ŠTA JE POTREBNO DA NAM BANKA ODOBRI DOZVOLJENI MINUS

ŠTA JE POTREBNO DA NAM BANKA ODOBRI DOZVOLJENI MINUS

Dozvoljeni minus je najbrža kreditna poslastica kojoj građani Srbije pribegavaju kada im zatreba gotovina. On je uvek tu, na tekućem računu, lako je dostupan, a procedura odobrenja minusa je krajnje jednostavna i brza.

Pre svega, neophodno je znati da banke najčešće minus odobravaju po osnovu redovnog mesečnog priliva ne tekućem računu, plate, odnosno penzije, iako je moguće ovaj vid pozajmice dobiti i po osnovu položenog depozita kao garancije. Procedura odobrenja minusa je jednostavna.

U banci u kojoj klijent ima tekući račun i prima zaradu, dovoljno je popuniti zahtev za odobrenje dozvoljenog minusa (bančin obrazac), potpisati saglasnost za dobijanje Izveštaja iz Kreditnog biroa, platiti naknadu za povlačenje izveštaja i sačekati odgovor banke.

Odgovor banke najčešće stigne u toku istog dana - potpisuje se Ugovor, menice, plaća naknada banci za odobrenje minusa i dozvoljeni minus je već na tekućem računu te se može odmah koristiti.

Minus se odobrava najčešće u iznosu jedne prosečne zarade, na rok koji može da traje i do 36 meseci. Iako rokovi na koji se odobrava ovaj vid poslastice jesu dugi, banke zadržavaju pravo da u toku trajanja ugovornog odnosa revidiraju prihode, odnosno prosečan priliv na računu, te na taj način u stvari imaju pravo da revidiraju i iznos odobrenog dozvoljenog minusa.

Ovo potencijalno može da bude opasnost za sve one koji ne kontrolišu zaduživanje na ovaj način, jer u slučaju kada banka revidira prosečne prihode i ustanovi da su prihodi manji nego u periodu kada je minus odobren, automatski će se izvršiti i usklađivanje iznosa dozvoljenog minusa, naravno smanjenjem. Upravo u ovakvim situacijama svi oni klijenti koji uvek maksimalno koriste dozvoljeni minus se nađu u problemu da su preko noći ušli u nedozvoljeni minus.

Ono što je bitno naglasiti jeste da je potrebno voditi računa o datumu isteka dozvoljenog minusa, jer se produžavanje minusa ne radi automatski.

Naime, na dan kada ističe dozvoljeni minus, ova pozajmica se mora vratiti i to u punom iznosu. U prevodu, ukoliko želimo da nam banka opet odobri dozvoljeni minus, tekući račun mora biti u pozitvnom saldu makar jedan dinar.

Procedura ponovnog odobrenja minusa je ista kao i kada se odobrava prvi put. Podnosi se zahtev za odobrenje minusa, povlači Izveštaj iz Kreditnog biroa, banka u svom sistemu proverava da li je bilo i koliko obračunate zatezne kamate po tekućem računu (ukoliko je klijent ulazio u nedozvoljeni minus) i odgovor je vrlo brzo tu.

Iako se dozvoljeni minus prijavljuje Kreditnom birou, on više ne ulazi u računanje kreditne zaduženosti građana.

Bez obzira na to, svaka zatezna kamata koja se obračuna po tekućem računu može uticati na ponovno odobrenje minusa. Najčešće, banke imaju toleranciju u vidu iznosa obračunate zatezne kamate po tekućem računu u okviru koje će odobriti dozvoljeni minus, ali ipak treba biti obazriv jer ovo može biti razlog neodobravanja minusa bez obzira što docnja po tekućem računu nije bila u kontinuitetu duža od 60 dana i nije prijavljena kreditnom birou.

Zato oprez. Svaka greška, pa i najmanja, može da bude kočnica u ponovnom odobrenju minusa.

Najveći poverioci Hipo i AIK banka

Najveći poverioci Hipo i AIK banka

Beograd - Da nisu radili ništa drugo službenici Privrednog suda u Beogradu juče bi imali posla i preko glave samo sa poveriocima Interkomerca ad, o čijem ponuđenom planu reorganizacije će se odlučivati na ročištu zakazanom za danas.

Prema tom planu reorganizacije, koji je pripremila firma Gorana Perčevića, njeni su ukupni dugovi oko 208,8 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra. Od te sume na neobezbeđene poverioce otpada čak 15,28 milijardi dinara i u planu se podvlači da „su usaglašavanja još u toku pa se očekuju korekcije u smislu smanjenja iznosa obaveza prema dobavljačima i kooperantima“.

Planom je predviđeno da pre početka njegove primene budu u potpunosti namireni zaposleni i država za obaveze prispele u poslednja tri meseca pre pravljenja plana reorganizacije, tako da ovi poverioci neće glasati o planu. Razlučnim poveriocima, odnosno poveriocima iz klase 1, ponuđen je reprogram duga na rok od sedam godina, s tim što bi godinu dana trajao grejs period tokom koga bi glavnica mirovala a kamate bile plaćane mesečno. Reprogram bi, ako se poverioci slože, bio izvršen po kamati koja je zbir tromesečnog euribora plus tri odsto na godišnjem nivou. Za poverioce čije je potraživanje obezbeđeno zalogom na imovinu trećih lica predviđeno je da reprogram duga traje jedan plus sedam godina, sa godinu dana grejs perioda uz mirovanje duga i plaćanje kamata. Reprogram duga bi se izvršio po kamati u visini tromesečnog euribora plus tri odsto na godišnjem nivou. Dugovi bi bili izraženi u evrima na dan početka primene plana reorganizacije, ukoliko on bude usvojen.

Napred pomenuti dobavljači i kooperanti se verovatno ne bi složili, ali za javnost je izgleda najzanimljivije pitanje o visini potraživanja pojedinih banaka prema Interkomercu. U planu reorganizacije se kao uslovna potraživanja (dakle još nedospela ili nepotvrđena) navode potraživanja prema 15 banaka, za koja se nudi reprogram po napred navedenim uslovima. Prema toj listi Interkomerc bankama duguje 3,786 milijardi dinara i najveći poverilac mu je Prvi faktor faktoring doo - po osnovu ugovora o faktoringu taj poverilac potražuje oko 1,9 milijardi dinara ili oko 19 miliona evra. Zatim sledi Hipo banka sa 445,8 miliona dinara, pa AIK banka sa 278,589 miliona dinara, pa Sberbanka sa 223,755 miliona dinara, pa Srpska banka sa 179,826 miliona dinara. Nova agrobanka na ime datih garancija potražuje oko 150 miliona dinara. Preko 100 miliona dinara potražuje i Credi banka (119,557 miliona) , a Intesa banka je na spisku sa potraživanjem od tačno 100 miliona dinara. Potraživanja manja od milion evra imaju Vojvođanska banka (91 milion dinara), Dunav banka na ime garancija (79,6 miliona), Sosijete ženeral (74,657 miliona), Poštanska (62 miliona), Eurobank EFG , po osnovu neiskorišćenog limita po faktoringu, 30 miliona, Komercijalna banka 20 miliona i Jubmes banka 18 miliona dinara. Ovo su, dakle, uslovna potraživanja, pa se može pretpostaviti da banke potražuju od Interkomerca više.

Otkako je na predlog Interkomerca 26. decembra pokrenut predstečajni postupak na osnovu ponuđenog plana reorganizacije, sudu je dostavljeno više od 70 podnesaka među kojima su i podnesci Alfa banke, Unikredit banke, A faktora, KBM banke, koje se ne nalaze na napred citiranom spisku.

Plan reorganizacije predložen je i za Koteks iz Surčina, sa Interkomercom povezanu firmu, koja je u međuvremenu prešla u većinsko vlasništvo Interkomerca od preko 99 odsto. Pre uvođenja predstečajnog postupka, računi te dve firme bili su blokirani za iznos od 6,86 milijardi odnosno 3,476 milijarde dinara.

MOŽE LI BANKA ZAISTA DA VAM ODOBRI KREDIT ZA DVA SATA

MOŽE LI BANKA ZAISTA DA VAM ODOBRI KREDIT ZA DVA SATA

Svi se sećamo ekspanzije kredita direktno kod prodavaca uz ličnu kartu i to bez odlaska u banku. I zaista jeste bilo tako. Sve se moglo završiti bez odlaska u banku, bez podnošenja bilo kakve dokumentacije, ali naravno cena tih kredita je uslovila drastičan pad potražnje za njima.

Iako oni i dalje postoje kod pojedinih banaka, visoke kamatne stope na ovu vrstu kredita su ono što dovodi do nepopularnosti. Ipak, kada se banka reklamira da daje kredit za dva sata, priča ne ide baš tako jednostavno.

Ako želite kredit istog momenta, to ne znači da ste pošteđeni dokumentacije koju morate da podnesete banci uz zahtev za kredit.

Naprotiv, uredna dokumentacija je prvo i osnovno što morate imati kod sebe. Dakle, zahtev za kredit će primiti neko od službenika, pregledati dostavljenu dokumentaciju, upisati dodatne podatke ukoliko postoji potreba za to.

Zahtev će uneti u internu aplikaciju bankarskog informacionog sistema, koji sam povlači izveštaj iz Kreditnog biroa, radi skoring, kategorizaciju klijenta i procenu kreditne sposobnosti i po principu klika prenosi zahtev dalje na odlučivanje.

Zahtev se elektronski prosleđuje na odlučivanje Kreditnom odboru banke. Naime, članovi Kreditnog odbora u samoj aplikaciji daju saglasnost za odobrenje kredita, kako bi se proces odobravanja priveo kraju.

Ovo znači da se nakon odobrenja od strane Kreditnog odbora, štampaju Odluke Kreditnog odbora o odobrenju kredita i ostala prateća dokumentacija, koju članovi Kreditnog odbora i fizički potpisuju. Sve ono što članovi Kreditnog odbora treba da potpišu u ovakvim procedurama se šalje internom poštom i nije kočnica u ovom vidu odobravanja kredita.

Naravno, ovakve aplikacije su napravljene da se iz njih direktno štampaju i Ugovori o kreditu i Plan otplate, uplatnice za uplatu provizije banke, osiguranja, kao i sva ostala prateća dokumentacija.

I realno, vremenski okvir od dva sata ne bi trebalo da bude sporan sem u slučaju da se desi pad sistema, pa da je iz tehničkih razloga nemoguće odraditi kredit za tako kratko vreme.

Ali da ovde podvučemo crtu. Banke će biti ekspeditivne kada imaju razlog za to. Visoke kamatne stope koje prate ovakav vid odobravanja kredita, visoke provizije, pa čak i provizije koje se godišnje plaćaju za administriranje kredita uz ograničen maksimalan iznos kredita su razlog postojanja ovakvih kredita.

I ovo je moguće samo za keš kredite do određenog iznosa za koji banka ne zahteva obezbeđenje sem osiguranja korisnika kredita i menica.

Jer ukoliko želite da kupite automobil na kredit, pa ste u obavezi da stavite zalog na auto, kredit se ne može završiti za dan. A ako kupujete stan, tu vam treba najmanje dva meseca strpljenja.

Banke proveravaju svaki detalj dokumentacije koji ste podneli, kako ne bi bile prevarene i oštećene. Što je veći iznos kredita to je veći rizik banke, a to znači detaljnije proveravanje klijenta kao i ponuđenih sredstava obezbeđenja.

ŠTA BANKA RADI SA VAŠIM MENICAMA KADA OTPLATITE KREDIT

ŠTA BANKA RADI SA VAŠIM MENICAMA KADA OTPLATITE KREDIT

Ovaj vrednosni papir banke čuvaju „kao oči u glavi“, jer u slučaju neplaćanja obaveza, ovo je najčešće sredstvo obezbeđenja kod većine vrste kreditnih proizvoda, koje se prilikom tužbe uz Ugovore i izvode iz poslovnih knjiga banke koje dokazuju dugovanje, podnosi na prinudnu naplatu.

Najčešće, menice se čuvaju u registratratorima, uz dokument o izdavaocu menica, odnosno osnovu po kom je menica primljena (ime i prezime korisnika, podaci o ugovoru o kreditu, kartici, prekoračenju, broj partije kredita itd...). Ovi registratori obično se skladište gde i sami predmeti (predmet ugovora o kreditu, kreditnoj kartici itd...), kako bi kompletna dokumnetacija bila na jednom mestu.

Šta se dešava kada otplatimo obaveze po kojoj smo predali menice kao sredstva obezbeđenja?

Kada otplatimo kredit, kreditnu karticu ili prestajemo da koristimo dozvoljeni minus, banka je dužna da nam vrati sva sredstva obezbeđenja koja smo joj dostavili prilikom sklapanja ugovora, uključujući i menice.

Vraćanje menice podrazumeva poništenje menice (poništenje menice se najčešće radi fizičkim oštećivanjem menice) i predaju menice i ovlašćenja (ukoliko su postojala).
Iako se često dešava da se procedura vraćanja sredstava obezbeđenja oduži, to ne znači da nemamo pravo da od banke zahtevamo da nam u najkraćem roku vrati sva sredstva uključujući i menice.

Naime, u situaciji kada npr. otplatimo kredit, pored potvrde kojom banka potvrđuje da je kredit u potpunosti isplaćen i da ne postoje nikakva potraživanja po osnovu kredita, od banke treba zahtevati da nam vrati i menice.

Neretko se dešava da se ovo ne ispoštuje odmah, zbog centralizovanog arhiviranja predmeta i prateće dokumentacije na nekoj drugoj lokaciji.

Naravno, u ovakvom slučaju treba ostaviti razuman rok (npr. 15 dana) kako bi nam banka vratila poništene menice, ali u slučaju da se ta procedura znatno produži, banci se treba obratiti pismenim putem u vidu prigovora sa zahtevom za hitno vraćanje menica i ostalih sredstava obezbeđenja.

Iako je realno skoro pa nemoguće da menice iz banke nađu put do pogrešnih ruku i budu zloupotrebljene, zbog sopstvene sigurnosti, ali i sigurnosti žiranata (ukoliko su postojali), uvek od banke zahtevajte da vam po izmirenju svih obaveza vrati poništene menice.

Pravna lica i preduzetnici

Pretprošle godine NBS je donela Odluku o vođenju Registra menica i meničnih ovlašćenja pravnih lica i fizičkih lica koje obavljaju privrednu delatnost, koji je dostupan online na sajtu NBS.

Naime, po ovoj odluci u Registru se evidentiraju menice po kojima su dužnici pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost i koje su izdate u skladu sa zakonom kojim se uređuje menica, odnosno evidentiraju se ovlašćenja izdata u skladu sa odlukom kojom se propisuju opšta pravila za obavljanje direktnih zaduženja po osnovu ovlašćenja. Registracija menica se vrši elektronskim putem i to u skladu sa Odlukom.

Pretragu izdatih menica pravna lica i fizička lica koja vrše delatnost, mogu vršiti po matičnom broju, PIB-u ili serijskom broju menice, te na ovaj način uvek mogu imati uvid u podatke koliko su menica izdali, po kom osnovu, kao i da li je neka menica puštena na prinudnu naplatu.

Zagrebačka banka: Neto dobit potonula 47,6%

Zagrebačka banka: Neto dobit potonula 47,6%

Zagrebačka banka u prošloj je godini ostvarila neto dobit od 465 milijuna kuna, što je za 47,6 posto manje u odnosu na dobit iz 2012. godine, a ostvareni je rezultat prvenstveno pod utjecajem recesijskog okruženja, porasta troškova rezervacija za neprihodujuće kredite, malog rasta volumena kredita i posljedično nižih kamatnih prihoda, kao i novih zakonskih ograničenja i promjena regulatornog okruženja. Stoji to u danas objavljenom nerevidiranom izvješću o poslovanju Zagrebačke banke u 2013. godini, iz kojeg je razvidno i kako dobit ZABA-e od poslovanja prije vrijednosnih usklađenja i rezerviranja za gubitke iznosi 2,13 milijardi kuna, što je 5,9 posto manje nego u 2012. godini.

Za troškove vrijednosnih usklađenja i rezerviranja za gubitke ZABA je lani izdvojila 1,55 milijardi kuna ili 33,9 posto više nego u prethodnoj godini.

Poslovni prihodi Zagrebačke banke lani su iznosili 3,8 milijardi kuna, što je smanjenje za 3,3 posto, ponajviše zbog nižeg neto prihoda od kamata.

Neto prihod ZABA-e od kamata lani je smanjen za 5,2 posto, na nešto manje od 2,5 milijardi kuna, dok je neto prihod od provizija i naknada istodobno povećan za 0,6 posto, na 852 milijuna kuna. Ukupni troškovi poslovanja porasli su pak za 0,2 posto, na 1,66 milijardi kuna.

Imovina ZABA-e na kraju 2013. iznosila je 106,5 milijardi kuna i porasla je za 2,8 posto u odnosu na kraj 2012. godine.

Neto krediti komitentima porasli su za 2,9 posto, na 70,8 milijardi kuna, ponajviše kao rezultat povećanog volumena kredita pravnim osobama. U poslovanju sa stanovništvom i dalje je prisutna smanjena potražnja za kreditima uslijed razduživanja građana, povećanja nezaposlenosti i smanjenja raspoloživog dohotka, napominju iz Zagrebačke banke.

Depoziti komitenata iznose 62,4 milijarde kuna, što je na godišnjoj razini porast za 3 posto. Pritom iz banke napominju da su depoziti stanovništva u prošloj godini porasli za 1,47 milijardi kuna, a depoziti pravnih osoba i države za 330 milijuna kuna.

Na razini Grupe ZABA ostvarena je pak neto dobit od 771 milijun kuna, što je za 38,8 posto manje od dobiti iz prethodne godine, dok operativna dobit grupe, prije troška vrijednosnih usklađenja i rezerviranja za gubitke iznosi 2,53 milijarde kuna i niža je za 5,5 posto nego u 2012.

Poslovni prihodi Grupe u 2013. su iznosili 5,1 milijardu kuna, što je 2,4 posto manje nego u godini prije, dok su ukupni troškovi poslovanja porasli za 0,8 posto, na 2,6 milijardi kuna.

KOLIKO NAS BANKA KOŠTA SVAKOG MESECA?

KOLIKO NAS BANKA KOŠTA SVAKOG MESECA?

Odavno smo se svi navikli na činjenicu da je „lakše” primati platu preko banke nego dobijati gotovinu na ruke. Naravno, kada je o novcu u banci reč, možemo ga i duplirati – jer će nam banka dati dozvoljeni minus, pa karticu na odloženo plaćanje, pa kreditnu karticu, pa će nam uštedeti odlaske u banku jer ćemo koristiti e-banking. Ali, sve ovo košta.

Prvo i osnovno pravilo u poslovanju banaka prevedeno na običan jezik jeste da bankama plaćamo to što im dajemo naš novac koji one koriste u svom poslovanju.

U zavisnosti od banke do banke i toga da li koristimo običan tekući račun ili takozvani paket račun, ovo nas mesečno košta od 100 do 600 dinara
Dakle, ako primamo platu preko tekućeg računa, mesečno banci plaćamo naknadu za takozvano održavanje tekućeg računa. U zavisnosti od banke do banke i toga da li koristimo običan tekući račun ili takozvani paket račun, ovo nas mesečno košta od 100 do 600 dinara.

Dalje, da bismo raspolagali sopstvenim novcem potrebno je da imamo debitnu platnu karticu. Po nepisanom pravilu, ove kartice nas uglavnom ne koštaju ništa, ali ima banaka koje i ovu uslugu naplaćuju mesečno od pet do 195 dinara.

Korišćenje kartica opet iziskuje neke troškove. Ako se, recimo, desi da smo ostali bez gotovine, a kafić u kojoj pijemo kafu ne prima kartice, moramo da podignemo novac sa bankomata.

Naravno, u ovakvoj situaciji nismo u prilici da tražimo bankomat banke koja je izdala karticu, nego ćemo otići do najbližeg, podići novac i pri tom platiti proviziju od dva do tri odsto ili uglavnom 100 dinara, koliko iznosi minimalna provizija.
Ukoliko podignemo novac na bankomatu druge banke, plaćamo proviziju od dva do tri odsto ili uglavnom 100 dinara, koliko iznosi minimalna provizija Većina građana spas u kućnom budžetu nalazi u dozvoljenom minusu.

Za uslugu odobravanja ove bankarske poslastice platićemo banci najčešće jedan odsto od iznosa minusa, a kamata je posebna priča. Kamate ćemo plaćati svakog meseca. U ovoj priči manje je bitna činjenica da te kamate plaćamo između 30 i 40 odsto godišnje!

Prevedeno u novac, na iskorišćeni dozvoljeni minus od 40.000 dinara prosečno ćemo mesečno za kamatu davati 1.000 dinara. Ali, posle toga ćemo i dalje banici dugovati 40.000 dinara.

A naravno, magične kreditne kartice su nam posebna poslastica. Jer sa njom možemo sve ono što inače ne bismo mogli. Naravno i ovde plaćamo kamatu, ali i ta kamata je naše „zadovoljstvo”.

Ukoliko imate dozvoljeni minus od 40.000 dinara i maksimalno ga koristite, prosečno ćete mesečno za kamatu davati 1.000 dinara Ako smo u jednom mesecu sa kreditne kartice potrošili samo 10.000 dinara, onda kamata od prosečnih 300 dinara za taj mesec nije ništa veliko. Ali, tu smo zaboravili da svako podizanje gotovine sa kreditne kartice plaćamo, i to tri odsto od iznosa, a zaboravili smo i mesečnu članarinu za karticu.

Na iznos gotovine od 5.000 dinara platićemo 150 dinara provizije i svakog meseca ćemo dati još od 85 do 500 dinara za članarinu. I u ovoj računici, kada sve saberemo, došli smo do tričavih 2.295 dinara (po jeftinim tarifama).

Ova računica naravno ne uključuje da pored osnovne kartice imamo i jednu dodatnu, što opet košta, ne uključuje provizije za naloge koje smo ispostavili preko e-bankinga, ne uključuje prenos novca sa jednog deviznog računa na drugi, za šta se opet plaća provizija, ne uključuje čak ni proviziju za neku doznaku kojom smo bratu ili sestri poslali nešto da im se nađe.