Tehnički razgovori o reformi penzijskog sistema

Tehnički razgovori o reformi penzijskog sistema

Pooštravanje uslova za odlazak žena u penziju, penali za prevremeno penzionisanje i izmena uslova pod kojim će se ubuduće penzionisati lica sa beneficiranim radnim stažom, teme su koje će sačekati novu vladu i nove pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom. Današnji sastanak misije MMF s predstavnicima Ministarstva rada, biće, kako se saznaje, u pravom smislu reči tehničke prirode.

Budući da su izbori pred vratima nerealno je očekivati da će bilo ko dogovarati detalje dalje reforme penzijskog sistema, odnosno davati smernice za pooštravanje uslova za penzionisanje, kada se zna da su to za svaku vladu bile nepopularne mere koje su se kao vruć krompir prebacivale u ruke nekog drugog.  

Predlog dalje reforme penzijskog sistema je završen. Na dnevi red došlo je ono glavno – od kada će početi njihova primena. Od naredne, 2015. ili će sačekati 2016. godinu, kao i kako će se obračunati penali za one koji odu u penziju samo s godinama starosti, ali ne i punim radnim stažom, kaže izvor „Politike” iz radne grupe za reformu PIO pri Ministarstvu rada.

Srbija htela to ili ne, kaže isti izvor, mora da pristane na sve uslove koje postavlja MMF-a i dodaje da to što je prvo zatraženo povećanje starosne granice na 65 godina za muškarce i 63 za žene svojevrstan ustupak Srbiji, jer se insistiralo da se gornja granica odmah podigne na 65, a kasnije i na 67 godina za oba pola.

Razlog takvog pooštravanja uslova su podaci koji potvrđuju da u Srbiji 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena ode u penziju pre vremena. Prosečna starost svih korisnika penzija je oko 70 godina za muškarce i 66 za žene, dok je prosečan staž i žena i muškaraca oko 33 godine.

Reformom PIO precizirano je da bi onom ko ode u prevremenu penziju trebalo uvesti penale i to umanjenje od šest odsto za svaku godinu radnog staža, a onog ko je duže radio nagraditi tako što bi mu se svaka godina uvećala za oko sedam procenata.

Predlog MMF-a da penzije padnu ispod 50 odsto, odnosno na nivo od 43,3 odsto prosečne zarade jeste način da se smanji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih 13 na planiranih 10 procenata, ali to može da zaživi u zemljama gde su zarade od po 1.500 i 2.000 evra, ali ne i u Srbiji gde je prosek plate za januar bio 37.966 dinara, oko 300 evra.

 Umesto ovakvih najava MMF-a oni bi morali da preispitaju zašto se iz penzijskog fonda isplaćuju i beneficirane i vojne penzije i sva druga davanja, tuđa nega i pomoć, za šta se iz budžeta izdvaja oko 47 odsto ukupnih republičkih para. Ozbiljno „češljanje” radnih mesta s beneficijama najvećim delom je završeno, budući da se odavno kalkuliše kako da se na ovim poslovima uštedi.

Sužavanje beneficija, kaže naš izvor, tim pre je hitnije jer ih je uživao veliki broj ljudi koji uopštenerade niopasnimnirizičnimposlovima. To je slučaj s administracijom u vojsci ili policiji, pa se postavilo pitanje zašto bi radnici u uniformi imali veće privilegije od zaposlenih u poreskoj upravi ili pošti.

Radna mesta, kao i stepeni uvećanja osiguranja, podležu reviziji najkasnije po isteku deset godina od dana utvrđivanja ovih privilegija, zaključuje ovaj izvor.

Počeli razgovori o novom aražmanu s MMF-om

Počeli razgovori o novom aražmanu s MMF-om

Delegaciju Srbije predvode ministar finansija u ostavci Lazar Krstić i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Predstavnici MMF-a, na čelu sa Žužanom Murgasovom, borave u Beogradu od 26. februara, a planirano je da poseta traje do 13. marta.

Mogućnost pregovora o novom trogodišnjem aranžmanu najavio je ministar  Krstić, koji je protekle nedelje rekao da će novi aranžman realizovati nova vlada. Do tada će vlada u tehničkom mandatu pripremiti sve da bi nova vlada, posle izbora, donela odluku i realizovala novi sporazum s Fondom.

Razgovori sa Misijom MMF-a su počeli u Beogradu, u sredu, 26. februara, na nivou tehničkih eksperata, a zvanični razgovori počeće plenarnom sednicom u NBS, na kojoj će ministar Krstić predvoditi delegaciju Srbije.

Ministar finansija je tada ukazao da je Srbiji neophodan novi aranžman s MMF-om, kojim će se obavezati da će u narednom trogodišnjem periodu sprovoditi određenu ekonomsku strategiju.

"Nemamo uopšte vremena za gubljenje", upozorio je Krstić i izrazio očekivanje da će se buduća vlada ponašati odgovorno, jer će morati da donosi nepopularne mere.

Pod nepopularnim merama, koje će najverovatnije biti dogovorene s MMF-om, kako je rekao Krstić, biće najpre zadržavanje solidarnog poreza na snazi, jer od toga se će neće odustati zato što su zarade u javnom sektoru enormne u odnosu na privatni sektor, pogotovo u javnim preduzećima, a tu je i prevelik javni sektor koji mora biti smanjen.

Takođe, najavio je Krstić, država će morati da usvoji sistemske zakone koji će ograničiti zarade u javnom sektoru.

Pošto više nema prostora za povećanje poreza, Krstić je ocenio da se zato može proširiti poreska osnovica i tu postoji prostor koji će se osvojiti odlučnom borbom protiv "sive" ekonomije.

Prema njegovim rečima, to zahteva sistemska rešenja, i država će, sistemski, do kraja 2014. godine zadati ozbiljan udarac "sivoj" ekonomiji.

Na drugoj strani, uštede se mogu ostvariti i smanjenjem javnog sektora, ali ne otpuštanjem ljudi, rekao je Krstić i naveo da je u januaru smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 4.000 ljudi, bez otpuštanja i tom dinamikom bi moglo da se smanji za oko 100.000 za dve godine.

Kada je reč dugu za kamate na spoljni dug, za šta u ovoj godini treba da izdvojimo četiri milijardi evra, Krstić je rekao da su ta sredstva na neki način već potrošene, za neke druge obaveze, ali mi te dugove moramo da platimo.

Krstić je skrenuo pažnju da povoljan kredit od Ruske federacije, koji je već ugovoren za budžet Srbije, uslovljen je novim aranžmanom s MMF-om i zato nam treba poverenje Fonda.

Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički skrenula je pažnju da u 2014. Srbija mora da plati blizu četiri milijarde evra kamate na dugove države i dodala da treba očekivati da će kamate na kapital u svetu tek da rastu, jer su danas na minimalnom nivou.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao da se od razgovora s MMF-om očekuje da se sagleda putanja javnog duga Srbije koji je premašio 20 milijardi evra ili oko 65 odsto BDP-a, a deficit budžeta je oko sedam odsto BDP-a što je jedan od najvećih u Evropi.

Što se tiče penzione reforme, Altiparmakov je rekao da će i o tome biri reči u razgovorima s MMF-om, jer Srbija godišnje izdvaja 4,5 milijardi evra iz budžeta za penzije, a stanovništvo je sve starije.

U Srbiji mora da dođe do podizanja starosne granice za odlazak penziju i da se destimuliše prevremeni odlazak u penziju, ocenio je on i podsetio da se u nekim zemljama Evropske unije starosna granica pomera na 67 godina života.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011. godine, a zamrznut već u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.