Razmimoilaženje Atine i MMF-a o bankama

Razmimoilaženje Atine i MMF-a o bankama

Grčka će ove sedmice objaviti rezultate stres-testova u vodećim bankama, iako nije osigurala podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), što je još jedan pokazatelj neslaganja Atine i njenih međunarodnih kreditora, izjavio je izvor blizak pregovorima dviju strana.

Guverner Banke Grčke Georgios Provopoulos u utorak se sastao sa misijom "trojke" kreditora (Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Evropske centralne banke), prenosi AFP.

"Trn u pregovorima je procjena MMF-a da je grčkim bankama potrebno osam i po do devet milijardi eura, dok Centralna banka Grčke vjeruje da ta cifra iznosi pet do šest milijardi, na osnovu stres-testova koje je obavila privatna analitička firma Blackrock, a koje su potvrdile savjetodavne kuće Ernst & Young i Rothschild", rekao je izvor za AFP.

Rezultati testova

Rezultati stres-testova su prvo trebali biti objavljeni u decembru i oni su zakočili planirano povećanje kapitala Eurobanke, jedne od četiri najveće banke u Grčkoj, koja je prošle godine dokapitalizirana državnim sredstvima, prenosi Tanjug.

Glavni ekonomista Eurobanke Gikas Hardouvelis nedavno je ocijenio kako su grčke banke sposobne da pribave šest do osam milijardi eura kapitala na tržištima.

Četiri najveće grčke banke - Nacionalna banka, Pireus, Alfa i Eurobanka - dokapitalizirane su u okviru programa pomoći Grčkoj sa 50 milijardi eura, nakon što su pretrpjele ogromne gubitke na ime otpisa grčkog javnog duga od privatnog sektora.

Predstavnici "trojke" trenutno su u Atini, gdje nadgledaju napredak reformi, od kojeg zavisi nastavak isplate kredita pomoći.

NBS poručuje bankama: Smanjite kamate za dozvoljeni minus

NBS poručuje bankama: Smanjite kamate za dozvoljeni minus

BEOGRAD - Uprkos preporuci guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da banke smanje kamate, dozvoljeni minus po tekućem računu građana Srbije i dalje je najskuplji u Evropi - kamata se kreće čak i do 45 posto, a na nedozvoljeni i duplo više.

Korišćenje pozajmice je, kako je rekla guverner, za većinu građana nužda i nedavno je obavila razgovor sa nekim bankama i usmeno poručila da ovaj vid zaduženja treba da bude jeftiniji.

"Za Narodnu banku je neprihvatljivo da banke preko visokih kamata pokušavaju da nadoknade druge gubitke uzrokovane nenaplativim kreditima, odnosno lošim procenama i rizičnim plasmanima", navela je guverner NBS.

Cene rastu, a plate u najboljem slučaju stagniraju. Rešenje te nejednačine za većinu je trošenje onoga što nemaju, odnosno odlazak u minus po tekućem računu. Kamata na dozvoljeni minus je i do 45 odsto godišnje. Oni koji kasne sa otplatom duga, a trenutno ih je oko 300.000, plaćaju i dvostruko više.

Iako je od preporuke NBS prošlo nekoliko nedelja, banke nisu reagovale. Za znatnije smanjenje kamata potrebno je, tvrde bankari, da pre svega inflacija duže vreme bude niska i stabilna i da se smanji broj nenaplativih kredita. Oni tvrde da je referentna kamatna stopa NBS-a još uvek prilično visoka - 9,5 odsto. Tek kada referentna stopa padne na pet-šest posto, i snižavanje stope na dinarske pozajmice će biti znatno realnija opcija.

"Reč je o proizvodu koji je dostupan građanima 24 časa dakle, on može da koristi te pare kada god poželi, to takođe ima cenu. Uz to, sredstva obezbeđenja su veoma mala, dozvoljeni minus je lako dostupan i to ima cenu", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

"Dozvoljeni minus po tekućem računu koristite samo u krajnjoj nuždi. Ako ste već prinuđeni da koristite dozvoljeni minus, nastojte da to bude samo na kraći vremenski period",  savetuje NBS.

Našim bankama plus, hrvatskim minus

Našim bankama plus, hrvatskim minus

U Narodnoj banci Srbije kažu da je rast profita posledica gašenja loših banaka koje su 2012. godine negativno poslovale.

NBS je oduzela dozvole Razvojnoj banci Vojvodine i Novoj Agrobanci, koje su za prvih devet meseci 2012. ostvarile gubitak od 7,9 odnosno 4,3 milijarde dinara.

Ekonomista Ljubomir Madžar ne spori da banke zarađuju. Podseća da su kamate na dozvoljen minus i preko 40 odsto, ali napominje i da na bankarskoj sceni danas nemamo najveće gubitaše. "Veliki problem su i nenaplativi krediti koji u mnogim slučajevima bankama prave i direktan minus. Ipak u prvih devet godina prošle godine kada su banke povećale profit nismo imali Razvojnu banku Vojvodine i Agrobanku. A one su u prva tri kvartala 2012. napravile gubitak od blizu 15 milijardi dinara", kaže Madžar.

"Od ukupnog broja banaka, 18 je poslovalo pozitivno i ostvarilo dobit od 29,5 milijardi dok je 13 banaka poslovalo s gubitkom. Pokazatelji profitabilnosti pokazuju trend oporavka, međutim i dalje je ispod nivoa pre krize", kažu u NBS.

Banke su najviše zarađivale na kamatama, provizijama i naknadi po osnovu kursnih razlika. Iako je prošle godine prvi put došlo do smanjenja ukupno odobrenih kredita, i to za 14,7 milijardi dinara, banke su od kamata za devet meseci zaradile gotovo tri milijarde dinara više nego u isto vreme prethodne godine. Prihodi od naknada i provizija bili su nešto manji, ali su i dalje činili preko 20 odsto zarade banaka.

Prema podacima Narodne banke, najveću dobit imale su Banka Inteza i Rajfajzen banka.

U jednoj od ovih banaka kažu da je malo bankara koji se mogu pohvaliti prošlom godinom. Naš sagovornik aludira na činjenicu da je pre dve godine u Srbiji bilo 33 banke, a da ih danas ima 29, i da trećina banaka pravi gubitak. Napominju i da je prošle godine dodatna štednja u bankama bila minimalna, ali i da se to očekivalo znajući da je prosečna kamata na depozite građana bila oko dva odsto godišnje.

Istovremeno, hrvatski mediji prenose da je dobit tamošnjih banaka u prošloj je godini iznosila samo 756,7 milijuna kuna, što je čak 73,1 odsto manje nego godinu ranije, kada je neto dobit bankarskog sustava u Hrvatskoj bila iznad 2,8 milijardi kuna.

Time su se potvrdila upozorenja analitičara, koji već duže ukazuju da će petogodišnja recesija i sve stroža regulativa uzeti svoj danak i na poslovnim rezultatima hrvatskih banaka.

Recesijski je danak posebno izražen u vidu rasta loših kredita, koji su, prema podacima centralne banke, krajem septembra prošle godine dosegli 15,32 posto ukupnog kreditnog portfelja, što znači da skoro svaki šesti kredit koji su banke odobrile ulazi u kategoriju teško naplativih ili potpuno nenaplativih.

Savić: Štednja u bankama sigurna, moguć pad kamata

Savić: Štednja u bankama sigurna, moguć pad kamata

BEOGRAD - Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je večeras da su štedni ulozi u bankama Srbije sigurni i ocenio da je moguć pad bankarskih kamata ukoliko se održi štabilnost domaće ekonomije i inflacija zadrži na niskom nivou.

Za štediše je najvažnija sigurnost banaka i raspoloživost sredstava u bankama, rekao je Savić, učestvujući u progarmu RTS-a.

Savić je ocenio da u domaćim bankama postoje kompetentni ljudi, bar u velikoj većini njih, koji vode računa o njihovoj stabilnosti i sigurnosti.

Govoreći o mogućnosti skorijeg pada kamata u domaćim bankama, Savić je ocenio da će to biti moguće ukoliko stabilnost ekonomije bude održana na postojećem nivou i inflacija ostane na niskom nivou, poput sadašnjih četiri odsto.

Savić je rekao da kamate u Srbiji polako padaju i to je dobro.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić rekao da je država još ranije osigurala stabilnost bankarskog sistema tako što je garantovala za štedne uloge do 50.000 evra, a takvih uloga ima oko 90 odsto od ukupno 8,5 milijardi evra koje se nalaze na štednji u bankama.

Bez obzira na sve to, građani treba da obrate pažnju u kojoj banci štede, upozorio je Pitić.

Kriza u Srbiji uticala je i na banke i njima je danas teško da nađu dobre klijente kojima će plasirati kredite, jer je tražnja za kapitalom mala, objasnio je Pitić.

Sosijete ženeral banka je i pod kontrolom svoje centrale iz Francuske i pod nadzorom NBS, tako da je praktično nemoguće da se ne poštuju pravila domaćeg bankarskog zakona i pravila EU, koja su i oštrija od domaćih, objasnio je Pitić.

Kada je reč o kamatama na dinare, Pitić je rekao da se može očekivati da one padnu ako inflacija ostane na sadašnjih četiri odsto.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ukazao je da najpre treba obratiti pažnju ko su akcionari jedne banke i kakva je njihova reputacija kada se odlučujete kojoj banci poveravate svoju štednju.

Jedna od "crvenih lampica" koja građanima treba da se upale, kada se odlučuju kome poveriti štednju, je visina kamate na štednju pogotovo ona koja je viša od tržišne, jer tu sigurno nešto nije u redu, imajući u vidu da je sada ona između 2,5 i tri odsto godišnje na štednju u evrima.

Na tržištu od 29 banaka u Srbiji sigurno postoje banke koje ne znaju dobro da upravljaju kreditnim rizicima, ocenio je Petrović i naglasio da je važna činjenica da u Srbiji postoji 70 odsto banaka sa većinskim stranim kapitalom, zato što njihove centrale iz inostranstva mogu da izvrše dokapitalizaciju banke u slučaju potrebe.

Kada je reč o viskim kamatama u Srbiji, Petrović je podsetio da je pre godinu dana referentna kamata na dinare (belibor) bila 11,5 odsto, a danas 9,5 procenata, što je dokaz da kamate padaju.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da je jedan od razlog propasti banaka loša procena rizika unutar njih samih, jer ne vode dovoljno računa gde ulažu sredstva, koje kasnije teško ili nikako ne mogu da naplate.

Rast nenaplativih kredita u bankama je i ozbiljno upozorenje državi, koja može da pomogne snižavanjem kamata i obavezne rezerve banaka, objasnio je Hanić i dodao da su i klijenti snose krivicu zato što ne procenjuju adekvatno svoj kreditni po pitanju izmirivanje dugova bankama.