Štednja kao u EU, kad će i krediti

Štednja kao u EU, kad će i krediti

Kamata na štednju po viđenju je sada od 0,01 do 0,3 odsto.

Tako smo se za manje od godinu dana približili kamatama koje važe u okruženju pa i u Evropskoj uniji. Bankari najavljuju i dalju tendenciju obaranja kamata na položene uloge, ali i na kredite.

POVOLjNIJE U DINARIMA

Poslednje računice pokazuju da je u poslednjih godinu dana novac isplativije čuvati u domaćoj valuti. Zbog relativno velike razlike u kamatama i uz stabilnost kursa, računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima, a odnos kamata na oročene depozite govori u prilog sve većoj atraktivnosti dinarske štednje. Treba imati na umu da je namena štednje da se očuva vrednost novca, što opet znači i da je potrebno da iznos kamate bude viši od stope inflacije, pa ukoliko je kretanje kursa nepredvidivo, to može da napravi problem i zbog toga treba voditi računa da svaka štednja ima namenu, navodi Vučinić.

Građani su do sada kod banaka položili oko 8,7 milijardi evra. Mnogi stranci su ulagali u naše banke zbog visokih kamata koje su dostizale u proseku od 4,5 do šest odsto, a pre pet, šest godina i devet pa i 11 odsto na godišnjem nivou.

"Doprinoseći pozitivnoj konkurenciji na bankarskom tržištu, Narodna banka Srbije podseća da je svojom inicijativom uticala na optimiziranje nivoa kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava. To je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima - navode u centralnoj banci.

Kamate na najatraktivnije uloge u evrima, kako kažu u Sosijete ženeral banci, niže su nego ranijih godina. Nove kamatne stope za oročene depozite u evrima i dinarima promenjene su u skladu sa tekućim promenama na tržištu.

"U poslednja tri meseca sve banke su smanjile kamatne stope na štednju. Sosijete ženeral banka postupa u skladu sa preporukom NBS, što znači da prioritet daje sigurnosti ulaganja građana i dugoročnog poslovanja, a ne povećanju izvora sredstava, koje bi bilo zasnovano na visokim kamatnim stopama. Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da to više nije visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga", objasnio je Vučinić.

Suštinski, smanjenje kamata na depozite može da utiče na smanjenje stopa na kredite, ali ne u istom periodu već tokom vremena, dugoročno gledano uzevši u obzir i makroekonomske elemente (kretanje NBS referentne stope, kursa, stope inflacije).

Savić: Štednja u bankama sigurna, moguć pad kamata

Savić: Štednja u bankama sigurna, moguć pad kamata

BEOGRAD - Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je večeras da su štedni ulozi u bankama Srbije sigurni i ocenio da je moguć pad bankarskih kamata ukoliko se održi štabilnost domaće ekonomije i inflacija zadrži na niskom nivou.

Za štediše je najvažnija sigurnost banaka i raspoloživost sredstava u bankama, rekao je Savić, učestvujući u progarmu RTS-a.

Savić je ocenio da u domaćim bankama postoje kompetentni ljudi, bar u velikoj većini njih, koji vode računa o njihovoj stabilnosti i sigurnosti.

Govoreći o mogućnosti skorijeg pada kamata u domaćim bankama, Savić je ocenio da će to biti moguće ukoliko stabilnost ekonomije bude održana na postojećem nivou i inflacija ostane na niskom nivou, poput sadašnjih četiri odsto.

Savić je rekao da kamate u Srbiji polako padaju i to je dobro.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić rekao da je država još ranije osigurala stabilnost bankarskog sistema tako što je garantovala za štedne uloge do 50.000 evra, a takvih uloga ima oko 90 odsto od ukupno 8,5 milijardi evra koje se nalaze na štednji u bankama.

Bez obzira na sve to, građani treba da obrate pažnju u kojoj banci štede, upozorio je Pitić.

Kriza u Srbiji uticala je i na banke i njima je danas teško da nađu dobre klijente kojima će plasirati kredite, jer je tražnja za kapitalom mala, objasnio je Pitić.

Sosijete ženeral banka je i pod kontrolom svoje centrale iz Francuske i pod nadzorom NBS, tako da je praktično nemoguće da se ne poštuju pravila domaćeg bankarskog zakona i pravila EU, koja su i oštrija od domaćih, objasnio je Pitić.

Kada je reč o kamatama na dinare, Pitić je rekao da se može očekivati da one padnu ako inflacija ostane na sadašnjih četiri odsto.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ukazao je da najpre treba obratiti pažnju ko su akcionari jedne banke i kakva je njihova reputacija kada se odlučujete kojoj banci poveravate svoju štednju.

Jedna od "crvenih lampica" koja građanima treba da se upale, kada se odlučuju kome poveriti štednju, je visina kamate na štednju pogotovo ona koja je viša od tržišne, jer tu sigurno nešto nije u redu, imajući u vidu da je sada ona između 2,5 i tri odsto godišnje na štednju u evrima.

Na tržištu od 29 banaka u Srbiji sigurno postoje banke koje ne znaju dobro da upravljaju kreditnim rizicima, ocenio je Petrović i naglasio da je važna činjenica da u Srbiji postoji 70 odsto banaka sa većinskim stranim kapitalom, zato što njihove centrale iz inostranstva mogu da izvrše dokapitalizaciju banke u slučaju potrebe.

Kada je reč o viskim kamatama u Srbiji, Petrović je podsetio da je pre godinu dana referentna kamata na dinare (belibor) bila 11,5 odsto, a danas 9,5 procenata, što je dokaz da kamate padaju.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da je jedan od razlog propasti banaka loša procena rizika unutar njih samih, jer ne vode dovoljno računa gde ulažu sredstva, koje kasnije teško ili nikako ne mogu da naplate.

Rast nenaplativih kredita u bankama je i ozbiljno upozorenje državi, koja može da pomogne snižavanjem kamata i obavezne rezerve banaka, objasnio je Hanić i dodao da su i klijenti snose krivicu zato što ne procenjuju adekvatno svoj kreditni po pitanju izmirivanje dugova bankama.