Državne banke traže novog gazdu
Retko se dešava da vlasnik neke imovine kaže da mu nije potrebna, a to je kod nas upravo slučaj sa bankama u kojima je država većinski ili pojedinačno najveći akcionar. Jer, predstavnik svojine nad tom imovinom, a to je Lazar Krstić, ministar finansija, koliko prošle nedelje je izjavio da Srbiji nije potrebno šest ili sedam banaka u državnom vlasništvu.
Krstić je na „Kopaonik biznis forumu” rekao da se postavljaju pitanja – koja je suština postojanja tolikog broja banaka u državnom vlasništvu i šta uraditi sa njima.
Država je vlasnik ili pojedinačno najveći akcionar Komercijalne banke, Poštanske štedionice, Čačanske banke, Jubmes, Srpske banke, Jugobanke Jug banke – Kosovska Mitrovica, a posredno i Dunav banke, „Dunav osiguranja”.
Postojanje banaka u državnom vlasništvu posebno je dovedeno u pitanje u poslednjih godinu i po kada su u stečaj otišle tri banke u njenom vlasništvu – Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd, zbog čega je država morala da pokrije njihov gubitak od bezmalo milijardu evra.
Šta državi valja činiti s ovom imovinom?
Nenad Gujaničić iz Vajzbrokera kaže da to koliko su nam potrebne banke sa dominantnim državnim vlasništvom najbolje pokazuju događaji iz bliske prošlosti u našem finansijskom sistemu. S jedne strane imali smo bankrotstvo nekolicine državnih banaka koje je koštalo građane gotovo milijardu evra, dok prosečno pravno i fizičko lice nije imalo nikakve posebne koristi. Štaviše, okoristile su se samo pojedine interesne grupe koristeći upravo ovakav vlasnički koncept i nedomaćinsko poslovanje.
– Preostale državne banke uglavnom su manje i sa problemima u poslovanju, ne računajući Komercijalnu banku. Negativni trendovi u bankarskom sektoru će se svakako nastaviti i ove godine te bi stoga svako odlaganje pokušaja privatizacije ovih banaka moglo skupo da košta. Izvesno je da će neke od njih zahtevati dokapitalizaciju pre prodaje, ali je svakako i to bolje rešenje nego prosto gomilanje loše aktive u bilansima Poštanske štedionice što je samo odlaganje problema – smatra Gujaničić.
Po njegovim rečima, prošla su vremena kada su se od prodaje banaka ostvarivali visoki privatizacioni prihodi. Sada bi prioritet morao biti konsolidacija finansijskog sistema i eliminisanje njegovih najranjivijih delova. Primera radi, trenutno Komercijalna banka vredi oko 250 miliona evra, a u privatizaciji bi se moglo računati sa izvesnom premijom na ovu cenu. Pre krize, tržišna vrednost ove banke bila je preko milijardu evra i veoma lako je mogla biti sprovedena privatizacija.
Stojan Dabić, stručnjak za bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, kaže da je očigledno da država želi da proda te manje banke u kojima ima vlasnički udeo.
– Država za njih neće imati kupca, jer su investitori pre zainteresovani da prave novu banku. U tom slučaju ne preuzimaju opterećenja koje stara banka ima. Bilansi tih banaka nisu čisti – kaže Dabić dodajući da se one mogu reorganizovati i integrisati sa drugom bankom.
Na pitanje da li preti još neki slučaj stečaja u delu državnih banaka sagovornik kaže da se to ne sme ponoviti zato što je stečaj skup za državu. Tamo gde je država vlasnik ona mora da pokrije i sve osigurane i neosigurane depozite.
Po Dabiću, država bi mogla da zadrži optimalan broj banaka u svom vlasništvu i da ih osposobi da finansiraju razvojne poslove koji su joj od interesa. To, međutim, ne bi značilo da banka treba da ima socijalnu funkciju.
Država, za sada ne planira da izađe iz vlasništva u Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici, a za ostale traži rešenje. Obe banke prave profit i likvidne su.
U javnosti se govorkalo da Srpska banka kuburi sa adekvatnošću kapitala i da bi rešenje moglo biti dokapitalizacijaili spajanje sa JUBMES-om.Ova pak banka ima skromno tržišno učešće, udeo države nije još sasvim definisan, a akcije uz domaće deoničare imaju i bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovina koja je prodala svoje akcije.
Dve male državne banke, Čačanska i Dunav, imaju, kako se procenjuje, probleme sa minimalnom kapitalnom osnovom od deset miliona evra. Čačanska banka je likvidna i profitabilna, a u javnosti su se pojavile informacije da je čak nekoliko stranih investitora zainteresovano da je kupi.
Dunav banka ima veoma dobru adekvatnost – gotovo 28,5 odsto. Radi s profitom, ali njen poslovni uspeh veoma zavisi od istoimene osiguravajuće kuće čija je, ustvari, i produžena ruka. Pre izvesnog vremena pojavila se informacija da „Telekom” želi da je kupi, ali je to odmah i demantovano.
Jugobanka u Kosovskoj Mitrovici, koja ima visokuadekvatnost – čak 87,3 procenta,profitabilna je, likvidna, ali fali joj bar 100.000 evra da bi dostigla minimalnih deset miliona evra. Za Srbijune predstavlja nikakav sistemski rizik, ali jeste za grad u kome radi.
