Krstić: Budžet ne može da izdrži otvaranje novih radnih mesta
Iako je ministar finansija Lazar Krstić u nekoliko navrata govorio o broju zaposlenih u javnim službama, još uvek nije jasno koliko ljudi radi u tom sektoru, a još manje koliko je novih radnih mesta otvoreno na teret budžeta.
Nije precizirano ni u kojim delatnostima je došlo do povećanja, da li su ta radna mesta neophodna i koliki su stvarni viškovi.
Krstić je najpre krajem novembra saopštio da je u javnom sektoru zaposleno 740.000 ljudi, dok je prošle nedelje izneo podatak da taj broj iznosi oko 780.000. On je objasnio da je, zapravo, Vlada otkrila da u javnom sektoru ima 40.000 zaposlenih više od procene koja je izneta u oktobru.
"Ne govori se o novom zapošljavanju, već o otkrivanju 40.000 ljudi u javnom sektoru. U poslednja dva meseca zaposleno je na neodređeno 3.000 novih ljudi", rekao je Krstić i dodao da se govori o 10.000 institucija, koliko ih ima u Srbiji, a koje se na bilo koji način finansiraju iz budžeta, kao i da je „u preko 1.000 njih bilo zapošljavanja pomalo“. „Sve pretpostavke da je zaposleno 40.000 ljudi i u kom periodu nisu ništa drugo nego spekulacije, a za neke mislim da su čak i spinovi“, rekaoo je Krstić.
"U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo, a 5.000 novih se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru", naveo je Krstić.
Prema Krstićevim rečima, radna mesta na kojima su zapošljavani ljudi, tokom novembra i decembra, „nisu nužno nova, već su postojala po sistematizaciji, pa su popunjena“. On je dodao da to nije više od uobičajenog i da taj priliv postoji i prethodnih godina, zbog čega je uvedeno ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru. Komisija koja je formirana kako bi odobravala izuzetak iz zabrane, tvrdi Krstić, rukovodiće se kriterijumom da se na pet oslobođenih mesta zaposli tek jedan novi službenik.
"Toliko zaposlenih u javnom sektoru je pozamašna cifra za ovako slabašnu privredu, i na oko 1,8 miliona zaposlenih, to je više od 40 odsto. Ono što više brine je činjenica da ti ljudi ne rade svoj posao. Političko zapošljavanje ne donosi zapošljavanje na šalteru, nego najplaćenija mesta. A kod nas kad se pričao o otpuštanju u javnom sektoru, misli se na šalterske službenike, bez kojih neke službe ne bi mogle da rade. Javni sektor treba osloboditi od neradnika, a za to je potrebna ozbiljna, celovita reforma, restrukturiranje javne uprave, državne i lokalne, a onda i javnih preduzeća. Tek kroz to restrukturiranje može da se ustanovi da li ima viška. Svaka paušalna procena je besmislena. To se ne može znati dok se stanje ne snimi sa stanovišta operativnosti i državnih organa, i agencija kojih i dalje ima više od 130, uprkos pričama da će se taj broj svesti na minimum", kaže konsultant za investicije Mahmud Bušatlija i dodaje da nije bilo moguće sprečiti zapošljavanje neposredno pre zakona o ograničavanju, jer su zapošljavali oni koji bi trebalo to da spreče.
Ministar finansija pojasnio je da po podacima registra zaposlenih u javnom sektoru, koji, kako je rekao, nisu konačni, na neodređeno vreme je zaposleno 645.000 ljudi, na određeno vreme 73.000, po ugovoru 55.000, a preko zadruga 8.000 ljudi.
„Za budžet je takvo stanje neodrživo, ne samo zbog toga što je javni sektor preglomazan za ekonomiju kakvu imamo, već i zbog toga što su tu plate znatno veće nego u privatnom sektoru“, rekao je Lazar Krstić.
