Kako mladi da pokrenu biznis

Kako mladi da pokrenu biznis

U prostorijama Biznis inkubatora Kancelarije za mlade juče je potpisan Protokol o saradnji sa Privrednom komorom Beograda.

Protokol o pomoći mladima pri osnivanju svog prvog biznisa su potpisali Dragomir Petronijević, direktor Kancelarije za mlade i Jelena Kosorić, sekretar Suda časti Privredne komore Beograd, navodi se u saopštenju.

"Mladi u gradu Beogradu će dobiti jasno definisan sistem kako mogu da započnu svoj biznis. Naučiće kako se pravi biznis plan, kako se aplicira, dolazi do "start ap" kredita i bilo koje pomoći države. Organizovaćemo edukacije, sve vrste okruglih stolova ali im nećemo davati gotove projekte, već naučiti da to sami rade, jer se kroz praksu pokazalo da se posle godinu dana takve firme gase", rekao je Petronijević.

Kosorićeva se zahvalila se Kancelariji za mlade koja je, kako je rekla, prepoznala značaj najveće asocijacije privrednika na teritoriji grada Beograda.

Ona je naglasila važnost proces samozapošljavanja i naglasila da je od ukupnog broja nezaposlenih 52 odsto mladih, kao i da će Privredna komora Beograda različitim oblicima edukacija doprineti da mladi Beograda steknu sva potrebna znanja u započinjanju svog prvog biznisa.

Počela obuka za potencijalne korisnike Biznis inkubator centra u Vršcu

Počela obuka za potencijalne korisnike Biznis inkubator centra u Vršcu

U Vršcu je počela obuka budućih stanara Biznis inkubator centra (BIC), piše lokalni portal eVrsac.com.

Organizovanje radionica za potencijalne preduzetnike, stanare BIC-a, dodeljeno je firmi "Passage Group" iz Pančeva. Ovaj projekat deo je programa prekogranične saradnje "Podrška malim i srednjim preduzećima razvojem infrastrukture elektronskog poslovanja u Županiji Timiš i susednom srpskom okrugu".

Radionice se organizuju kako bi se budući korisnici Biznis inkubator centra edukovali o rukovođenju, marketingu, finansijama, promociji, distribuciji, umrežavanju itd. Biće organizovano 10 dvodnevnih radionica sa ukupno 300 učesnika.

U radionicama aktivnu ulogu ima i Nacionalna služba za zapošljavanje, odnosno vršačka filijala, koja učestvuje u selekciji potencijalnih kandidata. Svi zainteresovani mogu da se jave toj službi, kako bi se prijavili i dobili detaljnije informacije.

Program prekogranične saradnje, vredan 1,791 mil EUR, zajednički sprovode opština Vršac i ADETIM (Agentia de Dezvoltare Economico-Sociala Timis) iz Temišvara.

Opština Vršac u sklopu Tehnološkog parka gradi Biznis inkubator centar, a od 1.000m2 starog skladišnog prostora napraviće se novih 8 proizvodnih modula (od 60 do 150 m2).

Partner iz Rumunije uspostaviće putem Interneta sistem informisanja za promovisanje poslovnih mogućnosti u prekograničnoj oblasti. Platforma će sadržati bazu podataka sa informacijama o populaciji, lokalitetu, obrazovnim objektima, poslovnim objektima, privredi… Platforma će obuhvatiti i softver za modeliranje podataka, kako bi potencijalni investitori imali uvid u mogućnosti različitih poslovnih scenarija, podseća eVrsac.com.

Jermensko srpski biznis forum

Jermensko srpski biznis forum

Jermensko-srpsk biznis forum održava se danas u Jerevanu u organizaciji Privredne komore Srbije i Jermenske razvojne agencije, a šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, kako je rekao Tanjugu, pozvaće pozvati poslovne ljude iz Jermenije da dođu u Srbiju, jer ovde mogu da pronađu mnogo toga zanimljivog.

Šef diplomatije Jermenije Edvard Nalbandijan, koji će se takođe obratiti učesnicima foruma, ukazao je tokom današnjeg susreta sa Mrkićem da su turizam, industrija, bankarstvo i finansije oblasti u kojima njegova zemlja vidi najviše prostora za saradnju, dok je, prema Mrkićevim rečima, za Srbiju to u prvom redu poljoprivreda.

Lakšu saradnju privrednika omogućiće i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su danas potpisala dvojica ministara spoljnih poslova, kao i sporazum o zaštiti investicija i sporazum o turizmu koji su u pripremi.

Nagoveštena mogućnost otvaranja direktne aviolinije između dve prestonice takođe bi mogla da doprinese tome da saradnja na ekonomskom planu bude sadržajnija.

Na forumu učestvuje i predsednik PKS Željko Sertić.

Mrkić će tokom dana posetiti i Institut starih rukopisa Matenadaran, a posetu Jermeniji završiće obilaskom spomenika jugoslovenskim pilotima stradalim u nesreći iznad Jermenije 1988. godine kada su prevozili pomoć za tu zemlju posle razornog zemljotresa.

Sa biznis foruma na Kopaoniku: IT ključni faktor za uspeh nacije

Sa biznis foruma na Kopaoniku: IT ključni faktor za uspeh nacije

Razvoj informaciono- komunikacionih tehnologija veoma je važan za ekonomiju zemlje, a u Srbiji bi u narednom periodu trebalo više da se ulaže u tu oblast.

Sa biznis foruma na Kopaoniku: IT - ključni faktor za uspeh nacije

Trebalo bi da se radi na obuci kadrova, poboljšanju infrastrukture, kao i omogući formiranje širokopojasne mreže, saglasni su učesnici panela "Industrijska politika u IKT sektoru" na Kopanik biznis forumu.

Direktor operacija IBM-a Miloš Nikolić ukazao je da bi država trebalo da bude veći korisnik IT usluga , kao i da se više investira u IT sektor. Takođe je naveo da bi trebalo razmotriti i veće investicije u obrazovanje, u oblast razvoja i istraživanja, čime bi se smanjilo tehnološko zaostajanje za drugim državama.

Generalni direktor Kompanije Hjulit Pakard Miloš Đurković naveo je da bi sistem obrazovanja trebalo da se unapredi i da je on odavno prevaziđen, kao i da bi država trebalo da bude pokretač investicija.

- IT biće ključni faktor za uspeh ekonomije jedne nacije, i ta oblast predstavlja ključni pokretač inovacija - kazao je Đurković.

Predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović naveo je da bi država trebalo da obezbedi formiranje nacionalne širokopojasne mreže, kako bi se objedinili svi državni i telekomunikacioni kapaciteti u okviru jedinstvenog sistema koji bi obezbedio sve ono što je neophodno za elektronsku upravu. On je rekao da je država prepoznala značaj toga budući da je objavljeno da je formirano telo kojie će raditi na realizaciji toga.

Ako se za 10 odsto poveća širokopojasni pristup i BDP će se povećati, dodao je on.

Radunović je ukazao i da će korišćenje interneta rasti ako se poboljša infrastruktura, kao i da je važno da je tržziste otvoreno i da postoji tehnološka neutralnost.

Direktor kompanije VIP mobile Dejan Turk ocenio je da je važno da postoji liberalizacija tržišta, a direktor Telenora Uve Fredhajm da postoji dobra zakonska regulativa i dobra sektorska saradnja.

Generalni direktor kompanije Algotek Aleksandar Bakoč naveo je kao bitan faktor edukaciju mladih, kao i nove ideje i korišćenje svih mogućnosti za razvoj IT sektora i usluga.

Na pitanje ša misle o tome da li Telekom treba prodati Radunović je rekao da treba razmotriti da li ovaj operater može da bude konkurentan i da se pokazalo da on to pokušava da bude.

Bakoč je naveo da u toj kompaniji rade kvalitetni ljudi, ali da je "bolji put da se proda", dok je Nikolić naveo da je jedan od parametara koji gledaju investitori prihod po zaposlenom, a da situacija u Telekomu ukazuje na "hitan momenat akcije reorganizacije unutar same kompanije".

Dinkić: Ne mogu da verujem šta čitam sa Biznis foruma

Dinkić: Ne mogu da verujem šta čitam sa Biznis foruma

Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić izjavio je danas u Kraljevu da su za neverovanje vesti sa Biznis foruma na Kopaoniku o "rupi u budžetu".

- Ne mogu da verujem šta čitam, uveli su solidarni porez, smanjili plate lekarima, profesorima, povećali PDV na hranu, a sad kažu rekordna rupa u budžetu - rekao je Dinkić na predizbornom skupu u Kraljevu.

On je naveo da Fiskalni savet navodi da će ove godine rupa u budžetu biti rekordna - sedam do osam odsto i da su ove godine prihodi u budžetu bili sedam odsto manji nego pre godinu dana kada je Dinkić bio ministar.

Lider URS je u Kraljevu kazao da "stezanja kaiša znači manje prihoda u budzetu".

- Stezanje kaiša u bužetu znači manje prihoda u bužetu, jer kad narod nema para ne može da troši, onda i državna kasa nema para i ja ne znam koliko stabilizacionih programa u Srbiji treba da propadne na isti način, a pet ih propalo za pet godina i sve se ponavlja, kažu da se steže kaiš zato što ovo nije bilo dovoljno - rekao je Dinkić.

On je naveo primer Grčke u kojoj je slična situacija proizvela ukidanje trinaeste penzije.
- Ovde u Srbiji nije nikada ni bilo trinaeste penzije, nego su i ovih dvanaest počeli da smanjuju, pa penzioneri ne mogu da kupe ono što su mogli ranije - kazao je Dinkić.

On je poručio da se Fabrika vagona i Magnohrom mogu revitalizovati dovođenjem ozbiljnih investitora.

Mlađan Dinkić je obećao okupljenim Kraljevčanima da će osim toga što će URS pomoći da Fabrika vagona stane na noge i da se još ljudi zaposli u Magnohromu, dovesti u Kraljevo i jednog autokomponentaša.

- Imajući u vidu da je FIAT blizu odluke da još jedan model automobila proizvodi u Srbiji, obećavam vam da ćemo jednog velikog autokomponentaša dovesti u Kraljevo, da se puno ljudi zaposli i da mogu da žive - rekao je lider URS.

Na predizbormom skupu u Kraljevu govorili su i potpredsednica URS Verica Kalanović i poslanik te stranke u Skupštini Srbije Jovan Nešović.

Svečani koktel povodom Biznis foruma

Svečani koktel povodom Biznis foruma

Svečani koktel u hotelu Grand kojim je ozvaničen početak srpskog Davosa na Kopaoniku ove godine prošao je bez ijednog političara.

Osim domaćina biznismena Miodraga Kostića na večerašnje druženje došli su ambasadori, privrednici, ekonomisti ali ni jedan aktuelni ministar vlade Srbije, što je bilo dosta neuobičajeno.

Tako je svečani koktel propustila i guvernerka Jorgovanka Tabaković koja je do sada bila redovna gošća.

Ono što se moglo steći kao utisak jeste da su ministri iz redova Srpske napredne stranke odlučili da ipak ne učestvuju na ovom ekonomskom samitu.

Pored Aleksandra Vučića koji je još pre ekoliko dana otkazao učešće, dolazak na forum u poslednjem trenutku otkazali su i ministri Igor Mirović i Zorana Mihajlović. Sa programa učesnika skinut je i lider URS Mlađan Dinkić.

Zato je u nedostatku političkih funkcionera, sva pažnja pripala bivšoj supruzi Miodraga Kostića Marijani Mateus i poznatoj voditeljki Snežani Dakić. Obe su rado pozirale dok su blicevi sevali oko njih.

Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija mora da se opredeli za novu ekonomsku politiku uz rast državnih ulaganja, tvrdi direktor za ekonomske prognoze Ruske akademije nauka Viktor Ivanter.

To joj je, kako navodi, neophodno ako želi da dodatno uveća standard širokih slojeva stanovništva i smanji veliki tehnološki zaostatak za najrazvijenijim zemljama.

On smatra da proklamovani vladin cilj, koji predviđa rast ruske ekonomije u ovoj godini od približno 2,5 odsto, pod uslovom da cene nafte ostanu na sadašnjem visokom nivou, nije u skladu sa "objektivnim potrebama društva" i predlaže da se privredna ekspanzija znatno uveća, pre svega snažnim investicijama države u razne perspektivne infrastrukturne projekte.

"Mi smo smanjili obim (državnih) investicija i zbog toga su se prihodi smanjili, a to će za posledicu imati i pad budućih prihoda", ističe Ivanter, uz ironičnu primedbu da sadašnja situacija u ekonomskoj politici ruske vlade podseća na "večnu svađu" muža i žene, u kojoj on uvek govori da treba manje trošiti, a ona da treba više zarađivati. Žena je, kao uvek, u pravu, kaže Ivanter, uz opasku da kada prihodi na državnom nivou padaju treba obavezno povećavati investicije, a ne smanjivati ih. On ukazuje, osim toga, da ruska država sada može osigurati "ozbiljan rast ulaganja", a da to ne dovede do pada primanja stanovništva.

Ivanter navodi da je dosadašnja faza razvoja ruske privrede, zasnovana na liberano - monetarnim principima, dala "određene pozitivne efekte", ali da više ne može osigurati potreban nivo ekonomske aktivnosti i visoke stope rasta.

Kao nesumnjiv uspeh ekonomskog modela, koji više nije primeren, Ivanter navodi to što je nivo ruskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), meren po glavi stanovnika i na osnovu pariteta kupovne moći, tokom minulih 13 godina uvećan u odnosu na isti pokazatelj u SAD sa 18 na više od 40 odsto.

To pokazuje da je i taj liberalni ekonomski model imao pozitivan uticaj na rusku privredu, ali se u uslovima globalne krize više ne može efikasno primenjivati, tvrdi Ivanter, a prenosi elektronsko izdanje moskovskog dnevnika "Rosiskaja gazeta".

Prema rečima eksperta RAN, osnovna greška u ekonomskoj politici ruske vlade lani je bio pad državnih investicija, a NEP bi trebalo "da ispravi sve greške koje je zvanična ekonomska politika učinila u nekoliko prethodnih godina".

Kao osnovni pravac u kome treba da se kreću investicije ruske države on navodi ulaganja u već zastareli sistem dalekovoda za prenos elektroenergije, mrežu najsavremenijih puteva za auto i železnički saobraćaj, objekte gasne infrastrukture, vodoprivrede i niz drugih perspektivnih grana.

Izostanak novih investicija koštao je rusku elektroenergetiku nekoliko "kolosalnih havarija u proteklim godinama", upozorava Ivanter, uz napomenu da su lani privatne investicije u Rusiji uvećane solidnih deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su direktna strana ulaganja porasla za visokih 50 procenata.

Istovremeno su, međutim, državna izdvajanja u nove projekte oštro opala, pa se dolazi do paradoksalnog zaključka da je poslovna klima za biznismene i strance lani bila dobra a za rusku državu loša.

Etihad promoviše "Pearl" biznis klasu ka 26 destinacija

Etihad promoviše "Pearl" biznis klasu ka 26 destinacija

Etihad ervejz nastavlja sa promotivnim akcijama na letovima iz Srbije, a ovog puta promoviše čuvenu "Pearl" biznis klasu ka 26 destinacija, iz Beograda preko Abu Dabija.

U periodu od 7. do 21. februara moguće je kupiti karte za let u biznis klasi po veoma povoljnim cenama za takvu uslugu, a putovanja je moguće realizovati od 7. februara do 15. juna, osim u periodu od 11. do 20. aprila.

"Pearl Busineš Claš" na letovima Etihada je, prenosi "Aviokarta.net", prava poslastica za sve ljubitelje luksuza.

Ta klasa daleko nadmašuje slične klase u svetu i prema svojim karakteristikama mogla bi da stane rame uz rame sa prvom klasom kod mnogih drugih aviokompanija.

Na primer, u okviru promocije Etihada, povratne karte u "Pearl" klasi za Abu Dabi, Dubai, Al Ain koštaju 1.388 evra, Čengdu 1.442 evra, Bahrein, Kuvajt 1.460 evra, Muskat, Dohu 1.540, Šangaj 1.722, Johanesburg 1.728, Sejšele 2.428, Sidnej 3.443, Adelejd 4.175 evra...

Sva sedišta u biznis klasi su sa mini kabinom koja omogućava više ličnog prostora i intimnije putovanje. Sedišta su nezavisna i svako ima direktan pristup prolazu.

U avionima za interkontinentalni saobraćaj se mogu oboriti u pravi krevet, a nasloni imaju ugrađene masažere.

Svaki putnik ima sopstveni ravan 15-inčni ekran osetljiv na dodir i pristup veoma bogatom zabavnom programu sa filmovima, muzikom, dokumentarnim emisijama i igricama. Takođe, sedišta imaju svoje USB utičnice.

Ketering u biznis klasi je ravan usluzi u najfinijim svetskim restoranima.

Putnici mogu da biraju obroke iz veoma bogatog menija i da obeduju u bilo koje vreme, a hrana koja će im biti poslužžena je pažljivo pripremljena od strane poznatih svetskih kuvara.

Pored ugodnog leta,  putnici u "Pearl Busineš" klasi imaju i brojne pogodnosti na aerodromima. Oni mogu da koriste luksuzne salone, a na mnogim aerodromima gde leti Etihad omogućen im je i besplatan aerodromski transfer limuzinama.

4 predloga kako da pokrenete biznis bez mnogo ulaganja

4 predloga kako da pokrenete biznis bez mnogo ulaganja

U Srbiji najbolje prolaze oni koji pokrenu posao uz minimalna ulaganja, a gde je moguć brz obrt novca.

Za pokretanje nekih od tih poslova, uz malo snalažljivosti, u startu je dovoljno i 2.500 evra. Ipak, poznavaoci tvrde da ne treba srljati. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da “brz” novac više ne može da se zaradi kao ranije.

"Tržište se promenilo, i treba biti oprezan. Mnogi su otvarali frizerske salone, kafiće, pekare, pa su brzo morali da zatvore jer nisu imali dovoljan promet. Ljudi danas imaju sve manje novca a sve je veća konkurencija", upozorava Rajić.

One hrabre, koji reše da se upuste u biznis, savetuju da u početku rade i do 12 sati dnevno, nađu sebi dobre saradnike i ne razbacuju novac na sirovine.

“Blic” je odvojio nekoliko poslova u kojima je moguć brz povraćaj novca i dobra zarada. Treba imati na umu i da svaki od ovih poslova ima svoje zamke, koje, ako se loše procene mogu da dovedu do bankrota.

Frizerski salon

Za frizerski salon potreban je lokal od oko 30 kvadrata, a iznajmljivanje tog prostora, koji i ne mora da bude u pešačkoj zoni, košta od 200 do 600 evra. Za komunalije bi mesečno trebalo izdvojiti najmanje 100 evra. Treba uračunati i repromaterijal, oko 500 evra, te platu i doprinose za jednog radnika oko 350 evra. Uz malo bolji promet, mesečni prihod može biti oko 2.000 evra, dok su rashodi od 1.200 do 1.600, dakle zarada je od 400 do 800 evra mesečno.

Agencija za usluge

Kod agencija je u startu moguće uštedeti prostor za usluge, jer se može u te svrhe adaptirati i deo stana. Jedan radnik, znači i minimalnih 350 evra. Za računar je u početku potrebno odvojiti oko 500 evra, i računati dodatnih oko 40 evra mesečno za internet konekciju i nešto skuplje komunalne usluge koje važe za firme. Ako je agencija, recimo, specijalizovana za posredovanje u iznajmljivanju nekretnina, provizija agenta se kreće od 30 do 50 odsto od vrednosti kirije izdatog stana. Ako je otvorena advokatska kancelarija, zarada može biti vrlo visoka, jer pisanje tužbe košta oko 100 evra, a toliko i svaki izlazak na ročište.

Gajenje šampinjona

Za ovaj posao potrebna je zatvorena tamna prostorija od najmanje 50 kvadrata u koju se ubacuju metalni rafovi. Za prostoriju bi trebalo odvojiti bar 300 evra, dok raf dužine tri i visine dva metra košta oko 100 evra, a potrebno je bar 10 rafova. Pečurke ne podnose promenu temperature, pa u takvoj prostoriji moraju postojati i dva klima-uređaja, što košta oko 600 evra. U jednoj turi u takvom prostoru moguće je držati do 500 džakova komposta, svaki daje do 5,5 kilograma pečuraka, a košta 215 dinara. Prihod po takvoj turi u proseku je oko 3.500 evra.

Pekara

Najskuplja stavka je oprema za koju bi trebalo odvojiti do 10.000 evra. I za malu pekaru potreban je prostor od bar 50 kvadrata, za koji je, u zavisnosti od grada i lokacije, potrebno od 500 do 1.200 evra. Za repromaterijal i režiju može da se prođe i sa 1.500 evra, a kad se podvuče crta, u proseku mesečni profit može da iznosi isto toliko. To znači da bi samo za otplatu opreme, pekar morao da radi bar godinu dana, pod uslovom da je pekara na prometnom mestu.