Tabaković:NBS će pažljivo trošiti devizne rezerve

Tabaković:NBS će pažljivo trošiti devizne rezerve

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da centralna banka neće dozvoliti da domaća valuta oslabi toliko da građani, država i privreda dođu u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje obaveze vezane za evro.

- Ako dođ e do krupnih poremaćaja u kretanju deviznog kursa, mi ćemo se ponašati u skladu s tim okolnostima i pažljivo odmeravati kako sačuvati devizne rezerve", rekla je Tabakovićeva za televiziju B92.

Ona je istakla da na vrednost kursa ne utiču prevremeni parlamentarni izbori, već podgrevanje atmosfere nesigurnosti, pored spoljnih uticaja na koje NBS ne može da utiče.

Komentarišući oduzimanje dozvole za rad Univerzal banci, guvernerka je rekla da bi joj bilo drago da je ta banka uspela da izbegne stečaj, kao što se i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić raduje uspehu Delta holdinga, u vlasištvu Miroslava Miškovića.

- Radovala bih se da se ova banka spasila, raduje se i Vučić poslovnim izveštajima Delta holdinga, a teško da ljudi u to veruju. Ne postoji lična ostrašćenost, mnogi su protiv njega i Tomislava Nikolića govorili najgore stvari, a sada su njegovi saradnici na ovom putu i radu na reformama - rekla je Tabakovićeva.

Dodala je da će nadležni organi dobiti od NBS svu neophodnu dokumentaciju o poslovanju Univerzal banke.

- NBS je u tom slučaju pravovremeno reagovala i uradila svoj deo posla, ali ako drugi to ne urade propustićemo da se kao društvo obračunamo sa onima koji su imali koristi od toga što su odobravali kredite i uzimali sumnjive hipoteke -kazala je Tabakovićeva.

Stečaj Univerzal banke i još tri državne banke koštao je državu, po njenim rečima, 865 miliona evra.

Na pitanje da li je bilo propusta kadrova Srpske napredne stranke koji su bili u upravi Univerzal banke, Tabakovićeva je rekla da u vreme dok je ona guverner partijska knjižica nikom ne može da bude zaštita ako je kršio zakone.

Ona je potvrdila da je smanjena plata funkcionera u NBS, a da je i ona sama i pre toga deo plate davala u humanitarne svrhe.

Potvrđene rezerve bakra i zlata oko Bora

Potvrđene rezerve bakra i zlata oko Bora

AMERIČKA rudarska korporacija "Friport Mekmoran", koja u kooperaciji sa kanadskom kompanijom "Reservoar minerals", istražuje okolinu Bora u rejonu "Čukaru peki", objavila je da je u okolini tog grada, do sada, pronašla resurse od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata! O kakvom se bogatstvu radi, najbolje, bez sumnje, svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata.

Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo - 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju sa geološkim istraživanjima u okolini Bora.

Neke nezvanične informacije, čak, kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na sedam do osam miliona tona, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali buduća istraživanja to tek treba da potvrde. Ono što je, međutim, izvesno je činjenica da je nalazište koje su otkrili Amerikanci i Kanađani, u ovom trenutku, najbogatije i najperspektivnije na svetu!

Dalje, u ispitivanim ležištima "Friporta" i "Reservoar mineralsa", srednji sadržaj bakra iznosi 2,6 odsto, a zlata 1,5 grama po toni. A primera radi, u rudnicima iz sastava RTB "Bor" trenutno se eksploatiše ruda sa najviše - 0,4 odsto crvenog metala! Šta su to Amerikanci i Kanađani pronašli sam za sebe govori podatak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju - izuzetno profitabilnim!


POSAO ZA CEO KRAJ
Iako je teško prognozirati koliko bi koštalo otvaranje rudnika, već sada je jasno da će se ruda koja se nalazi na velikim dubinama najverovatnije eksploatisati podzemnim putem, a vrednost ulaganja bi mogla prevazići i milijardu dolara. To bi značilo da bi posao dobilo više hiljada radnika. Ali znajući da jedan rudar, indirektno, kreira još najmanje tri radna mesta u pratećim delatnostima, proizilazi da bi otvaranje novih ležišta bakra i zlata moglo da reši problem nezaposlenosti u celom regionu.

Prema proceni nezavisne rudarske konsultantske kuće SRK, iz Velike Britanije, koja je obradila podtake, u geološka istraživanja u okolini Bora potrebno je investirati još 20 miliona dolara, kako bi "projekat ušao u fazu veće sigurnosti".

Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog "Friporta" u Srbiji, rekao je je za naš list da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 miliona dolara.

- Iako ohrabrujući početni rezultati daju motivaciju za nastavak istraživanja, još uvek je potreban značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke da se započne sa eksploatacijom - naglašava dr Koželj. - Neophodno nam je dovoljno podataka, kako bi se definisala veličina i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava.

BUŠOTINE
Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i - 10 procenata, na osnovu čega se, i pre dve godine, govorilo o najbogatijem ležištu tog metala na svetu.