Sindikalci posle države najveći vlasnici nekretnina
Posle informacije da je Savez samostalnih sindikata Crne Gore u pregovorima sa tamošnjim Ministarstvom spoljnih poslova oko prodaje 714 kvadrata u beogradskom Domu sindikata, i najave USS „Sloga“ da će tužiti Savez samostalnih sindikata Srbije zbog „uzurpacije sindikalne imovine“, postavlja se pitanje šta sve sindikati imaju.
Uvidom u katastar nepokretnosti stiče se utisak da su sindikalci, posle države, vlasnici ili besplatni korisnici najvećeg broja kvadrata u Srbiji! Tačnije, Savez samostalnih sindikata i njegove podružnice, pošto sindikalna imovina nasleđena od nekadašnjeg jugoslovenskog Saveza sindikata do danas nije podeljena.
SSSS, prema katastru, ima 102 upisane nepokretnosti samo u našoj zemlji, sa najmanje 60.000 kvadrata. Naime, u katastru je zavedeno i mnoštvo nekretnina koje se vode na lokalne sindikate, a čija kvadratura uopšte nije zabeležena. Prema nekim procenama, samo u centru Beograda sindikat ima oko 13.500 kvadrata ekskluzvivnog poslovnog prostora.
Jedan broj kancelarija sindikati zaista i koriste, međutim gro toga izdaju. Koliko tačno i koliki su im mesečni prihodi - ne zna se. Sindikat je ipak deo prostora i izgubio, jer su ga tokom devedesetih preuzele lokalne samouprave i SPS. Danas se negde socijalisti čak vode kao vlasnici, na primer, u Boru, gde su radnicima od zavidnih 1.590 kvadrata ostale samo dve-tri kancelarije i hodnik.
Na vrlo malo nekretnina je SSSS uknjižen kao formalni vlasnik, uglavnom je korisnik državne ili držalac društvene imovine, pošto ona kod nas još nije zakonom prevedena u druge oblike. Prema katastru, on u vlasništvu ima 4.012 kvadrata u Domu sindikata u Beogradu i u suvlasništvu 1.662 kvadrata u Kikindi. Na trajno i besplatno korišćenje prostorije su mu dale lokalne samouprave u Smederevskoj Palanci, Leskovcu, Bačkoj Topoli, Novoj Crnji... Ali, za mnoštvo kvadrata koji se vode na sindikat, zbog krajnje neurednih katastarskih knjiga, ni do danas nije poznato ni ko je vlasnik, ni po kom osnovu se sindikat uopšte upisao u liste nepokretnosti. Negde se čak direktno navodi da su se sindikalne organizacije u određene prostorije useljavale bez pravnog osnova, kao, recimo, u Babušnici ili Topoli.
Željko Veselinović, lider USS „Sloga“, kaže da SSSS ima oko 66.000 kvadrata, od čega je više od trećine u Beogradu. I u glavnom gradu i u ostalim mestima širom Srbije njihove nekretnine nalaze se na najekskluzivnijim lokacijama:
"Jedan deo su neovlašćeno prodali, ali najveći deo rentiraju. Sporazumima im je gro toga na nezakonit način dat na upravljanje tokom devedesetih. Znamo da su neka preduzeća i društva već tužila SSSS jer neosnovano koristi državnu imovinu i dobro su prošla. Recimo, radnici „Železnica“ zbog zgrade u Ulici Miloša Pocerca, u Beogradu, ili KUD „Jedinstvo“ zbog zgrade u Cetinjskoj 3".
Veselinović dodaje da ovaj sindikat priprema dokumentaciju na osnovu koje će i sam tužiti SSSS, a možda i državu jer im je besplatno dala na korišćenje imovinu Srbije, od koje oni sada zarađuju:
"Pozvaćemo i ostale sindikate da nam se pridruže, jer verujemo da je svima u interesu da se imovina ravnomerno podeli prema broju članova sindikata. Neko će dobiti 100, a neko 10.000 kvadrata, ali važno je da raspodela bude pravična, a ne da svi plaćamo kiriju, a SSSS ne samo da ne plaća, već zarađuje. Apsurd je da Novi sindikat zdravstva i Unija prosvetnih radnika Srbije moraju da im plaćaju nemali zakup u Domu sindikata".
Lider ASNS Ranka Savić razmišljaće o pozivu Veselinovića da se pridruži tužbi tek kada ga i formalno dobije, ali svakako smatra da mora doći do podele sindikalne imovine:
"Neprimereno je da samo jedna sindikalna organizacija koristi imovinu koju su sticali naši očevi i dedovi. Svi su podelili nekretnine među sindikatima u okruženju, samo mi nismo. ASNS u Beogradu plaća mesečno kiriju lokalnoj samoupravi 800.000 dinara, bez komunalnih troškova. U startu smo u nepovoljnijem položaju od SSSS, koje je pravo preduzeće jer 80 odsto nekretnina rentira".
Ovo pitanje mogao bi da reši zakon o sindikatima, koji bi država trebalo što pre da donese, smatraju ovi sindikalni lideri. Sa njima se, međutim, ne slaže Branislav Čanak, lider UGS „Nezavisnost“, koji kao pravnik veruje da će sud Veselinovićevu tužbu u startu odbaciti.
"Njegova najava tužbe je politički čin i predizborni spektakl. Ona će biti odbijena jer nikad zvanično nisu ni tražili podelu imovine. UGS „Nezavisnost“ je pre 15 godina tražio podelu, ali nismo uradili ništa, jer nije moglo da se utvrdi šta je čije", kaže Čanak.
Takođe, dodaje da je trenutno rešenje da svi plaćaju kiriju, a jedan sindikat izdaje prostor u zakup nepravedno, ali misli da će se to pitanje rešiti u okviru EU integracija:
"I mi i SSSS smo članovi Evropske organizacije sindikata i to će biti rešeno u skladu sa evropskim standardima. Nek se „Sloga“ i ASNS učlane u Evropsku organizaciju, pa će biti sastavni deo rešenja, verovatno nalik onome što je odavno urađeno u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj ili Mađarskoj".
Čanku se naročito dopadaju rešenja iz Španije i Portugalije, gde je posle pada diktatorskih režima država sindikatima, koji su dotle bili u ilegali, sve nadoknadila, a nedostatak postojećeg prostora kompenzovala izgradnjom zgrada za sindikate.
Na sve ovo Ljubisav Orbović, lider SSSS, nije imao komentar.
