Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini

Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini

Američki Kongres usvojio je zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini, koji obuhvata i sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima.

Predstavnički dom američkog Kongresa je zakon, koji je Senat odobrio prošle nedelje, usvojio sa 378 glasova "za" i 38 "protiv".

Zakon će sada biti prosleđen američkom predsedniku Baraku Obami na potpis, prenele su agencije.

"Američki Kongres i Senat zajednički podržavaju ukrajinski narod", izjavio je posle glasanja predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bener.

Obama je pozdravio usvajanje zakona koji će omogućiti Ukrajini da preduzme "korake neophodne za obnovu ekonomske stabilnosti i napredak", rekao je portparol Bele kuće Džej Karni.

Bogićević i ekipa krše zakon, država ne reaguje

Bogićević i ekipa krše zakon, država ne reaguje

Po Zakonu o poreskom postupku novo preduzeće ne može registrovati neko ko već ima firmu, a koja duguje državi. Takvim novoosnovanim firmama poreznici bi automatski trebalo da stopiraju delatnost i oduzmu PIB, što bi u praksi značilo da Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“, ne bi mogao da radi sve dok Poreskoj upravi ne plati dug od oko 10 miliona evra.

Bogićević, međutim, već deset meseci radi naočigled inspektora filijala Poreske uprave. Nove firme počeo je da registruje samo mesec dana pošto su banke krenule da ga blokiraju zbog ukupnih potraživanja od 250 miliona evra. Danas je vlasnik najmanje tri nove firme, a „Cerski štit“ je registrovao na bratanca Bebana Bogićevića.

Firme preko kojih rade

„Farmakom Finance“: Osnovana u maju 2013.

„Cerski štit“: Registrovan u avgustu 2013.

„Trading Europe“: Osnovana u decembru 2013.

Dragan Đurić postao je većinski vlasnik i direktor „Zilija“ dva meseca pošto mu je blokirana krovna kompanija „Zekstra grupa“. Đurić tvrdi da je „Zili“ njegov godinama, ali je činjenica da je on na mesto bivšeg direktora ove firme Cvete Đurić došao u aprilu 2013.

Osnivanje novih firmi je jedini način da privrednici u blokadi nastave da rade. Računi ovih kompanija služe za obavljanje platnog prometa blokiranih preduzeća, pa se veruje da je još mnogo Đurića i Bogićevića.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se preduzeća osnivaju na rođake, prijatelje, ali i na lažna imena.

- Vlasnici zbog dugova i svesno firme vode u stečaj, a onda osnuju novu i rade kao najpošteniji. Država to zna, ali ne preduzima ništa, a posledice su 6,5 milijardi duga za poreze od čega je naplativa milijarda - kaže Savić za „Blic“.

Kipar usvojio Zakon o privatizaciji

Kipar usvojio Zakon o privatizaciji

Kiparski parlament je usvojio kontroverzni zakon o privatizaciji, nekoliko sati pre isteka roka za isplatu sledeće tranše kredita vrednog 10 milijardi evra.

Posle glasanja Nikozija može očekivati da će primiti tranšu vrednu 230 miliona evra, prenosi Frans pres.

Parlament je izglasao zakon sa 30 glasova za i 26 protiv, nakon što zakonodavci prošle nedelje nisu uspeli da usvoje prethodnu predloženu verziju.

Vlada je izmenila predlog zakona da bi osigurala većinsku podršku, budući da bi još jedno odbacivanje zakona ugrozilo program pomoći.

Izmenjeni zakon podrazumeva da će ugovori i uslovi rada radnika u lukama, energetskim i telekomunikacionim kompanijama, koje treba da budu privatizovane, biti zaštićeni. Uprkos tome, radnici se plaše da će doći do otkaza, da bi kompanije bile privlačnije kupcima, tako da bi se oni našli na tržištu rada u vreme rekordne nezaposlenosti.

Zvanična Nikozija navodi da je usvajanje zakona bilo od ključnog značaja da se ne ugrozi kredibilitet napora Kipra da vrati stabilnost nakon što je u martu prošle godine dogovoren paket pomoći, posle izbijanja ozbliljne bankarske krize.

"Trojka" međunarodnih kreditora, EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, zahtevaju od Kipra da u okviru dvogodišnjeg programa privatizacije pribavi 1,4 milijarde evra.

Vučić: Za razvoj ekonomije 21 zakon

Vučić: Za razvoj ekonomije 21 zakon

Predsednik SNS Aleksandar Vučić izjavio je da nije zadovoljan onim što je učinjeno na stvaranju dobrog poslovnog ambijenta u Srbiji i predstavio deo plana koji je SNS pripremila kako bi popravila investicioni ambijent i Srbija krenula u ekonomski razvoj.

Vučić je  precizirao da je reč o 21 zakonu, koji treba doneti u periodu od 15. aprila do 30 juna.

Prema njegovim rečima, radi se o zakonima o radu, stečaju, državnim službenicima, bržem izdavanju dozvola...

"Plan podrazumeva da radimo teško u naredne dve godine i podrazumeva formiranje nacionalnog prioritetnog plana", rekao je Vučić.

On je objasnio da se planira značajnije ulaganje u četiri oblasti, a da je prva - automobilska industrija, koja je, kako je rekao, puni zamah doživela u 2013. i 2014. godini.

On je naveo da su u tim prioritetima i IT Sektor, u koji će se uložiti veliki novac i to je pre svega namenjeno mladim ljudima, zatim poljoprivreda, za koju ima više planova, i razvoj privatnog preduzetništva.

"Nama je za mlade ljude važno da možemo da im kažemo da tražimo način i da počnu biznis i ne razmišljaju da se zaposle samo u državnom organu, već da ideje i spobnosti razviju u privatnom biznisu", rekao je lider naprednjaka i naveo poreske olakšice za mlade koji počinju sopstveni biznis, rekao je on.

Lider SNS je u prioritete uvrstio i velike razvojne infrastrukturne projekte, koji treba da razviju celu Srbiju.

Uvek smo spremni da razgovaramo sa svakim, kao i danas u Smederevu sa radnicima Žečvoza, da čujemo muku radnika i pomognemo, ali i oni moraju da budu spremni da pomognu svojoj državi, naveo je Vučić.

On je poručio da je privatni sektor kičma koja vuče zemlju napred, da taj sektor izdržava javni sektor "i tu ne treba da bude nedoumica".

"Neću da se dodvoravam građanima, da ih lažem, sledi nam težak period i mnogo rada, ali već krajem ove godine videćemo svetlo na kraju tunela", rekao je Vučić.

"Beograd na vodi" gotov do 2019. godine

Vučić je izjavio da će prvi radovi na realizaciji projekta Beograd na vodi početi maju, i da će čitav posao biti završen do 2019. godine.

Vučić je pokazao plan Beograda na vodi, i precizirao da će toranj, koji će biti "novi lend mark" Beograda, biti završen do marta 2017. godine.

Vučić je naveo da kao što mnogi sada ne veruju u realnost tog projekta, tako nisu verovali ni u uspešnu borbu protiv korupcije i kirminala, ili - da će Srbija otvoriti pregovore sa EU.

Govoreći o investitorima iz UAE Vucicć je kazao da će u projekat uložiti tri milijarde dolara, a kasnije će se deliti dobit od prodaje nekretnina na tom prostoru.

On je rekao da će se izgraditi toranj od 50 spratova koja će biti najviši u ovom delu Evrope, da će tamo gde je sada pruga biti "beogradski Šanzelize", da će biti šoping molova, apartmana koje će kupovati najbogatiji ljudi na svetu, jer su i navikli da kupuju kada tako velika kompanija gradi.

Prema njegovim rečima, brzo će početi i reklame na svetskim televizijama u koje će investitori uloziti desetine miliona dolara, jer je i njihova želja da zarade novac na ovom projektu.

"Beograd na vodi je investicija za celu Srbiju", rekao je Vučić i dodao da će to pokrenuti sve oblasti i povećati prihode u svim sektorima, a posebno u grdajevinskoj industriji.

Danas sastanak Radne grupe za Zakon o radu

Danas sastanak Radne grupe za Zakon o radu

Radna grupa za izmene Zakona o radu trebalo bi danas da održi novi sastanak, rečeno je u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Sastanak će biti održan u prostorijama tog sindikata, a očekuje se da će biti dostavljen spisak svih članova koji će biti deo Radne grupe koju je odredila Vlada Srbije, izjavio je ranije potpredsednik SSSS, Zoran Mihajlović.

On je podsetio da je na prvom sastanku grupe, 3. februara, dogovoreno da se njeni članovi ubuduće sastaju jednom nedeljno, i to svakog četvrtka, kako bi se detaljno razmotrilo koje odredbe važećeg zakona je potrebno menjati.

Prvi sastanak je bio "više operativan" i, kako je naveo, nije bilo reči o konkretnim izmenama zakona.

Mihajlović je dodao da predstavnici sindikata očekuju od predstavnika Ministarstva rada da iznesu stav o tome šta je cilj i koji su konkretni razlozi menjanja zakona kako bi se utvrdilo koje odredbe treba promeniti.

Radna grupa, koju bi trebalo da čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, trebalo bi da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se on donese do 30. juna.

To je dogovoreno na sastanku predstavnika sindikata i Unije poslodavaca Srbije sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Rasimom Ljajićem pre dve nedelje.

Sindikati su se povukli iz prethodne radne grupe koja je radila na Nacrtu izmena i dopuna Zakona o radu, jer nisu bili zadovoljni većinom predloženih rešenja, a glavne zamerke su bile na regulisanje rada na odredjeno vreme, načina isplate otpremnina, minulog rada, a protivili su se i predloženim fleksibilnim oblicima zapošljavanja, kao i tome što je rasprava zakazana u vreme novogodišnjih i božićićnih praznika.

Zbog negodovanja sindikata, javne prezentacije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu su otkazane, pa je javna rasprava vodjena samo na sajtu Ministarstva rada.

Na sednici SES-a u januaru, kojoj su prisustvovali premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, odlučeno da se ponovo razmatraju izmene radnog zakonodavstva.

Novi Zakon o javnim nabavkama uveo veću disciplinu na tenderima

Novi Zakon o javnim nabavkama uveo veću disciplinu na tenderima

BEOGRAD - Za postupke javnih nabavki u prvih devet meseci prošle godine potrošeno je 220 miliona evra manje nego u istom periodu 2012. godine.

Tek svaki deseti postupak je bio pregovarački, što znači da je sproveden bez objavljivanja javnog poziva, dok je pre usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama, u aprilu 2013. godine, bilo čak 23 odsto takvih postupaka. Vrednost svih pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva je u trećem kvartalu bila 6,6 milijardi dinara, što je za 3,2 milijarde manje nego u istom periodu 2012.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović smatra da je novi zakon uticao na promenu ponašanja naručilaca koji su znatno odgovorniji i da je znatno povećana disciplina u postupcima javnih nabavki.

"Najviše su smanjeni postupci sa tačno određenim ponuđačem gde ne postoji konkurencija i koji su najnepovoljniji za naručioca i najpodložniji zloupotrebama. Zastupljenost otvorenog postupka u trećem kvartalu 2013. godine je bila 79 odsto, dok je 2012. godine tek svaki drugi tender bio u otvorenom postupku", istakao je Jovanović.

On je dodao i da postupke javnih nabavki u 2013. godini karakteriše vrlo visok stepen uspešnosti okončanja postupka - oko 88 odsto, kao i veća transparentnost, jer je broj objavljenih nabavki sa oko 20.000 u 2012. porastao na blizu 40.000 u 2013. godini.

Jovanović je podsetio i da je novi zakon predvideo mehanizam za suzbijanje zloupotrebe, kada su u pitanju firme koje namerno obaraju tendere.

"Ukoliko su ponuđaču odbijena tri zahteva za zaštitu prava u periodu od šest meseci pretpostavlja se da je zloupotrebio zaštitu prava, osim ukoliko se pred Komisijom za zaštitu prava ne dokaže suprotno. U slučaju zloupotrebe zaštite prava, Komisija izriče novčanu kaznu koja može biti 80.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice i 20.000 do 80.000 za odgovorno lice", objasnio je direktor Uprave.

"Udeo domaćih ponuđača u vrednosti javnih nabavki iznosio je 95 odsto u 2013. godini, dok je u 2012. godini bio 88 odsto. Ti podaci govore da se položaj domaćih ponuđača poboljšao u odnosu na inostrane u poređenju sa periodom pre donošenja novog zakona", rekao je Predrag Jovanović.