Na razne subvencije potrošeno čak tri milijarde evra

Na razne subvencije potrošeno čak tri milijarde evra

Najviše para kroz podsticaje, podelila je Kancelarija za evropske integracije, čak 275,62 milijarde dinara. A reč je o 347 pojedinačnih podsticaja.

Više od 360 milijardi dinara, odnosno oko 3,1 milijardu evra, isplaćeno je u Srbiji tokom protekle godine na ime raznih podsticaja regionalnog razvoja, što je za 102 milijarde dinara više u odnosu na 2012.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da među korisnicima ovog novca ima preduzeća, preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava, raznih agencija, a među podsticajima ima raznih subvencija, povratnih i bespovratnih, zajmova, regresa i međunarodne pomoći.

Najviše, čak 105,29 milijardi dinara, koristila je državna uprava. Još 104,37 milijardi bilo je namenjeno velikim kompanijama, dok su mala i srednja preduzeća utrošila 53 milijarde.

Podsticaji opštinama iznosili su 23 milijarde, a poljoprivredna gazdinstva dobila su 16 milijardi dinara.

Većina toga moraće da se vrati, jer nisu svi podsticaji bespovratni. Podaci Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja pokazuju da je čak 264 milijarde dinara plasirano kroz kredite.

Među bespovratnim sredstvima, koja iznose ukupno 77,3 milijarde, nalazi se i međunarodna razvojna pomoć i bespovratne subvencije.

Najviše para kroz podsticaje, podelila je Kancelarija za evropske integracije, čak 275,62 milijarde dinara. A reč je o 347 pojedinačnih podsticaja.

Preko Ministarstva finansija išlo je 16,6 milijardi dinara za 2.225 podsticaja, u koje su uključeni i oni za poljoprivredna gazdinstva, pošto se njima novac u celosti isplaćivao iz Trezora.

Fond za razvoj realizovao je 994 podsticaja, a mahom je reč o kreditima pod povoljnim kamatnim stopama, u vrednosti od 14,9 milijardi dinara. Agencija za strana ulaganja i podsticaj izvoza SIEPA je zabeležila 281 podsticaj „težak“ 4,8 milijardi dinara.

Ubedljivo najviše subvencija “plasirala“ je Nacionalna služba za zapošljavanje. Kroz 13.761 podsticaj podelila je 16,6 milijardi dinara. Najteže je “kesu odrešila” Kancelarija za održivi razvoj koja je odobrila svega 15 podsticaja od ukupno 5,5 miliona dinara.

(Telegraf.rs)

Japan donira 850.000 evra

Japan donira 850.000 evra

Ugovori o 10 donacija japanske vlade, ukupno vrednih više od 850.000 evra, biće potpisani danas u zgradi Vlade Srbije, najavljeno je iz ambasade Japana u Beogradu. Ta sredstva će, kako se navodi, biti utrošena kroz 10 projekta za unapređenje zdravstvene zaštite, unapređenje uslova obrazovanja i zaštitu životne sredine u Srbiji.

Vlada Japana doniraće 155.202 evra domovima zdravlja u Žagubici i Svilajncu, kao podršku unapređenju zdravstvenih usluga. Za rekonstrukciju četiri osnovne škole, na ime podrške unapređenju uslova odbrazovanja u Lešnici, Babušnici, Pirotu i Surdulici biće odnirano 359.262 evra. Vlada Japana doniraće 323.610 evra za tri javna-komunalna preduzeća iz Pančeva, Nove Varoši i Knića kao i opštini Trgovište, kao podršku unapređenju zaštite životne sredine, dodaje se u saopštenju.

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Slovenački proizvođač kućnih aparata Gorenje ostvario je u prošloj godini 1,24 milijarde prihoda, što je 1,8 odsto manje nego prethodne godine, i zabeležio 25 miliona evra gubitka.

Ovo su podaci iz nerevidiranog finansijskog izveštaja za 2013, objavljenog na internet stranici Ljubljanske berze.

Pad prihoda posledica je smanjenja prodaje, ali i skromnijeg obima poslovanja na području portfolio investicija. Negativan efekat imale su i kursne razlike na tržištima na kojima Gorenje prodaje svoje proizvode, saopšteno je iz te kompanije.

Za ovu godinu Gorenje poslovnim planom predviđa porast prihoda od 3,7 odsto.

Prilika za studente da zarade 1.500 evra

Prilika za studente da zarade 1.500 evra

Francusko-srpska privredna komora raspisala je nagradni konkurs za studentske radove o povećanju energetske efikasnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i potrošnje goriva u transportu.

Tema konkursa je "Kako ćemo se kretati u budućnosti", a od studenata se traži da pošalju rad koji će predstaviti njihovo viđenje transporta u budućnosti i u kome će predložiti održiv model njegovog razvoja.

Za nagrade mogu da konkurišu svi srpski i strani studenti koji su školsku 2013/2014. završili pri nekoj od institucija visokog obrazovanja u Srbiji.

Konkurs je otvoren do 24. aprila, a svečano finale će se održati u junu 2014. kada će biti dodeljene tri nagrade u vrednosti od 1.500, 1.000 i 500 evra.

Sve dodatne informacije mogu da se pronadju na sajtu Francusko-srpske privredne komore - www.ccfs.rs.

Članovi Francusko-srpske privredne komore Schneider Electric, Credit Agricole banka i Egis će sponzorisati nagrade.

Francuska Prosečna bruto plata 2.450 evra

Francuska Prosečna bruto plata 2.450 evra

Prosečna bruto plata po zaposlenom u francuskom privatnom sektoru u poslednjem kvartalu 2013. porasla je 0,3 odsto, na 2.449 evra mesečno.

Približno toliki rast zabeležen je i u prethodnom kvartalu, pokazuju zvanični podaci.

Na godišnjem nivou, prosečna mesečna zarada po zaposlenom povećana je 1,7 odsto, a imajući u vidu inflaciju u tom periodu od 0,6 odsto, prozilazi da je kupovna moć u posmatranom kvartalu porasla za 1,1 procentni poen, preneo je AP.

Ukupni platni fond veći je 0,2 odsto na kvartalnom, odnosno, 1,2 odsto na godišnjem nivou.

Slabo kretanje evra u odnosu na dolar

Slabo kretanje evra u odnosu na dolar

Evro se nije mnogo kretao u odnosu na dolar tokom jučerašnjeg dana.

Podrška zajedničkoj valuti nastavljena je odlukom ECB-a da za sada ne menja visinu referentne kamatne stope. Sa druge strane dobri rezultati zaposlenosti van poljoprivede u Americi koji su objavljeni u petak i dalje održavaju tražnju za američkom valutom. Razočaravajući podaci trgovinskog bilansa u Kini takodje takodje održavaju tražnju za dolarom kao sigurnijim instrumentom. Tokom azijskog trgovanja valutni par EUR/USD pao je 0.17%.

Na jednočasovnom grafikonu MACD ulazi u zonu prekomerne prodaje dok RSI ne pokazuje jasno tend. Cena se kreće izmedju srednje i donje Bolindžer trake tako da je moguć nastavak pada. Naša preporuka bila bi prodajna pozicija.

Primarna podrška: 1.37000
Primarni otpor: 1.38950

Naše viđenje: Prodajna pozicija sa ulaskom na 1.38700 sa prvom metom na 1.38500 i drugom na 1.38300

Alternativni scenario: Ukoliko se cena popne iznad 1.38800 onda je moguć dalji rast na 1.39200

Komentar: MACD ulazi u zonu prekomerne prodaje dok RSI ne pokazuje jasno tend. Cena se kreće izmedju srednje i donje Bolindžer trake tako da je moguć nastavak pada.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
SHORT 1.38700 1.38500 1.38300

Britanska funta zadržala se tokom jučerašnjeg dana u blizini najnižeg nivoa u poslednjih 10 dana u odnosu na dolar. Lošiji od očekivanih rezultati trgovinskog bilansa u Kini povećali su tražnju za dolarom kao sigurnijom valutom. U toku današnjeg dana očekuju nas izveštaji o fabričkoj i industrijskoj proizvodnji u Velikoj Britaniji. Tokom azijskog trgovanja sterling je pao 0.08% u odnosu na dolar.

Na jednočasovnom grafikonu MACD je u zoni prekomerne prodaje dok RSI osciluje. Cena se krece oko srednje Bolindžer trake tako da je moguć nastavak oscilovanja. Naša preporuka bila bi prodajna pozicija.

Primarna podrška: 1.64400
Primarni otpor: 1.69000

Naše viđenje : Prodajna pozicija sa ulaskom na 1.66450 prvom metom na 1.66250 drugom na 1.66050

Alternativni scenario: Ukoliko se cena popne iznad 1.66550 onda je moguć dalji rast na 1.66950

Komentar: MACD je u zoni prekomerne prodaje dok RSI osciluje. Cena se krece oko srednje Bolindžer trake tako da je moguć nastavak oscilovanja.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
SHORT 1.66450 1.66250 1.66050

Lazarević: EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra

Lazarević: EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra

EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra, što u periodu od deset godina četiri miljarde evra. Od tog novca bi se mogle izgraditi dve elektrane od po 700 megavata i povećati proizvodnja struje za više od jedne trećine – rekao je večeras Vojin Lazarević, vlasnik Rudnap grupe.

On je na Kopaonik biznis forumu rekao da Srbija ima najnižu cenu struje u regionu i kada bi EPS samo za cent podigao cenu struje stvorio bi se novi priliv od 300 miliona evra godišnje.

- Kada EPS hrama, čitav elektromašinski sektor hrama. Niskom cenom struje samo na prvi pogled pomažemo građanima, ali se time zabravo ubijaju na desetine hiljada novih radnih mesta koja bi mogla da se otvore u povezanim sektorima kada bi EPS doživeo zamajac – naveo je on.

Lazarević tvrdi da bi EPS mogao da postane jedna od ključnih faktora reindustrijalizacije zemlje.

Garantovana cena za tonu suncokreta 250 evra

Garantovana cena za tonu suncokreta 250 evra

BEOGRAD - Delegacija Nezavisne asocijacije poljoprivrednika (NAP) objavila je da je postigla dogovor sa prerađivačima u Ministarstvu poljoprivrede da proizvođači dobiju garantovanu cenu od 250 evra za tonu suncokreta u otkupu.

Kako je izjavio predsednik Upravnog odbora Asocijacije Jovica Jakšić, prozvođači će sada moći da planiraju da li im se isplati proizvodnja i da li da "ulaze" u setvu, jer su do sada dobijali samo blanko ugovore, koji im ništa nisu garantovali.

Prema njegovim rečima, garantovana cena znači i da će poljoprivrednicima po isporuci biti isplaćena tržišna cena, ukoliko ona bude veća od garantovane, a ukoliko bude manja proizvođači će dobiti 250 evra po toni suncokreta.

Ministarstvo poljoprivrede je naknadno saopštilo da su predstavnici tog ministarstva na tom sastanku apelovali na proizvođače suncokreta da se udružuju, jer će tako imati bolju poziciju prilikom ugovaranja proizvodnje i biti spremniji za konkurenciju iz EU.

Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović demantovala je u izjavi za Tanjug tvrdnje iz NAP-a da je cena od 250 evra grantovana, mada je bila pomenuta, dodajući da će ona eventalno biti potvrđena kroz ugovore koji se potpisuju sa svakom farbikom ulja pojedinačno.

Ta cena neće svuda biti ista i zato im je i savetovano da se udružuju, jer pojedinci teško mogu da pregovaraju sa prerađivačima. Do sada su to, prema njenim rečima, činili nekakvi organizatori, koji nikad nisu u potpunosti ispunjavali prema proizvođačima obaveze koje su dogovorene sa fabrikama, kazala je Čurovićeva.

Ona je dodala da ni uljarama niko ne garantuje cenu, pa to ne mogu ni one proizvođačima, i da je vreme državnog otkupa odavno prošlo, jer je sad na snazi kapitalistička privreda.

U pregovorima su učestvovali direktori Viktorija grupe Nikola Vujičić, Dijamanta Slavica Kešelj i "Banata" iz Srpske Crnje Aleksa Janičić, kao i direktorka Poslovne zajednice za industijsko bilje Olga Čurović, a sastanku su prisutvovali i pomoćnik ministra Nenad Katanić, i državni sekretari Željko Radošević i Danilo Golubović.

Cene kvadrata u Novom Sadu i ispod 500 evra

Cene kvadrata u Novom Sadu i ispod 500 evra

NOVI SAD - Šta se dešava na tržištu nekretnina pitanje je koje je pokrenulo nekoliko ponuda stanova po veoma niskim cenama – ispod 500 evra po kvadratu u Novom Sadu, koje su objavljene u malim oglasima.

Za kvadrat uknjiženog stana s centralnim grejanjem od 64 kvadratna metra u Petrovaradinu u Bloku 8 vlasnik traži 455 evra, a dvoiposoban stan od 63 kvadrata, takođe uknjižen, kod Železničke stanice prodaje se za 36.100 evra.

Direktor prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis” Dragan Rabatić izjavio je da formiranje cene kvadrata na bazi ponuda takve vrste nisu pravilo, da je uvek bilo ekstremnih slučajeva u kojima su vlasnici nekretnina iz nekih razloga prodavali nekretnine ispod tržišne cene. Prosečna cena kvadrata u Novom Sadu kreće se od 800 do 1.150 evra, iako se može naći jeftinijih stanova, kao i skupljih.

Tako, na primer, za 47 kvadrata na Detelinari, 1. sprat, traži se 28.000 evra, za nov uknjižen dupleks stan od 103 kvadrata na Bulevaru cara Lazara 56.500, jednoiposoban nov stan od 51 kvadrat na Bulevaru Jovana Dučića 34.500, a za dvoiposoban stan od 70 kvadrata na Limanu 3 – 87.000 evra.

"Objektivno, potražnja za stanovima je rapidno smanjena u odnosu na prethodne godine . Ima nešto interesovanja potencijalnih kupaca, ali je veoma malo realizovanih ugovora. Platežna moć stanovništva je svakim danom sve manja, ljudi su uglavnom zaokupljeni time kako da prežive mesec, a rešenje stambenog pitanja više nije prioritet", kaže Rabatić.

U ponudi su većinom stanovi starije gradnje, ali ima nešto i novijih objekata, iako je novogradnja svedena na minimum. Grad je popunio gotovo sve prazne lokacije, tako da više i nema slobodnog mesta za izgradnju stambenih objekata, a zbog male potražnje za stanovima, niko i ne pokušava da započne investicioni ciklus u široj zoni grada.

Rabatić kaže da uvek kada su u zemlji izbori, krupne investicije zavise od njihovog ishoda i puta kojim će zemlja krenuti. Ako se nastavi trend da država ide prema uređenom društvu, i tržište nekretnina će lakše naći svoje mesto u investicijama pa će se deo viška kapitala plasirati u nekretnine, što bi moglo dovesti do oživljavanja stanogradnje, bolje ponude i veće potražnje.

A o tome kakve će biti cene prognoze su oprečne. Jedni smatraju da bi kvadrati trebalo još da pojeftine, dok ima mišljenja da će stanovi biti sve skuplji, sudeći po iskustvima zemalja koje su postale članice EU. Naime, statistički podaci uglednih evropskih finansijskih institucija pokazuju da proces pridruživanja Evropskoj uniji dovodi do povećanja cene kvadrata pa se tako u narednim godinama mogu očekivati značajnija pomeranja i na domaćem tržištu nekretnina. Taj rast izazvan je prilivom stranih investicija, povećanjem prihoda građana i dostupnijim kreditima za kupovinu nekretnina. Podstanari bi rekli – daj bože.

Dragan Rabatić kaže da se američki način života preliva i na ostatak sveta, što će neminovno zahvatiti i Srbiju: nekretnina za veliki broj građana prestaje da bude trajno dobro, sve manji broj građana želi da bude vlasnik stana i kuće jer se stanuje tamo gde se radi, a posao čoveka seli iz mesta u mesto. Naša tradicija da se stan ili kuća ostavi u nasleđe moraće, očito, zbog nestabilnosti radnog mesta, da se napušta. Svako će morati da obezbedi sebe za života, a prognoze kažu da će se stambeno pitanje u najvećoj meri rešavati uzimanjem stana u najam.

EPS zaradio 165 miliona evra

EPS zaradio 165 miliona evra

NAJBOLjE finansijske rezultate u poslednjih sedam godina Elektroprivreda Srbije imala je lane, kada je zaradila 19,2 milijarde dinara, odnosno 165,5 miliona evra. EPS se tako našao na drugom mestu po profitu u Srbiji, odmah iza Naftne industrije Srbije.

Kako je u ponedeljak izjavio v. d. generalnog direktora EPS Aleksandar Obradović, prihod od prodaje električne energije iznosio je 200 milijardi dinara i najveći je prihod u istoriji tog preduzeća.

- Uštedama i uspešnim poslovanjem umesto planirane 22 milijarde dinara gubitka u 2013. ostvaren je dobitak i izbegnut bankrot - rekao je Obradović. - EPS je u septembru 2012. dugovao 10 milijardi dinara za remonte, u novčanim tokovima je nedostajalo 40 milijardi dinara, a očekivani gubitak na kraju 2012. bio je 33 milijarde dinara.

Prihodi EPS-a u 2013. bili su za 12 odsto veći nego u 2012, a rashodi manji za 15 odsto, odnosno za 9,4 milijarde dinara u odnosu na godinu ranije. Obradović je ponovio da je EPS u 2013. proizveo rekordnih 37,4 milijarde kilovata struje, za 2,9 milijardi kilovata više nego u 2012. Van granica Srbije prodato je 3,3 milijarde kilovata, u vrednosti od 140 miliona evra.

Obradović je najavio i da novi statut EPS, koji je usvojila Vlada, stupa na snagu danas.

- To će omogućiti početak procesa korporativizacije, kroz koji možemo da uštedimo 36 miliona evra godišnje, odnosno 100.000 evra dnevno - rekao je Obradović. - EPS je spreman za prelazak iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo do kraja marta, ali to je, ipak, pitanje više za državu, koja je vlasnik preduzeća. Korporativizacija znači uvođenje transparentnosti u način upravljanja sistemom, koji je sada crna kutija. To znači veoma jasnu odgovornost, koja će imati ime i prezime. Upravljačka struktura će biti piramidalna, a ceo sistem će morati da funckioniše po istim principima.

NOVI RAČUNI KREĆU OD MARTA

- NOVI izgled računa za struju odložili smo za martovski obračun, jer smo hteli da usvojimo i primedbe radne grupe koje je Ministarstvo energetike formiralo za preispitivanje decembarskih računa - rekao je u ponedeljak Željko Marković, direktor „EPS Snabdevanja“. Na decembarske račune za struju požalilo se ukupno 48.608 građana, dok je broj pritižbi u januaru "pao" na 24. 441. Prigovor na visinu računa za decembar dalo je 26.869 građana, a za januarske 12.358. - Redovnim pregledima zamenili smo 6.675 brojila, od kojih je 945 bilo neispravno - rekao je Marković. - Na štetu potrošača bilo 8,25 odsto neispravnih brojila, a ostatak na štetu EPS. Na zahtev naših radnika zatražena je zamena 10.620 brojila, od koji je 63 odsto bilo neispravno. Od tog procenta 8,35 je bilo na štetu kupca.

Na pitanje novinara da li će to značiti otpuštanje radnika, Obradović je rekao da je još ranije ukazivao da je administracija u EPS-u preglomazna.

PRETE POREMEĆAJI ISPORUKE GASA

RUSKI gasni div „Gasprom“ objavio je u ponedeljak da ne isključuje mogućnost poremećaja u isporukama gasa Evropi zbog političke situacije u Ukrajini, ali i da nastavlja s ulaganjima u izvozno orijentisane poslove, kao što je „Južni tok“, izvestili su ruski mediji.

S druge strane, evropski mediji prenose da blaga zima i unapređena infrastruktura u Evropi znače da je Stari kontinent sada manje zavisan od ruskog gasa koji ide preko Ukrajine nego što je to bio slučaj u proteklim godinama.

Analitičari kažu da najveći deo ruskih isporuka do Zapadne Evrope može ići preko alternativnih ruta, kao što je gasovod "Severni tok", koji ide po dnu Baltičkog mora do Nemačke, ili preko gasovoda koji ide preko Belorusije i Poljske do Nemačke.

KINEZI POČELI OBNOVU BLOKA 1

Radnici kineske kompanije CMEC iz Pekinga, u ponedeljak su zvanično preuzeli blok B1 u kostolačkim termoelektranama, kako bi u narednih devet meseci obavili njegovu revitalizaciju. Remontne radove zvanično su otvorili ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović i direktor Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", Dragan Jovanović.

- Remont bloka B1 povećaće stabilnost sistema, jer će se smanjiti broj njegovih ispadanja. Osim kineskih, na ovim poslovima radiće i 400 radnika iz naših preduzeća, jer nam je cilj da što više uposlimo domaću radnu snagu - izjavila je Zorana Mihajlović. Remont bloka B1 u termoelektrani Kostolac B, koji će EPS koštati 116 miliona dolara, deo je prve faze kreditnog aranžmana koji je Srbija sklopila sa Republikom Kinom.

- Nakon obavljenog remonta, u kojem učestvuje oko hiljadu naših i kineskih radnika, vek trajanja bloka B1 biće povećan za 150.000 sati - rekao je Jovanović. Osim obnove bloka B1, prva faza kreditnog aranžmana, vrednog 344,7 miliona dolara obuhvata već obavljeni remont bloka B2, kao i predstojeću izgradnju sistema za odsumporavanje, pristaništa na Dunavu i industrijskog koloseka.

Druga faza kreditnog aranžmana između dve države, vredna 715,6 miliona dolara, obuhvatiće gradnju novog bloka B3 i proširenje kapaciteta kopa Drmno sa devet na dvanaest miliona tona uglja godišnje.

Besplatni projekti štede 5.000 evra

Besplatni projekti štede 5.000 evra

Građani zainteresovani za besplatno ustupanje glavnih projekata porodičnih kuća koje će se graditi po programu „Srpska tradicionalna kuća“ (s pet varijanti vojvođanske) imaju vremena da se jave Ministarstvu građevinarstva i urbanizma do 20. marta, do kada je produžen rok za prijavljivanje.

Svi koji se odluče da na taj način grade porodični objekat uštedeće pristojan novac koji bi, inače, morali da izdvoje za projekat, a koji košta od 20 do 40 evra za kvadratni metar objekta, u zavisnosti od cene projektantske kuće koja pruža te usluge. Za kuću od 140 kvadrata u gradu, gde se primenjuje gornja projektantska cena, to je ušteda od 5.600 evra.

U Ministarstvu nam kažu da su poslednjih dana imali oko 250 poziva građana zainteresovanih za besplatne projekte. Na sajtu Ministarstva ponuđen je katalog sa 16 modela kuća odabranih na konkursu za dizajn u okviru tog projekta i građani mogu odabrati model kuće među četiri ponuđena tipa: pet varijanti vojvođanske kuće, tri moravske, pet šumadijske i tri planinske kuće (brvnare).

Besplatni projekti za stambene objekte deliće se u zavisnosti od toga u kojem delu zemlje podnosioci zahteva žive da bi svaki grad ili predeo bio prepoznatljiv po tipu izgradnje, što bi, po oceni arhitekata i drugih stručnjaka, afirmisalo našu zemlju i kulturu. Projekat za malu kuću predviđa 50 do 70 kvadrata stambene površine, za srednju od 70 do 100 i za veliku kuću od 100 do 140 kvadratnih metara.

Svi koji žele da dobiju neki od projekata, neophodno je da su nosioci prava svojine na zemljištu, odnosno katastarskoj parceli za koju se podnosi prijava za izradu glavnog projekta (dokaz: vlasnički list i kopija plana parcele), zatim da za predmetnu lokaciju dostave informaciju sa svim potrebnim podacima o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli na osnovu planskog dokumenta (dokaz: informacija o lokaciji).

Nakon isteka roka za podnošenje prijava, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma će u roku od 30 dana proveriti podnete prijave i uputiti poziv podnosiocu zahteva za dostavljanje neophodne dokumentacije za izradu glavnog projekta, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić procenjuje da cena izgradnje porodične kuće po nekom od ponuđenih modela ne može preći 400 evra po kvadratu, ukoliko se radi po sistemu „ključ u ruke“. Predložena idejna rešenja su zasnovana na primeni ekoloških materijala i uspostavljanju principa energetske efikasnosti.

Deficit platnog bilansa 1,3 milijarde evra

Deficit platnog bilansa 1,3 milijarde evra

Deficit tekućih transakcija platnog bilansa za prvih 11 meseci 2013. godine dostigao je 1,3 milijarde evra, što je za oko 1,5 milijardi evra manje u odnosu na isti period 2012. godine, objavio je časopis Privredne komore Srbije "Konjunkturni trendovi"

Kao glavni faktori smanjenja deficita u periodu januar-novembar 2013. godine, izdvajaju se rast robnog izvoza za 26,1 odsto i manji deficit robne razmene za 29 odsto, dvostruko veći suficit bilansa usluga, koji je dostigao 270,6 miliona evra.

Na smanjenje deficita uticao je i posebno brži rast prihoda od usluga za 9,9 odsto, u odnosu na rast rashoda, kao i rast priliva doznaka naših iseljenika u inostranstvu, koje iznose 2,1 milijardu evra.

U novembru je zabeležen deficit tekućeg računa u vrednosti 53,5 miliona evra, koji je znatno manji od prosečno ostvarene mesečne vrednosti deficita za 11 meseci, koja je iznosila 116,5 miliona evra.

Vagenkneht zatražila ukidanje evra

Vagenkneht zatražila ukidanje evra

Potpredsednik opozicione nemačke partije Levica Sara Vagenkneht zatražila je danas, neposredno pred evropski kongres svoje partije, ukidanje evra, tvrdeći da ta moneta "deli Evropu".

Zbog toga je naišla na kritiku, čak i u sopstvenoj stranci, nastaloj spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG-stranke.

"..Evro ne funkcioniše, već deli Evropu..", rekla je Vagenkneht u intervjuu nedeljniku "Cajt" i, ocenjujući da je moguć novi monetarni sistem, žestoko kritikovala Evropsku uniju da "služi, pre svega, interesu velikih firmi i banaka".

Vagenkneht je naglasila da je njena partija protiv integracije koja urušava blagostanje većine u Evropi i da se političari, koji zastupaju takvu liniji, ne mogu nazivati prijateljima Evrope.

Ona je odbacila kritike da njena partija "nacionalistički razmišlja" i osporila da se levičari približavaju "Alternativi za Nemačku" (AfD), evropskeptičkoj partiji, koja se zalaže za ukidanje evra i koja na prošlim septembraskim saveznim izborima za dlaku nije uspela da uđe u Bundestag.

Nosilac izborne liste AfD Hans-Olaf Henkel je neoliberalni privredni lobista, koji se zalagao za niske zarade i razgradnju socijalnog sistema..., rekla je Vagenkneht, distancirajući se od te stranke i dodala da AfD ne želi socijalnu Evropu.

Kada je reč o nemačkim inostranim vojnim misijama, ona je rekla da vojnici Bundesvera nemaju šta da traže u inostranstvu.

"Evropske zemlje liferuju naoružanje u krizne oblasti i ''potpaljuju'' grđanske ratove. Tada dolaze ''potpaljivači'' i navodno žele da to gase. To nije pošteno", rekla je Vagenkneht, koja je u novom sazivu Bundestaga izabrana za treću po redu najlepšu poslanicu.

Pad evra i oscilovanje funte u odnosu na dolar

Pad evra i oscilovanje funte u odnosu na dolar

Evro je pao u odnosu na dolar u jučerašnjim popodnevnim časovima nakon optimističnog govora nove predsednice Federalnih Rezervi.

U svom jučerašnjem govoru Janet Yellen je najavila nastavak smanjivanja programa monetarnog popuštanja ali uz i dalje niske referentne kamatne stope. U svom prvom javnom obraćanju od kada je zamenila na funkciji Ben-a Bernenke-a je bila veoma optimistična kada je u pitanju dalji oporavak ekonomije kao i po pitanju situacije na tržištu rada i inflacije. U toku današnjeg dana očekuju nas izveštaji o industrijskoj proizvodnji u zoni evra kao i govor predsednika ECB-a Mario Draghi-a. Tokom azijskog trgovanja evro je porastao 0.04% u odnosu na dolar.

Na jednočasovnom grafikonu MACD je u zoni prekomerne prodaje dok RSI ne pokazuje trend. Nakon proboja donje Bolindžer trake cena je počela da osciluje tako da je mougć nastavak oscilovanja. Naša preporuka bila bi podajna pozicija.

Primarna podrška: 1.34580

Primarni otpor: 1.38140

Naše viđenje: Prodajna pozicija sa ulaskom na 1.36500 sa prvom metom na 1.36300 i drugom na 1.36100

Alternativni scenario: Ukoliko se cena popne iznad 1.36600 onda je moguć dalji rast na 1.36900

Komentar: MACD je u zoni prekomerne prodaje dok RSI ne pokazuje trend. Nakon proboja donje Bolindžer trake cena je počela da osciluje tako da je mougć nastavak oscilovanja.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
SHORT 1.36500 1.36300 1.36100

Britanska funta je oscilovala u odnosu na dolar tokom jučerašnjeg dana. Još uvek podržana nedavnim dobrim ekonomskim rezultatima ekonomije Velike Britanije funta je uspela da se održi u odnosu na američku valutu. Sa druge strane nestabilnost dolara nakon izjave Janet Yellen da će se nastaviti smanjivanje monetarnog popuštanja ali da poboljšanje situacije na tržištu rada ostaje prioritet dovela je do toga da valutni par GBP/USD tokom azijskog trgovanja padne 0.08%. U toku današnjeg dana očekuje nas važan izveštaj o inflaciji u Velikoj Britaniji nakon koga će uslediti i govor guvernera Banke Engleske Mark-a Carney-a.

Na jednočasovnom grafikonu MACD je u zoni prekomerne kupovine dok RSI osciluje. Cena se odbila od donje Bolindžer trake tako da je moguć rast cene. Naša preporuka bila bi kupovna pozicija.

Primarna podrška: 1.62500

Primarni otpor: 1.65000

Naše viđenje : Kupovna pozicija sa ulaskom na 1.64300 prvom metom na 1.64500 drugom na 1.64700

Alternativni scenario: Ukoliko se cena spusti ispod 1.64200 onda je moguć dalji pad na 1.63800

Komentar: MACD je u zoni prekomerne kupovine dok RSI osciluje. Cena se odbila od donje Bolindžer trake tako da je moguć rast cene.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
LONG 1.64300 1.64500 1.64700

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbiji je za projekte odobreno oko 4,5 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćeno tek nešto više od milijarde. Na novac koji nismo povukli, u obavezi smo da plaćamo kaznene kamate između 0,5 i 0,75 odsto, dok poslovi za koje smo zajmili te pare tapkaju u mestu. Penale plaćamo mahom za velike infrastrukturne i energetske projekte, poput obnove železnice, autoputa, elektrana...

Neodgovornost države pala je u oči i stalnom predstavniku Svetske banke u Srbiji, Toniju Verheijenu. Da je Srbija iskoristila sve kredite koji su joj odobreni, kazao je on, to bi poguralo privredni rast, otvorilo radna mesta, a izgradnja infrastrukture privukla bi druge investicije.

Odgovornost
- Dešava se da problem nastane u proceduri, jer jedno ministarstvo treba da izda dozvole, drugo zemlju... A oni slabo sarađuju i prebacuju odgovornost jedni na druge. Mora se uvesti odgovornost za ministarstva koja ne povlače novac - kaže profesor Milojko Arsić.
Odgovorne treba tražiti u državi, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

- Slaba koordinacija u radu države kada je reč o završavanju projekata glavni je krivac za to što plaćamo penale. Neki od tih kredita odobreni su pre desetak godina, 2004. ili 2005. Ugovori se mahom potpisuju uoči izbora - kaže Arsić.
Prema saznanjima “Blica”, Vlada često brzopleto potpiše ugovor o pozajmici, a onda
javno preduzeća nadležno za posao iz projekta nije u stanju da ispuni tehničku stranu ugovora. Najviše problema ima prilikom povlačenja kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj je u 2013. na ime penala plaćeno oko 2,5 miliona evra od ukupno pet miliona, koliko smo te godine morali da platimo.

Profesor dr Ljubomir Madžar kaže da toliko penala plaćamo zbog pogrešne procene i slabe računice “nedovoljno visprenih ljudi u politici i administraciji”.

- Kad se radi eksproprijacija zemljišta sa velikim brojem vlasnika, to je ogroman administrativni posao, a kod nas administracija ne radi kako treba. To koči da se predradnje obave i da se krene u realizaciju projekta - upozorava Madžar.
Koridor 10 je već 40 godina prioritet svake vlasti, a za taj projekat je povučena tek desetina od milijardu evra, odobrenih pre pet godina. Ništa bolje nije stanje ni u „Železnicama Srbije“, gde je od zajmova ugovaranih pre sedam godina povučeno tek 17 odsto. „Železnice“ su zbog toga već platile penale više od tri miliona evra.