Konuzin: Rusija osniva centar u Beogradu

Konuzin: Rusija osniva centar u Beogradu

BEOGRAD - Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin najavio je danas da će ruska vlada u Beogradu osnovati centar za ekonomsku saradnju i investicije za balkanske zemlje i Evrope.

Kako je preneo list Privredni pregled, Konuzin je naglasio da je glavni cilj osnivanja tog neprofitabilnog centra politička i ekonomska saradnja Rusije sa svim zemljama regiona, kao i u nauci i obrazovanju i tehničkoj sferi.

"Značaj ovog centra ogledaće se u tome koliki će biti njegov doprinos u širenju saradnje Balkana i Rusije, a sa druge strane, u povezivanju zemalja regiona, zato što hoćemo da investiramo u takve projekte koji će obuhvatiti maksimalan broj država ovog regiona i tako uticati i na ekonomsku situaciju", kazao je Konuzin.

On je naglasio i da u odnosima Srbije i Rusije postoji dobar temelj saradnje, pre svega političke.

"Postoji i veoma dobar pravni osnov za bilateralnu saradnju, imamo i značajne političke dogovore i vrlo važne ekonomske odnose", kazao je Konuzin, odgovarajući na pitanje kako se na ekonomske odnose Srbije i Rusije može odraziti situacija u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ipak postoje i oni koji se protive procesu jačanja bilateralnih veza sa Rusijom.

"Mi želimo da izbegnemo da saradnja Rusije i Srbije zavisi od drugih faktora. Mogućnosti su tu, i neophodna je politička volja da bi se one i iskoristile", naglasio je bivši ambasador Rusije u Srbiji.

Rusija poziva na reforme u MMF-u i ukidanje veta SAD

Rusija poziva na reforme u MMF-u i ukidanje veta SAD

MOSKVA - Ruski zvaničnici su danas pozvali Međunarodni monetarni fond (MMF) da nastavi sa planiranim reformama bez učešća SAD, što bi moglo da znači da se zalažu da Vašington ostati bez prava veta na važne odluke u Fondu.

Ministar finansija Rusije Anton Siluanov izneo je ideju na sastanku lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Sidneju krajem prošlog meseca, rekli su za Rojters izvori iz G20.

Neuspeh američkog Kongresa da odobri finansiranje MMF-a koči reforme dogovorene 2010, koje bi udvostručile sredstva u fondu i dala veće pravo glasa zemljama u usponu kao što je Kina.

SAD su jedina zemlja koja ima kontrolni udeo u glasačkim pravima u MMF-u, što znači da je za svaku bitnu odluku potrebno odobrenje Vašingtona.

Nastavak reformi bez SAD verovatno bi podrazumevao izmenu komplikovanih propisa MMF-a. Brojne zemlje su, međutim, već prilično frustrirane nesposobnošću američke administracije da obezbedi podršku Kongresa za reforme.

Izvori navode da su se zemlje G20 dogovorile da se Americi da rok do aprila i sastanka MMF-a u Svetske banke, pre nego što se pređe na agresivnije mere.

U slučaju sankcija, Rusija pleni imovinu SAD i EU

U slučaju sankcija, Rusija pleni imovinu SAD i EU

SANKT PETERSBURG - Savet federacije Rusije (gornji dom parlamenta) priprema nacrt zakona koji predviđa konfiskaciju imovine, sredstava i računa evropskih i američkih kompanija, uključujući privatne, koje rade na ruskoj teritoriji, u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, javile su danas ruske agencije.

"Nacrt zakona predviđa da takve mogućnosti dobiju predsednik i vlada kako bi se naš suverenitet zaštitio od nasrtaja", rekao je autor nacrta, predsednik Komiteta za ustavno zakonodavstvo, sudska i pravna pitanja i razvoj civilnog društva Andrej Klišas.

Prema njegovim rečima, trenutno pravnici detaljno izučavaju pitanje koliko je mogućnost konfiskacije kompanija i privatnih lica u skladu sa Ustavom Rusije.

"Ipak, ne sumnjamo da to odgovara evropskim standardima", rekao je Klišas agenciji RIA Novosti, dodajući da je "dovoljno setiti se primera Kipra, kada je konfiskacija u suštini postala jedan od uslova pružanja pomoći EU toj zemlji".

Prema rečima ruskog senatora, takve mere predviđaju se za posebni federalni zakon.

"Sve sankcije treba da budu uzajamne", rekao je on.

Klišas je, kako navodi Itar-Tass, najavio da će taj dokument biti razmotren i sa poslanicima Državne dume (donjeg doma parlamenta).

Ta agencija podseća da će se na samitu EU u četvrtak razmatrati usvajanje mogućih sankcija Rusiji i da je šef francuske diplomatije Loran Fabijus rekao da će one biti usvojene ako ne bude smanjena napetost oko situacije oko Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je juče, odgovarajući na pretnje Zapada sankcijama, da "o posledicama sankcija Rusiji treba da misle oni koji nemaeravaju da ih uvode".

"Šteta će u globalnom svetu biti uzajamna, a pretnje Rusiji su kontraproduktivne i štetne", rekao je Putin a podseća Itar-Tass.

Privredna izložba Rusija Srbija

Privredna izložba Rusija Srbija

BEOGRAD - Prva Rusko-srpska privredna izložba i Prvi beogradski poslovni forum biće održani u hotelu Metropol Palas u Beogradu, od danas do 7. marta, najavili su organizatori.

Predsednik Organizacionog odbora David Vartanov je najavio da će na manifestaciji učestvovati 87 ruskih kompanija iz 17 regiona Rusije, a javilo se i više od 100 firmi iz Srbije, koje žele da sklapaju poslove sa ruskim. Reč je uglavnom o malim i srednjim preduzećima, koje nemaju mnogo prilike za kontakte sa tržištem Rusije.

Kao prateći program izložbe biće održani tematski okrugli stolovi, posle otvaranja o perspektivama širenja saradnje Rusije i zemalja Balkana, 6. marta o saobraćaju, energetici, medicinskoj opremi i 7. marta od poljoprivredi i obrazovanju. Ti skupovi se organizuju u saradnji sa resornim ministarstvima Srbije.

Za 6. mart je predviđeno i potpisivanje Dodatnog sporazuma o rekonstrukciji Panevropksog železničkog koridora 10, uz ugovor o izgradnji železničke infrastrukture i nabavci dizel lokomotiva. Sporazum će potpisati Srpske železnice sa Železnicama Ruske Federacije.

SANKCIJE SAD, RUSIJA ODBACUJE DOLAR

SANKCIJE SAD, RUSIJA ODBACUJE DOLAR

"Ukoliko SAD nametnu sankcije Rusiji zbog Ukrajine, Moskva bi mogla biti primorana da odbaci dolar kao rezervnu valutu", kaže savetnik Kremlja Sergej Glazijev.

U tom slučaju, kako je naveo, Rusija bi odbila otplatu kredita američkim bankama.

Ovaj stručnjak, koga vlasti često koriste da iznese čvrste stavove, ali koji ne kreira politiku, dodao je da će, ukoliko Vašington zamrzne bankovne račune ruskim privrednicima i pojedincima, Moskva preporučiti svima koji poseduju američke obveznice da ih prodaju, preneo je Rojters.

Predsednik SAD Barak Obama poručio je juče Rusiji da stoji na pogrešnoj strani istorije kad je reč o Ukrajini, i da potezi Moskve predstavljaju kršenje međunarodnog prava.

Obama je novinarima rekao i da SAD razmatraju ekonomske i diplomatske mogućnosti za izolovanje Rusije, prenele su agencije.

RUSIJA: ZABRANA UVOZA MESA IZ SAD

RUSIJA: ZABRANA UVOZA MESA IZ SAD

Interfaks ukazuje da je ta vest stigla nekoliko sati nakon što je Pentagon objavio da obustavlja vojnu saradnju sa Rusijom zbog situacije u Ukrajini.

"Mi stavljamo ad akta donetu odluku o slobodnom uvozu svinjetine, jer postojeći sistem isporuka ne garantuje bezbednost", rekao je Aleksejenko.

Rusija je zabranila uvoz svinjskog mesa u februaru 2013. godine zbog korišćenja raktopamina, a 24. februara 2014. godine ukinuta je ta zabrana.

Do uvođenja zabrane SAD su bile najveći izvoznik mesa u Rusiju. Prema podacima federalne carinske službe, tokom 2012. godine SAD su isporučile Rusiji skoro 400.000 tona mesa i pernate živine u vrednosti od oko 18 milijardi dolara.

Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija dobra za biznis, za džavu ne

Rusija mora da se opredeli za novu ekonomsku politiku uz rast državnih ulaganja, tvrdi direktor za ekonomske prognoze Ruske akademije nauka Viktor Ivanter.

To joj je, kako navodi, neophodno ako želi da dodatno uveća standard širokih slojeva stanovništva i smanji veliki tehnološki zaostatak za najrazvijenijim zemljama.

On smatra da proklamovani vladin cilj, koji predviđa rast ruske ekonomije u ovoj godini od približno 2,5 odsto, pod uslovom da cene nafte ostanu na sadašnjem visokom nivou, nije u skladu sa "objektivnim potrebama društva" i predlaže da se privredna ekspanzija znatno uveća, pre svega snažnim investicijama države u razne perspektivne infrastrukturne projekte.

"Mi smo smanjili obim (državnih) investicija i zbog toga su se prihodi smanjili, a to će za posledicu imati i pad budućih prihoda", ističe Ivanter, uz ironičnu primedbu da sadašnja situacija u ekonomskoj politici ruske vlade podseća na "večnu svađu" muža i žene, u kojoj on uvek govori da treba manje trošiti, a ona da treba više zarađivati. Žena je, kao uvek, u pravu, kaže Ivanter, uz opasku da kada prihodi na državnom nivou padaju treba obavezno povećavati investicije, a ne smanjivati ih. On ukazuje, osim toga, da ruska država sada može osigurati "ozbiljan rast ulaganja", a da to ne dovede do pada primanja stanovništva.

Ivanter navodi da je dosadašnja faza razvoja ruske privrede, zasnovana na liberano - monetarnim principima, dala "određene pozitivne efekte", ali da više ne može osigurati potreban nivo ekonomske aktivnosti i visoke stope rasta.

Kao nesumnjiv uspeh ekonomskog modela, koji više nije primeren, Ivanter navodi to što je nivo ruskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), meren po glavi stanovnika i na osnovu pariteta kupovne moći, tokom minulih 13 godina uvećan u odnosu na isti pokazatelj u SAD sa 18 na više od 40 odsto.

To pokazuje da je i taj liberalni ekonomski model imao pozitivan uticaj na rusku privredu, ali se u uslovima globalne krize više ne može efikasno primenjivati, tvrdi Ivanter, a prenosi elektronsko izdanje moskovskog dnevnika "Rosiskaja gazeta".

Prema rečima eksperta RAN, osnovna greška u ekonomskoj politici ruske vlade lani je bio pad državnih investicija, a NEP bi trebalo "da ispravi sve greške koje je zvanična ekonomska politika učinila u nekoliko prethodnih godina".

Kao osnovni pravac u kome treba da se kreću investicije ruske države on navodi ulaganja u već zastareli sistem dalekovoda za prenos elektroenergije, mrežu najsavremenijih puteva za auto i železnički saobraćaj, objekte gasne infrastrukture, vodoprivrede i niz drugih perspektivnih grana.

Izostanak novih investicija koštao je rusku elektroenergetiku nekoliko "kolosalnih havarija u proteklim godinama", upozorava Ivanter, uz napomenu da su lani privatne investicije u Rusiji uvećane solidnih deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su direktna strana ulaganja porasla za visokih 50 procenata.

Istovremeno su, međutim, državna izdvajanja u nove projekte oštro opala, pa se dolazi do paradoksalnog zaključka da je poslovna klima za biznismene i strance lani bila dobra a za rusku državu loša.