Slab odziv u novom krugu legalizacije
Ukupan broj bespravno izgrađenih objekata u Srbiji još nije poznat, jer još oko petine lokalnih samouprava nije podatke o podnetim zahtevima za legalizaciju dostavilo nadležnom ministarstvu. Po svemu sudeći, veći posao za gradove i opštine predstavljaće sravnjivanje starih nerešenih zahteva nego samo evidentiranje novih, jer prema gruboj proceni Ministarstva na osnovu do sada dobijenih podataka, od 700.000 već postojećih, naknadno podneti uvećaće taj broj za oko 10 odsto.
Ministarstvo je, međutim, očekivalo da na adrese opština stigne oko pola miliona zahteva, jer prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda na teritoriji Srbije ima ukupno 1,3 miliona bespravno sagrađenih objekata.
- Do sada je Ministarstvo dobilo podatke iz 129 opština, u kojima je podneto oko 62.000 zahteva, a od tog broja samo u Beogradu je primljeno oko 27.000. Ostalo je da podatke pošalje još oko 30 opština i gradova - kazala je za Danas Aleksandra Damnjanović, pomoćnica u Ministarstvu za građevinu i urbanizam.
Ona je dodala da je to ministarstvo ponovo upozorilo one koji nisu dostavili podatke da to učine, ali nije dat konkretan rok.
- U prvom dopisu od 4. februara lokalnim samoupravama dat je rok od sedam dana, ali on nije ispoštovan. Ne vidim razlog zašto do sada nisu dostavljeni podaci, s obzirom na to da opštine imaju dobro organizovane prijemne pisarnice, a u tom poslu im pomaže i Stalna konferencija gradova i opština - kaže Damnjanovićeva.
Dopisom ministarstva traženo je i stanje starih nerešenih zahteva, kako bi se podaci sravnili. Da bi oni bili usklađeni sa novim Zakonom, biće potrebna dopuna dokumentacije.
- Biće to veliki posao za sve opštine i gradove. S obzirom da najbolji uvid imamo u taj proces u Beogradu, gde se na tome intenzivno radi, a veliki broj zahteva za dopunu već je poslat. Pretpostavljam da je slično i u drugim gradovima. Koliko će se brzo ceo proces legalizacije okončati teško je proceniti, ali sada sve zavisi od lokalnih samouprava, jer je u najvećem broju slučajeva potrebno izvršiti kompletiranje dokumentacije, ali i donošenje upravnih akata u postupku - kaže Damnjanovićeva.
Lokalne samouprave trebalo je da izveste ministarstvo i o tome da li su donete odluke o umanjenju naknade i mogućnostima davanja na rate naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Od 129 opština koje su dostavile podatke 70 je to učinilo, 30 je sačinilo predloge koji čekaju da prođu skupštinsku proceduru, a preostalih 29 tek priprema predloge.
Damnjanovićeva je podsetila da i po novom zakonu neće biti legalizovani objekti ukoliko se nalaze na javnom zemljištu, u zaštićenoj zoni, na klizištu, ako su građeni od materijala koji ne garantuje bezbednost, a po novom zakonu, legalizacija se odnosi na objekte izgrađene do 1. novembra prošle godine.
On je istakla da je cilj države da se najpre evidentiraju svi objekti na teritoriji Srbije da bi se stekla jasna slika o stanju u prostoru, a zatim i da se uspostavi svojinska evidencija.
- Taj posao trenutno radi katastar, i tamo gde ima elemenata, upisuju se ili vlasnik ili držalac, i bitno je da se to što pre završi - zaključila je Damnjanovićeva.
Pojednostavljena procedura
- Od 1997. godine, svi zakoni o legalizaciji koji su dolazili su bili sve liberalniji. Ovaj zakon je sada, po odluci Ustavnog suda, legalizaciju vratio gotovo u redovni postupak. Međutim, i pored toga, zakonom je olakšana procedura, jer je uzeta u obzir specifičnost objekata, koji se sada ne grade od temelja nego već postoje. To je uslovilo i drugačiji postupak i drugačiju vrstu dokumentacije, te se ne može po svemu poistovetiti sa redovnim postupkom, kako je rečeno u odluci Ustavnog suda - objasnila je Damnjanovićeva.
