Našim bankama plus, hrvatskim minus

Našim bankama plus, hrvatskim minus

U Narodnoj banci Srbije kažu da je rast profita posledica gašenja loših banaka koje su 2012. godine negativno poslovale.

NBS je oduzela dozvole Razvojnoj banci Vojvodine i Novoj Agrobanci, koje su za prvih devet meseci 2012. ostvarile gubitak od 7,9 odnosno 4,3 milijarde dinara.

Ekonomista Ljubomir Madžar ne spori da banke zarađuju. Podseća da su kamate na dozvoljen minus i preko 40 odsto, ali napominje i da na bankarskoj sceni danas nemamo najveće gubitaše. "Veliki problem su i nenaplativi krediti koji u mnogim slučajevima bankama prave i direktan minus. Ipak u prvih devet godina prošle godine kada su banke povećale profit nismo imali Razvojnu banku Vojvodine i Agrobanku. A one su u prva tri kvartala 2012. napravile gubitak od blizu 15 milijardi dinara", kaže Madžar.

"Od ukupnog broja banaka, 18 je poslovalo pozitivno i ostvarilo dobit od 29,5 milijardi dok je 13 banaka poslovalo s gubitkom. Pokazatelji profitabilnosti pokazuju trend oporavka, međutim i dalje je ispod nivoa pre krize", kažu u NBS.

Banke su najviše zarađivale na kamatama, provizijama i naknadi po osnovu kursnih razlika. Iako je prošle godine prvi put došlo do smanjenja ukupno odobrenih kredita, i to za 14,7 milijardi dinara, banke su od kamata za devet meseci zaradile gotovo tri milijarde dinara više nego u isto vreme prethodne godine. Prihodi od naknada i provizija bili su nešto manji, ali su i dalje činili preko 20 odsto zarade banaka.

Prema podacima Narodne banke, najveću dobit imale su Banka Inteza i Rajfajzen banka.

U jednoj od ovih banaka kažu da je malo bankara koji se mogu pohvaliti prošlom godinom. Naš sagovornik aludira na činjenicu da je pre dve godine u Srbiji bilo 33 banke, a da ih danas ima 29, i da trećina banaka pravi gubitak. Napominju i da je prošle godine dodatna štednja u bankama bila minimalna, ali i da se to očekivalo znajući da je prosečna kamata na depozite građana bila oko dva odsto godišnje.

Istovremeno, hrvatski mediji prenose da je dobit tamošnjih banaka u prošloj je godini iznosila samo 756,7 milijuna kuna, što je čak 73,1 odsto manje nego godinu ranije, kada je neto dobit bankarskog sustava u Hrvatskoj bila iznad 2,8 milijardi kuna.

Time su se potvrdila upozorenja analitičara, koji već duže ukazuju da će petogodišnja recesija i sve stroža regulativa uzeti svoj danak i na poslovnim rezultatima hrvatskih banaka.

Recesijski je danak posebno izražen u vidu rasta loših kredita, koji su, prema podacima centralne banke, krajem septembra prošle godine dosegli 15,32 posto ukupnog kreditnog portfelja, što znači da skoro svaki šesti kredit koji su banke odobrile ulazi u kategoriju teško naplativih ili potpuno nenaplativih.