Reforme nisu političko pitanje već društvena obaveza

Reforme nisu političko pitanje već društvena obaveza

BEOGRAD - Ekonomski savetnik Vlade Srbije Dominique Strauss-Kahn kaže da je jasno da je Srbija počela da modernizuje svoje finansije, da reformiše svoju poresku administraciju i da smanjuje budžetski deficit.

''Neke reforme su nekada popularne, neke su manje popularne, ali ogromna nezaposlenost je i dalje toliko nepopularna da reforme zaslužuju da budu podržane. To nije političko pitanje, to je društvena obaveza'', istakao je Strauss-Kahn za današnji Blic.

On je naveo da sa kolegama iz francuske Merchank banke ARJIL pomaže Srbiji da još više smanji troškove i nivo javnog duga.

Prema njegovim rečima, timovi detaljno rade sa srpskom administracijom na pripremi tehničkih rešenja, kao što je privatni palsman javnog duga, omogućavajući Srbiji da nastavi da upravlja svojim dugom na moderniji način, uz niže troškove, a u skladu sa najboljim međunarodnim standardima.

Strauss-Kahn, bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda, kaže da sa svojim kolegama, bankarima iz ARJIL pomaže Srbiji u njenim odnosima sa poveriocima (kreditorima) i međuanrodnim finansijskim institucijama i savetuje Vladu kako da poboljša svoj fiskalni deficit i kako da upravlja javnim dugom.

''Vidim da je Srbija sada ozbiljno posvećena obnovi svojih javnih finasnija. Diskutovali smo o setu mera fiskalne konsolicacije i njihovo usvajanje u oktobru prošle godine je bio hrabar potez. One već daju ohrabrujuće rezultate. Odnosi sa MMF-om su zasad obnovljeni, a Srbija je takođe bila u mogućnosti da se zaduži po mnogo boljim uslovima na tržištu'', objasnio je Strauss-Kahn.

On je naglasio da je Srbija u stanju da nastavni svoje napore sa još uravnoteženom ekonomskom strategijom.

Prema njegovoj proceni, Aleksandar Vučić je počeo da ispunjava ono što je obećao.

Strauss-Kahn je rekao i da je u komparativnoj perspektivi rejting Srbije gotovo ostao isti i u krizi, za razliku od velikih padova regionalnih suseda koji su na početku bili bolje rangirani.

Prema njegovom mišljenju, nedavno snižavanje kreditnog rejtinga Srbije mora se shvatiti kao prilika da se ubrzaju i prošire već započete ekonomske reforme kako bi se osigurao ekonomski i socijalni oporavak Srbije.

Rusija poziva na reforme u MMF-u i ukidanje veta SAD

Rusija poziva na reforme u MMF-u i ukidanje veta SAD

MOSKVA - Ruski zvaničnici su danas pozvali Međunarodni monetarni fond (MMF) da nastavi sa planiranim reformama bez učešća SAD, što bi moglo da znači da se zalažu da Vašington ostati bez prava veta na važne odluke u Fondu.

Ministar finansija Rusije Anton Siluanov izneo je ideju na sastanku lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Sidneju krajem prošlog meseca, rekli su za Rojters izvori iz G20.

Neuspeh američkog Kongresa da odobri finansiranje MMF-a koči reforme dogovorene 2010, koje bi udvostručile sredstva u fondu i dala veće pravo glasa zemljama u usponu kao što je Kina.

SAD su jedina zemlja koja ima kontrolni udeo u glasačkim pravima u MMF-u, što znači da je za svaku bitnu odluku potrebno odobrenje Vašingtona.

Nastavak reformi bez SAD verovatno bi podrazumevao izmenu komplikovanih propisa MMF-a. Brojne zemlje su, međutim, već prilično frustrirane nesposobnošću američke administracije da obezbedi podršku Kongresa za reforme.

Izvori navode da su se zemlje G20 dogovorile da se Americi da rok do aprila i sastanka MMF-a u Svetske banke, pre nego što se pređe na agresivnije mere.

Ekonomske reforme na oceni u Briselu

Ekonomske reforme na oceni u Briselu

Srbija će biti pozvana da svake godine Briselu podnese plan ekonomskih reformi koji će ocenjivati Evropska komisija uz konkretne preporuke ekonomskih mera. Želimo da sve mehanizme koje smo razvili u borbi protiv krize primenimo i na zemlje u procesu pristupanja, kažu u Evropskoj komisiji.

Novi pristup Evropske komisije ekonomiji Zapadnog Balkana trebalo bi da pomogne zemljama regiona da povećaju privredni rast i poprave standard građana, najavljeno je u Briselu. Po novom pristupu Srbija će biti pozvana da svake godine Briselu podnese plan ekonomskih reformi koji će ocenjivati Evropska komisija uz konkretne preporuke ekonomskih mera.

Suočena sa krizom Eurozone EU je uvela dalekosežne promene u ekonomskom upravljanju EU: mnogo čvršću koordinaciju između zemalja članica, oštrija pravila finansijse discipline. Sada neka iskustva želi da primeni na zemlje Balkana.

Portparol EU Peter Stano objašnjava da se u Briselu veruju da bi bilo veoma korisno da se zemlje koje pregovaraju o članstvu već u ovoj fazi pripreme za nova pravila i procedure u EU.

"Zato želimo da sve mehanizme koje smo razvili u borbi protiv krize primenimo i na zemlje u procesu pristupanja", kaže Stano.

Nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, posebno mladih, je velika. Deficit i javni dug su u porastu, a konkurentnost pod uticajem političkih umesto tržišnih odluka, ocenjuje Evropska komisija.

Srbija kao ni druge zemlje Balkana u ovom trenutku ne ispunjava ekonomske kriterijume za članstvo u EU: da bude funkcionalna tržišna ekonomija i da može da izdrži konkurenciju sutra na zajedničkom evropskom tržištu. Novi pristup trebalo bi da pomogne da se taj uslov ispuni.

Po ovom pristupu od januara sledeće godine Srbija će biti pozvana da svake godine Evropskoj komisiji dostavi Nacionalni program ekonomskih reformi.

Komisija će oceniti plan i na osnovu njega davati konkretne ekonmske preporuke koje bi Srbija i druge zemlje trebalo da primenjuju.

Sličan mehanizam postoji unutar EU i daje za pravo Evropskoj komisiji da utiče na ekonomske planove zemalja članica, posebno ako one probijaju utvrđene granice javnog duga i budžetskog deficita.

„Glavna ideja ovakvog mehanizma je da serija ekonomskih ciljeva i mera za podsticanje rasta koje smo sebi postavili bude zaista i primenjena u zemljama članicama", ukazuje Ronan Gargan iz Saveta EU.

U Evropskoj komiiji kažu da novi ekonomski pristup ne znači i novo uslovljavanje za zemlje Balkana, već pomoć da se stvore uslovi za privredni rast, veću zaposlenost i standard građana.

Petrović: Prvo reforme, pa potom uštede

Petrović: Prvo reforme, pa potom uštede

Petrović je istakao da reforme nisu apstraktne stvari, već da se pre svega odnose na penzijski sistem, zapošljavanje u javnom i privatnom sektoru, kao i na platni sistem.

Govoreći o Biznis forumu, koji se naredna tri dana održava na Kopaoniku, a koji je i ove godine okupio predstavnike države, ekonomiste i privrednike, Petrović je naglasio da je za ovih pet godina, koliko se Forum održava, Srbija zaostajala za svojim susedima. "U odnosu na region - Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, javni dug je dvostruko viši od proseka, deficit je veći od proseka, a privredni rast na nivou proseka regiona", kaže Petrović.

Stoga je, ističe, Srbiji potrebno dugoročno rešenje za stabilizaciju. "Smatramo da je potreban trogodišnji-četvorogodišnji program da se stabilizuje javni dug, zatim da se srede javna preduzeća poput Galenike, Srbijagasa i Železnica. Drugo, reforme su potrebne odmah", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, nije tačno da smo u ovom periodu imali izuzetno visoku štednju, već smo znatno više trošili. Trošeći, država nije uspela da obezbedi privredni razvoj. U poruci budućoj vladi, Petrović je istakao da je vrlo teško za godinu dana rešiti problem. "Zato i predlažemo plan od tri-četiri godine, koji odmah u 2014. može da počne sa sprovođenjem. Prva poruka je da se smanji deficit", rekao je Petrović.

Đuričin: Održive reforme umesto zaduživanja

Đuričin: Održive reforme umesto zaduživanja

Održavanje finansijske stabilnosti biće prvi zadatak nove vlade, ali ne kroz novo zaduživanje, već putem održivih reformi, najavljuje profesor Ekonomskog fakulteta i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak, Dragan Đuričin.

"Nova vlada koja dolazi, nasleđuje preko pet odsto budžetskog deficita i oko 1,5 odsto trgovinskog deficita, sa naraslim dugom koji je prevazišao 60 odsto bruto domaćeg proizvoda i novim obavezama servisiranja duga", rekao je Đuričin u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovom mišljenju, perspektiva permanentnog zaduživanja, kome su pribegavale prethodne vlade, neodrživa je i politički neprihvatljiva.

Neprihvatljivo je, kako kaže, i da "jedna generacija troši perspektivu generacije koja sledi, zadužujući se zbog svojih neadekvatnih politika".

Takođe, nije logično, primećuje Đuričin, da u okviru iste generacije oni koji štede kroz inflaciju gube svoju štednju, a da dobijaju oni koji troše, i to praktično nezarađeno.

"U tom smislu, prvi reformski korak je vezan za smanjivanje 'auto gepa', odnosno nedovoljnog nivoa ekonomske aktivnosti, koji se manifestuje rastom ekonomskog rizika, rastom nezaposlenosti i smanjenjem stepena uposlenosti onih koji su inače zaposleni", objašnjava sagovornik Tanjuga.

On smatra da država mora pronaći mere za podizanje ekonomije i to pre svega preko grana koje se nalaze u državnom vlasništvu ili onih gde država može relativno lako ući u vlasništvo.

"Na kraju, dolaze mere koje su dugoročne i koje treba da stave Srbiju na putanju održivog razvoja kroz razvoj nove industrije, odnosno uključivanje Srbije u razvoj evropskih tehnoloških platformi, onih grana koje predstavljaju perspektivu konkurentske pozicije", rekao je Đuričin.