Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.

Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.

Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku, prenosi RTS.

U Hrvatskoj, na primer, nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.

Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.

Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.

Niko neće da garantuje za kredit za "Južni tok"

Niko neće da garantuje za kredit za "Južni tok"

Realizaciju projekta „Južni tok“ u Srbiji trenutno koči problem obezbeđenja državnih garancija za zajam koji je neophodan za osnivački ulog za zajedničko preduzeće.

Taj konkretan problem odlaže se već dva-tri meseca i, u organizacionom smislu, prepreka je za raspisivanje tendera za izvođača radova i početak izgradnje - tvrdi premijer Ivica Dačić.

S druge strane, u Ministarstvu finansija kažu da „se mora znati na koji način će se otplaćivati kredit“.

- To je ozbiljan novac, potencijalno dve i više milijardi evra. Mora da se zna odakle će taj novac doći, ko će ga dati, ko će ga otplaćivati i koje garancije se za to mogu dati, imajući u vidu čitavu finansijsku konstrukciju - objašnjava zastoj oko „Južnog toka“ ministar finansija Lazar Krstić.

Na juče održanom Biznis forumu o problemima sa „Južnim tokom“ govorio je i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović. On tvrdi da država ne daje garancije „Srbijagasu“ za izgradnju gasovoda „Južni tok“, već da je sa ruskim „Gaspromom“ dogovoren zajam za tu investiciju koji bi se vraćao od dividendi projekta.

- Ukoliko bude kasnila izgradnja „Južnog toka“, zakupac 100 odsto kapaciteta, odnosno „Gasprom eksport“ plaćaće sve troškove kredita koji „Srbijagas“ uzima za dokapitalizaciju projekta.

„Srbijagas“ je, prema njegovim rečima, prošle godine imao gubitak od 40 milijardi dinara, a kao glavni razlog za to Bajatović navodi da je ta kompanija prethodnih pet godina kupcima prodavala gas po ceni koja je 25 odsto bila niža od tržišne. On priznaje da je Vlada prošle godine pokrila oko 50 miliona evra obaveza „Srbijagasa“, a ove godine će isplatiti još oko 200 miliona evra.

- Sada se gas prodaje po realnoj ceni, ali imamo problema u naplati - konstatuje Bajatović.

U Ministarstvu energetike kao glavni problem u zastoju realizacije projekta „Južni tok“ vide činjenicu da „Srbijagas“ nije reformisan. - Državna garancija za kredit „Srbijagasa“ od 75 miliona evra, namenjen pokrivanju osnivačkog uloga u „Južni tok Srbija“, bila je predviđena budžetom za 2013, ali nije realizovana, zbog restriktivne politike Ministarstva finansija. Garancije nema ni u budžetu za ovu godinu, iako smo to predložili - kažu u Ministarstvu energetike.