Prolećna setva na 2,7 miliona hektara

Prolećna setva na 2,7 miliona hektara

Troškovi ovogodišnje prolećne setve u Srbiji, koja je planirana na 2,7 miliona hektara, biće približno na istom nivou kao i prošle godine, saopštila je Privredna komora Srbije. „Cena prolećne setve je ostala na gotovo istom nivou, iako su cene đubriva znatno niže nego u istom periodu 2013, dok su cene goriva i deklarisanog semena imale lagani rast u odnosu na prošlu godinu“, kazao je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović.

On je rekao da je setva kukuruza planirana na 1,3 miliona hektara, što je za oko 100.000 hektara više nego prošle godine. „Setva jarih žita planirana je na istom nivou kao i lane, odnosno na 160.000 hektara“, kazao je Budimović i dodao da bi suncokret trebalo da bude zasejan na 200.000 hektara, a soja na 170.000 hektara, što je za po 10.000 hektara više nego 2013. godine. Budimović je ocenio da problemi u ovogodišnjoj prolećnoj setvi mogu nastati kod organizacije prodaje i distribucije regresiranog goriva i đubriva.

On smatra da država poljoprivrednicima mora da omogući distribuciju goriva po regresiranim cenama na najbližim pumpama na svim regionima, ali i da reši problem oko brzine naplate i pravdanja računa za regresirano gorivo i đubrivo.

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Slovenački proizvođač kućnih aparata Gorenje ostvario je u prošloj godini 1,24 milijarde prihoda, što je 1,8 odsto manje nego prethodne godine, i zabeležio 25 miliona evra gubitka.

Ovo su podaci iz nerevidiranog finansijskog izveštaja za 2013, objavljenog na internet stranici Ljubljanske berze.

Pad prihoda posledica je smanjenja prodaje, ali i skromnijeg obima poslovanja na području portfolio investicija. Negativan efekat imale su i kursne razlike na tržištima na kojima Gorenje prodaje svoje proizvode, saopšteno je iz te kompanije.

Za ovu godinu Gorenje poslovnim planom predviđa porast prihoda od 3,7 odsto.

Za najbolje projekte 20 miliona dinara

Za najbolje projekte 20 miliona dinara

U Starom dvoru juče je potpisan sporazum o strateškoj saradnji između Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad i Beograda koji će se odnositi na realizaciju projekata NIS-ovog programa „Saradnja radi razvoja“, pod sloganom „Zajednici zajedno“.

Sporazum su potpisali Siniša Mali, predsednik Privremenog organa grada, i Kiril Kravčenko, generalni direktor Naftne industrije Srbije.

- NIS ovaj program sprovodi već šestu godinu zaredom. Budžet za ovu godinu iznosi 110 miliona dinara, a Beograđanima i njihovim projektima pripašće 20 miliona. Značaj finansiranja ovih projekata je veliki zato što su oni usmereni ka inicijativama udruženja građana i pojedinaca u oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke, pomoći starijima i ugroženim kategorijama stanovništva - rekao je Mali.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, rekao je da je za ovu kompaniju velika čast što se Beograd pridružio programu „Saradnja radi razvoja“.

- Suština je u tome da građani učestvuju u ovakvim programima, jer je to deo naše kulture i kampanje, i nadam se da ćemo u budućnosti uspešno sarađivati - rekao je Kravčenko.

Konkurs za prijavu projekata otvoren je danas i trajaće do 4. aprila i biće objavljen na sajtu NIS-a, sajtovima zajednica i u sredstvima javnog informisanja. Neprofitne ustanove će moći samostalno da konkurišu sa projektima iz oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke i pomoći socijalno ugroženim grupama.

Komisija sastavljena od predstavnika NIS-a i lokalne samouprave do 30. maja doneće odluku o izabranim projektima, koji će biti realizovani do kraja 2014. godine.

Sporazum o strateškoj saradnji Naftna industrija Srbije, pored Beograda, potpisuje sa još 10 gradova i opština, a to su Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža, Srbobran, Niš i Čačak.

Suficit od 89,7 miliona dolara u razmeni sa zemljama CEFTA

Suficit od 89,7 miliona dolara u razmeni sa zemljama CEFTA

Srbija je ostvarila suficit od 89,7 miliona dolara u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma u januaru ove godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u januaru iznosio je 153,7 miliona dolara, a uvoz 64 miliona dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom Srbije iznosila 240 odsto.

Suficit Srbije u razmeni sa CEFTA regionom rezultat je uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno žitarica, proizvoda od žitarica i raznih vrsta pića, kao i izvoza gotovih proizvoda.

Iz zemalja CEFTA Srbija je najviše uvozila gvožđe i čelik, struju, kao i voće i povrće.

Članice Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (Central European Free Trade Agreement - CEFTA) su Srbije, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Moldavija i Kosovo, navedeno je u saopštenju RZS.

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

Otuđeno pola miliona hektara državne zemlje u Vojvodini

SUBOTICA - Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara.

Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine.

Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.

„Na ovaj način katastri su, i pojedinci u okviru katastara, pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, nakon toga mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište... Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke“, navodi Dejan Ilić.

Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.

U gotovo svim opštinama postojao je problema oko prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog Agrokombinata Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica i u Subotici, pa čak i gradskim službama, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje.

„Mi iz Agrokombinata tačno znamo ko i koje parcele državne zemlje obrađuje - a to su obično i najbolje parcele. Možemo slobodno reći, u proteklom periodu bilo je lakše ukrasti zemlju nego kokoš“, kaže Ivanković.

Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić.

„U ovom slučaju država je najveći gubitnik. Ona je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. naovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu“, napominje Dejan Ilić.

Skupština se nije bavila ovim problemom

Državni organi ni na jednom nivou nisu raspravljali o ovom problemu, a on nikada nije bio ni predmet rasprave u Skupštini, navodi Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.

„Tokom privatizacije svakako je bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu“, kaže Fremond.

Lazarević: EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra

Lazarević: EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra

EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra, što u periodu od deset godina četiri miljarde evra. Od tog novca bi se mogle izgraditi dve elektrane od po 700 megavata i povećati proizvodnja struje za više od jedne trećine – rekao je večeras Vojin Lazarević, vlasnik Rudnap grupe.

On je na Kopaonik biznis forumu rekao da Srbija ima najnižu cenu struje u regionu i kada bi EPS samo za cent podigao cenu struje stvorio bi se novi priliv od 300 miliona evra godišnje.

- Kada EPS hrama, čitav elektromašinski sektor hrama. Niskom cenom struje samo na prvi pogled pomažemo građanima, ali se time zabravo ubijaju na desetine hiljada novih radnih mesta koja bi mogla da se otvore u povezanim sektorima kada bi EPS doživeo zamajac – naveo je on.

Lazarević tvrdi da bi EPS mogao da postane jedna od ključnih faktora reindustrijalizacije zemlje.

Frikom kažnjen sa 302 miliona dinara

Frikom kažnjen sa 302 miliona dinara

BEOGRAD - Vrhovni kasacioni sud potvrdio je kompaniji Frikom kaznu od 302 miliona dinara zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržistu, objavila je Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji (kzk.org.rs).

Kako je navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev Frikoma za preispitivanje sudske presude Upravnog suda, kojom je potvrđeno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije o zloupotrebi dominantnog položaje te kompanije i izricanje mere plaćanja novčane kazne.

Komisija je u novembru 2012. godine Frikomu zbog zloupotrebe dominantnog položaja izrekla meru plaćanja novčanog iznosa od 301.950.520 dinara, što je četiru odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2009. godini.

Rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije od 19. novembra 2012. godine utvrđeno je da je Frikom zloupotrebio dominantni položaja na tržištu veleprodaje industrijskog sladoleda na teritoriji Srbije. Komisija je tada utvrdila da je Frikom zloupotrebio dominantni položaj radi slabljenja i istiskivanja sa tržišta postojeće konkurencije, kao i stvaranja značajne barijere za ulazak na tržište novih konkurenata.

Uz slabljenje konkurencije, kako se navodi, Frikom je istovremeno jačao sopstvenog dominantnog položaja na tržištu, što je dovelo do značajnoh ograničavanje i narušavanje konkurencije na tržištu. Frikomu je, pored kazne, Komisija za zaštitu konkurencije istim rešenjem odredila i mere otklanjanja povrede konkurencije, kao i rokove u kojima je ta kompoanija dužna da to uradi.

EPS zaradio 165 miliona evra

EPS zaradio 165 miliona evra

NAJBOLjE finansijske rezultate u poslednjih sedam godina Elektroprivreda Srbije imala je lane, kada je zaradila 19,2 milijarde dinara, odnosno 165,5 miliona evra. EPS se tako našao na drugom mestu po profitu u Srbiji, odmah iza Naftne industrije Srbije.

Kako je u ponedeljak izjavio v. d. generalnog direktora EPS Aleksandar Obradović, prihod od prodaje električne energije iznosio je 200 milijardi dinara i najveći je prihod u istoriji tog preduzeća.

- Uštedama i uspešnim poslovanjem umesto planirane 22 milijarde dinara gubitka u 2013. ostvaren je dobitak i izbegnut bankrot - rekao je Obradović. - EPS je u septembru 2012. dugovao 10 milijardi dinara za remonte, u novčanim tokovima je nedostajalo 40 milijardi dinara, a očekivani gubitak na kraju 2012. bio je 33 milijarde dinara.

Prihodi EPS-a u 2013. bili su za 12 odsto veći nego u 2012, a rashodi manji za 15 odsto, odnosno za 9,4 milijarde dinara u odnosu na godinu ranije. Obradović je ponovio da je EPS u 2013. proizveo rekordnih 37,4 milijarde kilovata struje, za 2,9 milijardi kilovata više nego u 2012. Van granica Srbije prodato je 3,3 milijarde kilovata, u vrednosti od 140 miliona evra.

Obradović je najavio i da novi statut EPS, koji je usvojila Vlada, stupa na snagu danas.

- To će omogućiti početak procesa korporativizacije, kroz koji možemo da uštedimo 36 miliona evra godišnje, odnosno 100.000 evra dnevno - rekao je Obradović. - EPS je spreman za prelazak iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo do kraja marta, ali to je, ipak, pitanje više za državu, koja je vlasnik preduzeća. Korporativizacija znači uvođenje transparentnosti u način upravljanja sistemom, koji je sada crna kutija. To znači veoma jasnu odgovornost, koja će imati ime i prezime. Upravljačka struktura će biti piramidalna, a ceo sistem će morati da funckioniše po istim principima.

NOVI RAČUNI KREĆU OD MARTA

- NOVI izgled računa za struju odložili smo za martovski obračun, jer smo hteli da usvojimo i primedbe radne grupe koje je Ministarstvo energetike formiralo za preispitivanje decembarskih računa - rekao je u ponedeljak Željko Marković, direktor „EPS Snabdevanja“. Na decembarske račune za struju požalilo se ukupno 48.608 građana, dok je broj pritižbi u januaru "pao" na 24. 441. Prigovor na visinu računa za decembar dalo je 26.869 građana, a za januarske 12.358. - Redovnim pregledima zamenili smo 6.675 brojila, od kojih je 945 bilo neispravno - rekao je Marković. - Na štetu potrošača bilo 8,25 odsto neispravnih brojila, a ostatak na štetu EPS. Na zahtev naših radnika zatražena je zamena 10.620 brojila, od koji je 63 odsto bilo neispravno. Od tog procenta 8,35 je bilo na štetu kupca.

Na pitanje novinara da li će to značiti otpuštanje radnika, Obradović je rekao da je još ranije ukazivao da je administracija u EPS-u preglomazna.

PRETE POREMEĆAJI ISPORUKE GASA

RUSKI gasni div „Gasprom“ objavio je u ponedeljak da ne isključuje mogućnost poremećaja u isporukama gasa Evropi zbog političke situacije u Ukrajini, ali i da nastavlja s ulaganjima u izvozno orijentisane poslove, kao što je „Južni tok“, izvestili su ruski mediji.

S druge strane, evropski mediji prenose da blaga zima i unapređena infrastruktura u Evropi znače da je Stari kontinent sada manje zavisan od ruskog gasa koji ide preko Ukrajine nego što je to bio slučaj u proteklim godinama.

Analitičari kažu da najveći deo ruskih isporuka do Zapadne Evrope može ići preko alternativnih ruta, kao što je gasovod "Severni tok", koji ide po dnu Baltičkog mora do Nemačke, ili preko gasovoda koji ide preko Belorusije i Poljske do Nemačke.

KINEZI POČELI OBNOVU BLOKA 1

Radnici kineske kompanije CMEC iz Pekinga, u ponedeljak su zvanično preuzeli blok B1 u kostolačkim termoelektranama, kako bi u narednih devet meseci obavili njegovu revitalizaciju. Remontne radove zvanično su otvorili ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović i direktor Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", Dragan Jovanović.

- Remont bloka B1 povećaće stabilnost sistema, jer će se smanjiti broj njegovih ispadanja. Osim kineskih, na ovim poslovima radiće i 400 radnika iz naših preduzeća, jer nam je cilj da što više uposlimo domaću radnu snagu - izjavila je Zorana Mihajlović. Remont bloka B1 u termoelektrani Kostolac B, koji će EPS koštati 116 miliona dolara, deo je prve faze kreditnog aranžmana koji je Srbija sklopila sa Republikom Kinom.

- Nakon obavljenog remonta, u kojem učestvuje oko hiljadu naših i kineskih radnika, vek trajanja bloka B1 biće povećan za 150.000 sati - rekao je Jovanović. Osim obnove bloka B1, prva faza kreditnog aranžmana, vrednog 344,7 miliona dolara obuhvata već obavljeni remont bloka B2, kao i predstojeću izgradnju sistema za odsumporavanje, pristaništa na Dunavu i industrijskog koloseka.

Druga faza kreditnog aranžmana između dve države, vredna 715,6 miliona dolara, obuhvatiće gradnju novog bloka B3 i proširenje kapaciteta kopa Drmno sa devet na dvanaest miliona tona uglja godišnje.

PKS: Izvoz hrane u Rusiju mogao bi da bude 200 miliona dolara

PKS: Izvoz hrane u Rusiju mogao bi da bude 200 miliona dolara

Ukupan izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u Rusiju ove godine mogao bi bude oko 200 miliona dolara, što je 15 miliona dolara više nego 2013, saopštila je juče Privredna komora Srbije (PKS).

U saopštenju se navodi da bi rastu izvoza hrane trebalo da doprinese interesovanju poslovnih ljudi koji su posetili štand kompanija iz Srbije na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u Moskvi "Prodekspo-2014" koji je počeo 10. februara, a završava se sutra.

Kompanije iz Rusije, koje su posetile štand 12 srpskih proizvođača, bile su zainteresovane pre svega za zamrznuto voće i povrće, sir, slatkiše, pekarske proizvode i začine, za piće, ribu i prerađevine.

U Moskvi izlažu Vitamin, Banini, Fruvela, Mini pani, Frikom, Art-ival, Stara rakija, Master frigo, Fruvita, ITN-grup, Seleki milk i DTD-Ribarstvo.

Kompanije Fruvita dobila je i nagrade na moskovskom sajmu za sokove od kruške i višnje, a Frikom za inovaciju svoje ambalaže.

Na sajmu "Prodekspo-2014" proizvodni program predstavilo je 2.400 izlagača iz 63 zemlje na više od 100.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite

Srbiji je za projekte odobreno oko 4,5 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćeno tek nešto više od milijarde. Na novac koji nismo povukli, u obavezi smo da plaćamo kaznene kamate između 0,5 i 0,75 odsto, dok poslovi za koje smo zajmili te pare tapkaju u mestu. Penale plaćamo mahom za velike infrastrukturne i energetske projekte, poput obnove železnice, autoputa, elektrana...

Neodgovornost države pala je u oči i stalnom predstavniku Svetske banke u Srbiji, Toniju Verheijenu. Da je Srbija iskoristila sve kredite koji su joj odobreni, kazao je on, to bi poguralo privredni rast, otvorilo radna mesta, a izgradnja infrastrukture privukla bi druge investicije.

Odgovornost
- Dešava se da problem nastane u proceduri, jer jedno ministarstvo treba da izda dozvole, drugo zemlju... A oni slabo sarađuju i prebacuju odgovornost jedni na druge. Mora se uvesti odgovornost za ministarstva koja ne povlače novac - kaže profesor Milojko Arsić.
Odgovorne treba tražiti u državi, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

- Slaba koordinacija u radu države kada je reč o završavanju projekata glavni je krivac za to što plaćamo penale. Neki od tih kredita odobreni su pre desetak godina, 2004. ili 2005. Ugovori se mahom potpisuju uoči izbora - kaže Arsić.
Prema saznanjima “Blica”, Vlada često brzopleto potpiše ugovor o pozajmici, a onda
javno preduzeća nadležno za posao iz projekta nije u stanju da ispuni tehničku stranu ugovora. Najviše problema ima prilikom povlačenja kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj je u 2013. na ime penala plaćeno oko 2,5 miliona evra od ukupno pet miliona, koliko smo te godine morali da platimo.

Profesor dr Ljubomir Madžar kaže da toliko penala plaćamo zbog pogrešne procene i slabe računice “nedovoljno visprenih ljudi u politici i administraciji”.

- Kad se radi eksproprijacija zemljišta sa velikim brojem vlasnika, to je ogroman administrativni posao, a kod nas administracija ne radi kako treba. To koči da se predradnje obave i da se krene u realizaciju projekta - upozorava Madžar.
Koridor 10 je već 40 godina prioritet svake vlasti, a za taj projekat je povučena tek desetina od milijardu evra, odobrenih pre pet godina. Ništa bolje nije stanje ni u „Železnicama Srbije“, gde je od zajmova ugovaranih pre sedam godina povučeno tek 17 odsto. „Železnice“ su zbog toga već platile penale više od tri miliona evra.