Od 2.000 proizvođača alkoholnog pića, samo 300 radi legalno
OD 2.000 registrovanih proizvođača alkoholnih pića u Srbiji, u poslednje četiri godine ostalo je samo njih 300. Preostalih 1.700 nije se povuklo iz posla, već rade na crno!
Do ovog zaključka došli su legalni proizvođači pića, jer se u Srbiji, zvanično, proizvede 12 miliona litara alkoholnog pića, a popije, čak, 60 miliona litara!
- Prošla godina je bila izuzetno rodna i jesenas u čitavoj Srbiji nigde nije mogao da se kupi destilacioni aparat - kaže Ivan Urošević, predsednik Udruženja proizvođača rakije „Srpska rakija“. - Ove godine očekujemo navalu alkohola koji je proizveden na crno. Uvereni smo da je loš zakon razlog za ovako lošu situaciju.
U proseku, mesečno pet-šest proizvođača alkoholnog pića podnese zahtev da se izbriše iz registra. Oni ne prestaju sa poslom, već zadržavaju zalihe i akcizne markice, a oslobađaju se prisustva inspekcije. Inspektori, naime, imaju prava da proveravaju isključivo registrovane proizvođače, ali ne i one koji proizvode alkoholno piće za svoje potrebe.
Na taj način država godišnje gubi 150 miliona evra samo na ime PDV i akciza, ne računajući ostale dažbine, doprinose i radna mesta.
ANALIZE PARA VREDNE
LEGALNI proizvođači moraju da redovno daju po 35.000 dinara za laboratorijske analize. Proizvođači često sumnjaju da li laboratorije dobro rade svoj posao, jer su inspektori odlično upućeni „da li kod laboratorija kasne sa plaćanjem“. Takođe, bez obzira na to kakav je rezultat, ukoliko je uredno plati, proizvođač može da nastavi da radi, a inspektori nikada ne pokreću postupak! Proizvođači veruju da je razlog ovakvog javašluka činjenica da ne postoji nacionalna referentna laboratorija i da njeno otvaranje koči laboratorijsko-inspektorski lobi.
- Proveravaju isključivo registrovane proizvođače, a mi nismo problem, jer proizvodimo alkoholno piće pod našim imenom - objašnjava Urošević. - Milioni se okreću u ilegalnom biznisu sa alkoholom, a afere sa trovanjem se dešavaju isključivo sa onima koji rade na crno.
Alkoholna pića koja se proizvode ilegalno na tržište stižu preko ugostiteljstva, jer 80 odsto tržišta su kafane, a samo 20 odsto maloprodaja. Dobro posećene kafane mesečno prodaju od 70 do 100 litara rakije. Nažalost, trend su voćne rakije i slatka pića, pa potrošači ni u teoriji ne mogu da otkriju šta piju!
- Kada se u rafinisani alkohol ili destilat jabuke doda aroma, potpuno se zamaskira ukus - kaže Ivan Smajilović, sprecijalizovani stručnjak sa licencom Ministarstva poljoprivrede. - Potrošači su se navikli na loš ukus i ne razmišljaju da piće ne može da miriše više od voća. Na alkoholu se okreću milioni, a mnogi žele da ih zarade.
OČISTILI TRŽIŠTE
LEGALNI proizvođači su najveći udarac primili 2010. godine kada je unutrašnjom kontrolom u jednoj laboratoriji otkriveno da svi veliki proizvođači imaju „botanički etanol od šećerne repe“. Kada je 800.000 litara destilata povučeno sa tržišta, najveći srpski proizvođači pića su bankrotirali i tržište je bukvalno - počišćeno. Usledio je niz smrtnih slučajeva od trovanja alkoholom (npr. „afera Skeid“ iz Kikinde).
