Niže kamate na sve kredite u dinarima

Niže kamate na sve kredite u dinarima

Prvo je, prethodne nedelje, deset banaka koje rade u Srbiji odlučilo da umanji, inače astronomske kamate na dozvoljeni minus. Bankari tvrde da ova odluka o „dobrovoljnom odricanju od dela zarade“ nije inicirana ni pritiscima, ni dodatnim povlasticama od strane NBS, iako su, pre manje od mesec dana, što javno, što nezvanično govorili da nema šanse da kamate padnu.

- Svi mi smo tržišno orijentisani, a broj dobrih klijenata se smanjuje. Ako smo u bari, gde smo mi, bankari krokodili, jasno je da moramo da ponudimo bolje uslove - objašnjava trend smanjenja kamata Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke.

S druge strane, građani imaju osećaj da nemaju mnogo izbora i zadužuju se i po astronomski visokim kamatama koje u Srbiji dostižu i iznos od preko 30 odsto godišnje. Konačni ceh je da ko god da uzme pozajmicu po ovim uslovima banci na kraju vrati skoro dvostruko više. Tako se, na primer, za keš pozajmicu od 100.000 dinara za pet godina plati skoro 180.000 dinara.

Dobrom klijentu bolji uslovi

Ono što bankari najavljuju jeste jasno pravljenje razlike između loših i dobrih klijenata. Uslovi kreditiranja neće biti isti za sve.

- Klijenti koji redovno izmiruju obaveze, imaju dobre bilanse, dobro upravljaju svojom imovinom i biznisom, imaće drastično niže kamate u odnosu na ostale. To se već sada dešava i dešavaće se sve više u budućnosti - kaže predsednik IO AIK banke Vladimir Čupić.

Kako sada stoje stvari, velike su šanse da u narednom periodu domaće banke ipak malo spuste kamate. Član izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Rade Vojinović kaže za „Blic“ da je to realan trend kretanja.

- Realno je očekivati da će kamate na dinarske plasmane, bilo da se radi po tekućim računima, po karticama, pasti ukoliko dinar ostane stabilan. Nema logike da kamate na dinare budu 30 odsto, a da kurs domaće valute bude stabilan - kaže Vojinović.

Jeftinije zaduživanje u stranoj valuti, pre svega u evrima, i dalje je na dugom štapu.

- Kada pogledate dinarske kredite, normalno da oni zavise dominantno od referentne kamatne stope koja je 9,5 odsto. A kako se i do sada pokazalo, u dinarskim kreditima, uvek ima prostora za smanjenje kamata jer ona uvek prati tu kamatnu stopu NBS. Mislim da za evro kredite nema prostora za smanjenje kamata. Ali, to zavisi od politike koja dolazi spolja, od Evropske centralne banke - kaže za „Blic“ Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.

U prethodnoj godini najtraženiji su bili upravo kratkoročni zajmovi u domaćoj valuti, jer za njih nisu potrebni ni depozit niti učešće. Banke su odobrile oko 190 milijardi dinara gotovinskih i nešto više od 38 milijardi potrošačkih pozajmica.

Banke krše i propise, ali naplaćuju kredite

Banke krše i propise, ali naplaćuju kredite

NEKE banke nisu spremne da izađu u susret građanima koji više nisu u mogućnosti da otplaćuju uzete kredite, jer su ostali bez posla ili ne primaju platu. Iako javno govore da svojim klijentima sa problemom u otplati nude grejs period od šest meseci do godinu dana tokom koga otplaćuju samo kamatu za uzetu pozjamicu, dok glavnica miruje, a neke čak "zamrzavaju" cele rate - toga u praksi gotovo da nema. Do naplate svojih rata dolaze čak i kršeći propise.

Evo i primera. Beograđanka S. B. je uzela gotovinski zajam kod jedne strane banke koji je uredno otplaćivala dve godine. Sa uplatom poslednje rate je kasnila 36 dana, jer više ne prima redovno platu, a banka je 37 dana pustila administrativnu zabranu na platu sa celim iznosom preostalog duga za ovaj zajam zahtevajući da se dve trećine njene zarade uplaćuje banci. Prema zakonu kašnjenje mora da bude barem 60 dana, da bi ga evidentirao Kreditni biro, a zatim kreće prinudna naplata.

- Rata mi je bila 12.516 dinara, a prošlog meseca sam uplatila 5.000 manje, jer nisam primila platu - kaže S. B. - Banka mi je poslala opomenu posle pet dana da izmirim dugovanja, a kako to nisam učinila, posle 36 dana je pustila na naplatu ceo preostali dug za zajam. Banka nije prihvatila objašnjenje da kasnim sa uplatom zbog kašenja moje plate, niti mi je ponudila neko rešenje u vidu grejs perioda, produžetka roka otplate kako bi se smanjila rata ili bilo šta drugo da mogu da nastavim sa regularnim vraćanjem zajma.

Još gore je iskustvo, takođe Beograđanke G. P., čija je firma zapala u stečaj, plata joj je drastično smanjena i nije redovna. Kada je zatražila grejs period i produžetak roka otplate odbili su je, jer su procenili da je njena firma rizična zbog stečaja i da mora redovno da vraća rate. Kako je imala depozit, sada joj banka svakog meseca od toga skida ratu. Šta će biti kada se iscrpi depozit, još ne zna.

U najgorem problemu su građani sa stambenim kreditima koji su za svoje zajmove položili hipoteke. Kada prestanu da plaćaju rate dva meseca, banka ih upozori, a nakon mesec dana pokreće postupak za prinudnu naplatu, odnosno podnosi sudu zahtev za aktiviranje hipoteke. Banke ih savetuju da sami prodaju stanove i otplate dug.

NEPLATIŠA SVE VIŠE

U SRBIJI oko 130.000 građana nije više u stanju da otplaćuje uzete kredite ili za nešto više od 10.000 korisnika nego lane. Najveće je kašnjenje za gotovinske i potrošačke zajmove, kao i kreditne kartice. Za oko 500 korisnika stambenih kredita banke su aktivirale hipoteke.

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbiji je za projekte odobreno oko 4,5 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćeno tek nešto više od milijarde. Na novac koji nismo povukli, u obavezi smo da plaćamo kaznene kamate između 0,5 i 0,75 odsto, dok poslovi za koje smo zajmili te pare tapkaju u mestu. Penale plaćamo mahom za velike infrastrukturne i energetske projekte, poput obnove železnice, autoputa, elektrana...

Neodgovornost države pala je u oči i stalnom predstavniku Svetske banke u Srbiji, Toniju Verheijenu. Da je Srbija iskoristila sve kredite koji su joj odobreni, kazao je on, to bi poguralo privredni rast, otvorilo radna mesta, a izgradnja infrastrukture privukla bi druge investicije.

Odgovornost
- Dešava se da problem nastane u proceduri, jer jedno ministarstvo treba da izda dozvole, drugo zemlju... A oni slabo sarađuju i prebacuju odgovornost jedni na druge. Mora se uvesti odgovornost za ministarstva koja ne povlače novac - kaže profesor Milojko Arsić.
Odgovorne treba tražiti u državi, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

- Slaba koordinacija u radu države kada je reč o završavanju projekata glavni je krivac za to što plaćamo penale. Neki od tih kredita odobreni su pre desetak godina, 2004. ili 2005. Ugovori se mahom potpisuju uoči izbora - kaže Arsić.
Prema saznanjima “Blica”, Vlada često brzopleto potpiše ugovor o pozajmici, a onda
javno preduzeća nadležno za posao iz projekta nije u stanju da ispuni tehničku stranu ugovora. Najviše problema ima prilikom povlačenja kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj je u 2013. na ime penala plaćeno oko 2,5 miliona evra od ukupno pet miliona, koliko smo te godine morali da platimo.

Profesor dr Ljubomir Madžar kaže da toliko penala plaćamo zbog pogrešne procene i slabe računice “nedovoljno visprenih ljudi u politici i administraciji”.

- Kad se radi eksproprijacija zemljišta sa velikim brojem vlasnika, to je ogroman administrativni posao, a kod nas administracija ne radi kako treba. To koči da se predradnje obave i da se krene u realizaciju projekta - upozorava Madžar.
Koridor 10 je već 40 godina prioritet svake vlasti, a za taj projekat je povučena tek desetina od milijardu evra, odobrenih pre pet godina. Ništa bolje nije stanje ni u „Železnicama Srbije“, gde je od zajmova ugovaranih pre sedam godina povučeno tek 17 odsto. „Železnice“ su zbog toga već platile penale više od tri miliona evra.