OECD prognozira da će privredni rast SAD u prvom tromesečiju ove godine biti 1,7 odsto na godišnjem nivou , što je pad u odnosu na poslednji kvartal 2013. kada je on iznosio 2,4 odsto koje se tumači kao posledica ekstremno hladne zime.

Prognoza OECD-a za privredni rast Japana za prvo tromesečje ove godine je 4,8 odsto i to zahvaljujući potrošačkom bumu uoči aprilskog rasta PDV-a. Prema prognozi ove organizacije, privredni rast u prvom kvartalu ove godine u najvećoj ekonomiji evrozone Nemačkoj biće 3,7 odsto , a u drugom 2,5 odsto.

U Francuskoj privredni rast u prvom tromesečju ove godine neće biti viši od 0,7 odsto a u drugom 0,1 odsto. Velika Britanija imaće i u prvom i drugom kvartalu ekonomski rast od 3,3 odsto, ocenio je OECD.

U pojednim ekonomija u usponu vidljivo je usporavanje privredne aktivnosti pre svega usled odliva kapitala. Brazil, Indija, Južnoafrička Republika i Turska su bile primorane da povećaju kamatnu stopu kako bi nadoknadili odliv kapitala.

OECD izražava zabrinutost u pogledu rizika usporavanja privrednog rasta u Kini ukoliko se ne otklone slabosti finasijskog sistema druge ekonomije sveta.

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

SUBOTICA - Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara.

Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine.

Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.

„Na ovaj način katastri su, i pojedinci u okviru katastara, pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, nakon toga mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište... Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke“, navodi Dejan Ilić.

Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.

U gotovo svim opštinama postojao je problema oko prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog Agrokombinata Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica i u Subotici, pa čak i gradskim službama, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje.

„Mi iz Agrokombinata tačno znamo ko i koje parcele državne zemlje obrađuje - a to su obično i najbolje parcele. Možemo slobodno reći, u proteklom periodu bilo je lakše ukrasti zemlju nego kokoš“, kaže Ivanković.

Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić.

„U ovom slučaju država je najveći gubitnik. Ona je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. naovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu“, napominje Dejan Ilić.

Skupština se nije bavila ovim problemom

Državni organi ni na jednom nivou nisu raspravljali o ovom problemu, a on nikada nije bio ni predmet rasprave u Skupštini, navodi Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.

„Tokom privatizacije svakako je bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu“, kaže Fremond.