Slaba prodaja novih automobila, polovnjaci za uvoznike spas

Slaba prodaja novih automobila, polovnjaci za uvoznike spas

PODATAK da je prošle godine u Srbiji prodato tek nešto više od 20.000 novih automobila, a da je uvezeno preko 100.000 polovnih vozila, naterao je i ovlašćene uvoznike i dilere da razmisle o proširenju delatnosti.

Iako su doskoro upozoravali na štetnost uvoza polovnjaka koji Srbiju pretvaraju u evropsku deponiju jer samo kod nas je moguće uvesti automobil sa „evro 3“ standardom motora, čini se da su dileri novih vozila shvatili gde leži veća zarada.

- Daleko od toga da mi imamo nešto protiv uvoza polovnih vozila iz inostranstva. Štaviše, realno je da ćemo i mi započeti sa uvozom sertifikovanih polovnih vozila iz ponude naših principala iz inostranstva - kaže za „Novosti“ dr Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika novih automobila i delova.

On tvrdi da će se time popraviti starost voznog parka u Srbiji koji je vremešniji od 15 godina, a samim tim će se i povećati i bezbednost i zaštitia čovekove okoline ako se uvoze vozila sa većim „Euro“ normativom.

Naša jedina želja, kada je u pitanju uvoz polovnjaka, je da se on dovede u neke legalne okvire - kaže dr Petrović.

Nama je najbitnije da se ta vozila koja dolaze sa kilometražom koja je veoma diskutabilna, tehnički provere od strane ovlašćene institucije. Nakon ove provere izdavao bi se sertifikat tako da kupac bude svestan svih nedostataka ovog automobila što bi sprečilo prevare. Jednostavno, smatramo da nije dobro da država pravi negativnu selekciju i da nama, koji poslujemo legalno, brojnim taksama i nametima oduzima mogućnost da se razvijamo i širimo dok se oni koji posluju kroz rupe u zakonu praktično nagrađuju.

PREDLOG

KAO jedan od predloga srpskih uvoznika državi Srbiji najozbiljnije se razmatra uvođenje sistema „staro za novo“ što bi, uz naplaćivanje PDV samo na razliku u ceni, omogućilo i lakšu kupovinu novih vozila.

- Pri tome mislimo da otkupljena vozila popravimo originalnim delovima na koje država ne bi naplaćivala porez, ali bi inkasirala PDV od prodaje tih automobila za koje bi uvoznici garantovali tehničku ispravnost - kaže dr Petrović.

BG dobija 8 novih podzemnih garaža

BG dobija 8 novih podzemnih garaža

“U gradu svakog dana saobraća oko 600.000 vozila, a nedostaje skoro 10.000 parking mesta. Najveći problem je u centru gde bi trebalo otvoriti barem još 3.000 parking mesta. To se može rešiti izgradnjom podzemnih garaža”, ističe Andrija Čupković, v.d. direktora JKP “Parking servis”.

Kako navodi, u “Parking servisu” su analizirali više od 20 različitih lokacija i predložili detaljne projekte izgradnje podzemnih garaža na osam adresa: Đeram, Đure Đakovića, Gavrila Principa, Kosovke devojke, Pejton, Pinki, Robna kuća u Zemunu i Ustanička.

Novo parkirališe kod „Pinkija” u maju

„Na inicijativu opštine Zemun krenuli smo sa uređivanjem zapuštenog platoa ispred „Pinkija“. Na tom prostoru ćemo izgraditi novo parkiralište sa 172 parking mesta i to iz budžeta JKP ‘Parking servis’. Radovi na samoj izgradnji će početi najkasnije do kraja meseca i biti završeni u maju”, najavljuje Čupković.

"Trenutno sa gradom i gradskim pijacama razmatramo i plan izgradnje podzemnih garaža ispod velikih pijaca u kojima će se parkiranje naplaćivati do 17 sati, a posle toga će stanari koji žive u blizini moći da se parkiraju po povlašćenim cenama", objašnjava Čupković.

Ovakvi projekti su šansa i za potencijalne investitore da, u saradnji s „Parking servisom“, ulože u izgradnju novih garaža u okviru javno-privatnog partnerstva. Recimo, izgradnja garaže sa 121 parking mestom koliko ima ona kod “Vukovog spomenika” košta nekoliko miliona evra, a ostvaruje godišnje prihode između 14 i 15 miliona dinara. Lokalne samouprave nisu u mogućnosti da takve investicije finansiraju iz svog budžeta.

"Javni sektor bi u uzgradnji podzemnih garaža učestvovao imovinom, a privatnik novčanim sredstvima za izgradnju infrastrukture. Na taj način bi se i sistematski rešio problem nesavesnog parkiranja u gradu i nestala bi nelegalna parkirališta. Osim toga pokrenuli smo veliki investicioni projekat nadogradnje garaže “Obilićev venac” sa dve etaže, odnosno četiri polunivoa, kojom će se dobiti 220 novih parking mesta u samom centru grada", kaže Čupković.

Krstić: Budžet ne može da izdrži otvaranje novih radnih mesta

Krstić: Budžet ne može da izdrži otvaranje novih radnih mesta

Iako je ministar finansija Lazar Krstić u nekoliko navrata govorio o broju zaposlenih u javnim službama, još uvek nije jasno koliko ljudi radi u tom sektoru, a još manje koliko je novih radnih mesta otvoreno na teret budžeta.

Nije precizirano ni u kojim delatnostima je došlo do povećanja, da li su ta radna mesta neophodna i koliki su stvarni viškovi.

Krstić je najpre krajem novembra saopštio da je u javnom sektoru zaposleno 740.000 ljudi, dok je prošle nedelje izneo podatak da taj broj iznosi oko 780.000. On je objasnio da je, zapravo, Vlada otkrila da u javnom sektoru ima 40.000 zaposlenih više od procene koja je izneta u oktobru.

"Ne govori se o novom zapošljavanju, već o otkrivanju 40.000 ljudi u javnom sektoru. U poslednja dva meseca zaposleno je na neodređeno 3.000 novih ljudi", rekao je Krstić i dodao da se govori o 10.000 institucija, koliko ih ima u Srbiji, a koje se na bilo koji način finansiraju iz budžeta, kao i da je „u preko 1.000 njih bilo zapošljavanja pomalo“. „Sve pretpostavke da je zaposleno 40.000 ljudi i u kom periodu nisu ništa drugo nego spekulacije, a za neke mislim da su čak i spinovi“, rekaoo je Krstić.

"U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo, a 5.000 novih se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru", naveo je Krstić.

Prema Krstićevim rečima, radna mesta na kojima su zapošljavani ljudi, tokom novembra i decembra, „nisu nužno nova, već su postojala po sistematizaciji, pa su popunjena“. On je dodao da to nije više od uobičajenog i da taj priliv postoji i prethodnih godina, zbog čega je uvedeno ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru. Komisija koja je formirana kako bi odobravala izuzetak iz zabrane, tvrdi Krstić, rukovodiće se kriterijumom da se na pet oslobođenih mesta zaposli tek jedan novi službenik.

"Toliko zaposlenih u javnom sektoru je pozamašna cifra za ovako slabašnu privredu, i na oko 1,8 miliona zaposlenih, to je više od 40 odsto. Ono što više brine je činjenica da ti ljudi ne rade svoj posao. Političko zapošljavanje ne donosi zapošljavanje na šalteru, nego najplaćenija mesta. A kod nas kad se pričao o otpuštanju u javnom sektoru, misli se na šalterske službenike, bez kojih neke službe ne bi mogle da rade. Javni sektor treba osloboditi od neradnika, a za to je potrebna ozbiljna, celovita reforma, restrukturiranje javne uprave, državne i lokalne, a onda i javnih preduzeća. Tek kroz to restrukturiranje može da se ustanovi da li ima viška. Svaka paušalna procena je besmislena. To se ne može znati dok se stanje ne snimi sa stanovišta operativnosti i državnih organa, i agencija kojih i dalje ima više od 130, uprkos pričama da će se taj broj svesti na minimum", kaže konsultant za investicije Mahmud Bušatlija i dodaje da nije bilo moguće sprečiti zapošljavanje neposredno pre zakona o ograničavanju, jer su zapošljavali oni koji bi trebalo to da spreče.

Ministar finansija pojasnio je da po podacima registra zaposlenih u javnom sektoru, koji, kako je rekao, nisu konačni, na neodređeno vreme je zaposleno 645.000 ljudi, na određeno vreme 73.000, po ugovoru 55.000, a preko zadruga 8.000 ljudi.

„Za budžet je takvo stanje neodrživo, ne samo zbog toga što je javni sektor preglomazan za ekonomiju kakvu imamo, već i zbog toga što su tu plate znatno veće nego u privatnom sektoru“, rekao je Lazar Krstić.