Dužnici bez kredita tri godine

Dužnici bez kredita tri godine

GRAĐANIMA koji na vreme ne izmiruju svoje obaveze prema bankama slede kazne. Zavisno od „prekršaja“ odnosno da li imaju mali ili veliki dug primenjuju se i sankcije. Svi podaci o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenom minusu i čekovima se nalaze u Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije. Kada banka povuče izveštaj, iz ove insitucije dobija sve podatke o klijentu odnosno da li uredno otplaćuje sve svoje obaveze. Kako kašnjenje građana u otplati pojedinih zajmova raste, tako su banke sve opreznije i rigoroznije.

Najblaža kazna je za klijenta koji uđe u „crveni“ minus za iznos održavanja tekućeg računa. On, na primer, zavisno od banke ne može da dobije čekove narednih mesec dana. Ukoliko mu je dug po tekućem računu veći od 5.000 dinara, čekove ne može da uzme u naredna tri meseca. Naravno, za svaki dan prekoračenja dozvoljenog minusa se zaračunava zatezna kamata koji se kreće i do 60 odsto na godišnjem nivou.

KREDITNI BIRO

BANKE za svaku uslugu koji građanin želi da koristi povlače podatke iz Kreditnog biroa. Na osnovu njegovog izveštaja se procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze i ne izlazi iz dozvoljenih limita za kašnjenje. Neke banke i prilikom izdavanja čekova povlače izveštaj iz Kreditnog biroa. Takođe, ako neko želi da koristi postpejd uslugu neke mobilne mreže, takođe uzima podatke iz Kreditnog biroa o budućem klijentu. Zamisao je da se i Poreska uprava veže na sistem ove institucije.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, od 6,7 miliona tekućih računa, 255.507 je u kašnjenju, odnosno njihovi korisnici su u nedozvoljenom prekoračenju. Građani uglavnom svaki „crveni“ minus pokrivaju novom platom, ali ima i onih koji to duži period ne mogu da izmire, jer i ne primaju zarade.

Za malo veći „prestup“ banke smatraju ako se ne plate obaveze po kreditnoj kartici više od dva meseca. I ako klijent otplati dug nakon toga, najčešće, kod većine banaka u narednih godinu dana ne može da koristi nijednu bankarsku uslugu.

Bankari su oprezni, jer podaci pokazuju da građani upravo najviše kasne sa otplatom obaveza po kreditnim karticama. Prema izveštaju Kreditnog biroa, od 38,6 milijardi dinara limita na kreditnim karticama 909.262 korisnika, kašnjenje dostiže skoro 14 odsto.

Najveći „greh“ građana je neplaćanje rata za kredite. Ukoliko se sa obavezama kasni duže od dva meseca i ovo registruje Kreditni biro, u naredne tri godine ne može da se uzme novi zajam. Toliko podatke čuva i sam Kreditni biro, tako da kada banka povuče izveštaj automatski ima uvid da je postojalo kašnjenje.

Tabaković: Kontrola kredita iz UAE

Tabaković: Kontrola kredita iz UAE

BEOGRAD –Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je važno da kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara bude usmeren u oblasti, gde će biti kontrolisan i dati najveće efekte.

Tabaković je rekla da će postojati kontrolni organ koji će kontrolisati za šta se koristi novac, podsetivši da nije bilo uslovljavanja u pogledu trošenja sredstava, jer je izraženo uverenje da će odgovorna vlast u Srbiji uložiti novac tamo gde smatra da je najpotrebnije.

Već nekoliko meseci u međunarodnoj javnosti o Srbiji se objavljuju pozitivne vesti i shvatilo se da Srbija može da bude partner, rekla je Tabaković, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.

Guverner NBS je dodala da je „od Londona do Amerike” dobila priznanja za stabilan kurs dinara i stabilnu inflaciju i povoljno makroekonomsko okruženje.

Govoreći o javnom dugu zemlje, Tabaković je navela da je domaća vlast od 2000. godine do danas uzela 232 kredita.

Ona je rekla da je bilo nenanamenski utrošenog novca, navodeći kao primer most na Adi Ciganliji koji je podignut u vreme bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Tabaković je najavila da će projekat „Beograd na vodi”, staviti glavni grad na turističku i poslovnu mapu, dok je govoreći o borbi protiv korupcije i kriminala, rekla da vlast mora da stvori uslove da mnogi budu bogati i ocenila da je konačno vreme da narod u Srbiji trajno vodi računa o svom interesu.

Nenaplativo pola kredita

Nenaplativo pola kredita

BANKE sve teže naplaćuju odobrene kredite. Nenaplativi zajmovi su premašili 400 miliona dinara, ili prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije 21,3 odsto. Ali, bankari smatraju da je taj nivo daleko veći i da dostiže i do 40 odsto. Tako, banke od građevinskih firmi ne mogu da naplate 49,1 odsto odobrenih pozajmica, od prodavaca nekretnina i obrazovnih institucija 40,4 odsto, a od prerađivačke indsustrije 25,2 odsto.

Firme u Srbiji duguju oko 12,5 milijardi evra kredita, a u inostranstvu 9,3 milijarde evra. Banke im sve manje odobravaju zajmove, a postojeće uglavnom refinansiraju.

- Udeo nenaplativih zajmova je oko 40 odsto - rekao je Slavko Carić, predsednik IO Erste banke. - Zbog toga banke smanjuju odobravanje novih kredita privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije. Ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio je 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorava da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji. Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

- Podaci o kašnjenju u otplati kredita trebalo bi da se javno objavljuju, a taj problem može se rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstava, predstavnika katastra i pravosuđa - smatra Čupić.

U NBS kažu da pažljivo prate stanje i kretanje nenaplativih kredita, kao i efekte svojih dosadašnjih aktivnosti na smanjenju nenaplativih kredita. Do kraja septembra prošle godine iz banaka je izmešteno 21,2 milijarde dinara loših kredita.

- Učešće problematičnih kredita kod privrede skoro je tri puta veće nego kod stanovništva, što jasno ukazuje gde je problem - navode u NBS. - Mislimo da je još slabo iskorišćena mogućnost prodaje tih palsmana specijalizovanim službama koje bi se bavile naplatom i unovčavanjem kolaterala.

SPOLjNI DUG

FIRME su u prvih devet meseci prošle godine smanjile su dugoročni dug prema inostranstvu za 81,3 miliona evra, a kratkoročni za 1,7 miliona evra. U isto vreme su se zadužile 122,5 miliona evra. Krediti su uzeti od povezanih firmi, stranih banaka povezanih sa domaćim, kao i od ostalih kreditora. Podataka koliki je stepen nenaplativih zajmova koji su uzeti u inostranstvu nema.

Iza kredita za RTB „Bor“ staje država

Iza kredita za RTB „Bor“ staje država

DRŽAVA će dati garancije za još 63 miliona evra, koliko je potrebno da se završi izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“, ali samo pod uslovom da to ne utiče na ukupni javni dug Srbije, izjavio je u sredu u Boru Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije.

- Izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline, uprkos mnogim odlaganjima, konačno mora da se okonča do kraja ove godine, ili će Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB, morati za to da preuzme odgovornost - precizirao je Vučić. - Najveći deo te sume obezbediće sam RTB, iz sopstvenih sredstava, ali ćemo za jedan deo morati da damo garancije države. Spremni smo da to učinimo, ali samo pod uslovom da se ne povećava javni dug.

Vučić je dodao da je RTB jedan od najvećih privrednih potencijala Srbije, i da je zadatak vlade da od njega napravi jedan od najboljih rudnika u Evropi.

- Znamo da je američka korporacija „Friport“ u okolini Bora pronašla rezerve od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata - potvrdio je prvi potpredsednik Vlade.

NEMCI ZAPOŠLjAVAJU 500 RADNIKA

OPŠTINA Ćuprija potpisala je u sredu u tom gradu memorandum o razumevanju sa nemačkom kompanijom „Trajk lajt“, koji će brzo prerasti u ugovor, o izgradnji fabrike u toj opštini. Ćuprija će tako posle četiri decenije dobiti novu fabriku, pa su ovom svečanom činu prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka energetike Zorana Mihajlović. Predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić naveo da će u ovoj godini posao dobiti 500 ljudi.

Na šta potrošiti novac od kredita iz Emirata

Na šta potrošiti novac od kredita iz Emirata

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić predlaže da, osim za zatvaranje "jaza" između prihoda i rahoda u budžetu, novac od kredita iz UAE treba iskoristiti i za refinansiranje najnepovoljnijih zajmova i za razvojne namene.

Kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijen je pod veoma povoljnim uslovima, ocenjuje predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić i smatra da deo sredstava treba iskoristiti za refinansiranje najnepovoljnijih zajmova i za razvojne namene.

Ako govorimo o finansijskim uslovima, ovo je vrlo povoljan kredit, odobren u dobrom trenutku jer Srbija posle formiranja nove Vlade treba da koncipira novi budžet i ova sredstva će biti iskorišćena za finansijsku konsolidaciju, ocenio je profesor Savić gostujući u Dnevniku RTS-a.

Međutim, Savić napominje da bi deo sredstava, osim za zatvaranje „jaza" između prihoda i rashoda u budžetu, treba iskoristiti za još dve namene.

Pre svega, objašnjava, treba "prepakovati" one najskuplje kredite koje već otplaćujemo kako bi se smanjila obaveze po kamatama.

Druga, važna stavka, jesu takozvane javne investicije, odnosno, kaže Savić, treba ulagati u razvoj.

"Novac treba iskoristiti za investiranje u one oblasti koje su veoma važne za dalji razvoj - deo infrastrukture, deo razvoja obrazovanja, konsolidaciju nekih vrlo problematičnih preduzeća u javnom sektoru", precizirao je predsednik Saveta guvernera NBS.

Savić, takođe, ocenjuje da je ovo dobar signal poverenja i drugim kreditorima, kao što je Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija upravo pregovara o novom aranžmanu.

Srbija ima ogromne potencijale, naš problem je što ih ne koristimo i ovo može da bude dobar podsticaj za razvoj potencijala, zaključuje profesor Savić.

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Zbog loših banaka i trome države neće biti kredita

Učestvujući na večernjem panelu posvećenom bankarskom sektoru, predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić upozorio je da zbog velikog udela nenaplativih kredita prema realnom sektoru Srbije, banke smanjuju izloženost prema privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije.

Carić je naveo i da je ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Goran Pitić rekao je da je situacija u bankarskom sektoru u 2014. teža nego prošle godine i deo problema je neefikasnost države.

Pitić je rekao da je jedno od rešenja čišćenje negativnih bilansa iz portfolija banaka, odnosno nenaplativih potraživanja, za šta je najviše kriv menadžment banaka koji odobrava kredite pravnim licima i pri tom ne vodi računa da li su oni kreditno rizični.

Treba učiniti mnogo napora da se u Srbiji stvori ambijent izvesnosti poslovanja, a država može da učini mnogo tako što će da kontroliše ko upravlja u javnim preduzećima i da poveća efikasnost pravosuđa, odnosno, izvršnog postupka, rekao je Pitić.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorio je da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji.

Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

On se založio da se podaci o kašnjenju u otplati kredita javno objavljuju, ocenjujući da se taj problem može rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstva, predstavnika katastra i pravosuđa.

Počela isplata studentskih kredita i stipendija

Počela isplata studentskih kredita i stipendija

BEOGRAD - Isplata studentskih kredita i stipendija za novembar i decembar 2013. u iznosu od 16.800 dinara počela je danas u banci Poštanske štedionice, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Procedura podizanja kredita i stipendija, koji na mesečnom nivou iznose 8.400 dinara, pojednostavljena je i više nije potrebno da studenti podižu ček u visokoškolskim ustanovama, kao što je bilo ranije.

Studenti, korisnici kredita i stipendija koji su ranije novac podizali u Univerzal banci, kojoj je Narodna banka Srbije 31. januara oduzela dozvolu za rad, sada to mogu da urade na šalterima banke Poštanska štedionica u više od 60 ekspozitura u Srbiji, a od dokumenata im je potrebna samo lična karta.

Ministarstvo je velikim naporima obezbedilo je da se odobreni studentski krediti i stipendije isplate u predviđenom roku, navodi se u saopštenju.

DANAS ISPLATA UČENIČKIH STIPENDIJA I KREDITA

DANAS ISPLATA UČENIČKIH STIPENDIJA I KREDITA

Ukupan iznos stipendija i kredita za ova tri meseca je 16.200 dinara.

Mesečni iznos za učeničke stipendije i kredite za školsku 2013/2014. iznosi 5.400 dinara, saopštila je danas Ministarstvo prosvete nauke i trehnološkog razvoja.

Građani spas od kredita traže u - novim kreditima

Građani spas od kredita traže u - novim kreditima

Imam dug za kreditnu karticu, koristim i dozvoljeni minus i otplaćujem potrošački kredit. I to u tri različite banke. Rešila sam da ta dugovanja objedinim u jedno. Kreditom za refinansiranje smanjiću ratu, ali ću i ceo dug koji je sada ukupno oko tri hiljade evra umesto za godinu dana razvući na četiri godine - kaže Ljiljana M. iz Vršca.

Zajmove za refinansiranje, kako nam je potvrđeno u bankama, građani najčešće koriste za objedinjavanje obaveza za kreditne kartice, gotovinske i potrošačke kredite i dozvoljen minus.

Najtraženiji su dinarski, jer za njih nije potrebno obezbediti učešće ni depozit. Ipak, ukoliko se odluče da ranije otplate gotovinske i potrošačke kredite koje su uzeli i to pre 5. decembra 2011, građani moraju da računaju i na trošak koji iznosi od jedan do tri odsto na ostatak duga kredita.

Ponuda banaka za ovu vrstu kredita je raznovrsna, pa i njihova cena. Najčešće za njih treba izdvojiti naknadu za obradu kredita od dva odsto, dok kod nekih banaka nema ovih troškova. Prosečan iznos kredita za refinansiranje je oko 3.000 evra.

Nešto niža cena kredita za refinansiranje je ukoliko klijent prebaci primanja kod banke koja mu odobri kredit. Tada može da računa na kamatu nižu za jedan do dva procenta poena. Banke ove kredite sve više nude uz opciju osiguranja u slučaju gubitka posla, tada osiguravajuća kuća preuzima otplatu na određeni period.