Na četiri nastanjena stana, jedan prazan

Na četiri nastanjena stana, jedan prazan

U Srbiji je, u vreme popisa stanovništva 2011 godine, evidentirano 113.956 napuštenih stanova, dok je nastanjenih bilo 2.423.208 te je na 100 nastanjena bilo 4,7 napuštena.

Napuštene kuće su mnogo češće u selima te je u seoskim sredinama na 100 naseljenih kuća 9,8 napuštenih, a u gradovima je 1,5 napuštenih.

U Srbiji je u vreme popisa bilo 259 naselja u kojima je bilo više napuštenih od naseljenih kuća i u njima je bilo 10 hiljada objekata za stanovanje bez privremenih, sezonskih, bilo kakvih stanara, ni za odmor i rekreaciju…

Bilo je još 594 naselja, sela, koja su imala od svake četvrte do svake druge napuštenu kuću (ali manje od naseljenih), piše ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org koji je izveo računicu o demografskim kretanjima i pražnjenju naselja u Srbiji do kraja 21. veka.

Problem bi nastao, ako ovi podaci već nisu problem, ukoliko bi smo sabrali privremeno nenastanjene sa napuštenim stanovima i stavili u odnos sa nastanjenim stanovima, piše Zdravković.

Privremeno nenastanjenih u vreme popisa je bilo 475.759 stanova te je u zbiru na 100 naseljena bilo 24,3 nenastanjena, privremeno ili trajno. Tu nije uračunato 177.989 stanova za odmor i rekreaciju ni 23.530 koji se koriste u vreme sezonskih radova. Dovoljno je reči da na četiri nastanjena imamo po jedan nenastanjen stan.

U polovini ukupnog broja naselja na 100 naseljenih ima 30 i više napuštenih i privremeno nenastanjenih stambenih objekata, a u 560 naselja, što je svako osmo, ima više nenastanjenih od nastanjenih stanova.

Za četiri godine zaposleno 245.000 državnih službenika

Za četiri godine zaposleno 245.000 državnih službenika

Broj zaposlenih u javnim preduzećima i administraciji drastično se povećao za pet godina. Čak 245.000 ljudi više je na spisku državnih službenika u poređenju sa 2009.

U isto vreme, ukupan broj zaposlenih, kada se posmatra i javni i privatni sektor, smanjio se za oko 300.000. Najveći teret su podneli radnici koji su bili angažovani kod privatnika. Početkom 2009. godine u Srbiji je zvanično radilo oko dva miliona ljudi, dok ih danas radi nešto više od 1,7 miliona. "Na jednoj strani smo imali ogroman pad broja zaposlenih u privatnom sektoru, a na drugoj apsurdnu situaciju da je drastično povećan broj partijskih zapošljavanja u javnom sektoru", navodi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

"Umesto da je bilo što više podsticaja za mala i srednja preduzeća, da uposle što više ljudi, otvarana su nova neproduktivna radna mesta u državnoj službi, koje treba "izdržavati". Da smo toliko radnika zaposlili u fabrikama, kroz poreze i doprinose i proizvode koje bismo stvorili, imali bismo povećanje budžetskih prihoda. Ovako smo povećali opterećenja", kaže Rajić. On ističe i da je prvi čovek Ministarstva finansija sam rekao da trećina zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima nema posla, a da, ipak, prima platu.

Državni posao i dalje najpoželjnija opcija

Sigurno radno mesto, redovna zarada, mala ili skoro nikakva odgovornost - glavni su razlozi što je državni posao i dalje najpoželjnija opcija. Poslednje istraživanje Centra za visoke ekonomske studije (CEVS), "Preduzetništvo u Srbiji - nužda ili prilika" pokazalo je da čak dve trećine građana u Srbiji želi da se zaposli u javnom sektoru.

Rezultati ankete pokazali su da bi 30 odsto građana pokrenulo sopstveni posao, pet odsto bi radilo za platu u privatnom sektoru, a čak 65 odsto bi želelo da se "uhlebi" u javnom sektoru. Direktorka CEVS-a Kori Udovički kaže da je interesovanje građana Srbije za preduzetništvo, kao prvi izbor zapošljavanja, znatno niže od evropskog proseka, kao i da smo po tome, u poređenju sa novim članicama EU bolji samo od Slovenije.

"Naglo otpuštanje nije rešenje za smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji", smatra Dragoljub Rajić: "U Češkoj i Poljskoj su otpuštali po nekoliko hiljada radnika godišnje, ali je u isto vreme država obezbeđivala alternativu za te ljude, tako što je preduzetnicima davala po 9.000 evra da bi ih zaposlili. Taj novac za obrt bi mnogo značio i našim privatnim preduzećima. Ovako, bez smanjenja poreza i doprinosa i bez subvencija, neće biti ni zapošljavanja u privatnom sektoru".