Ekonomske reforme na oceni u Briselu

Ekonomske reforme na oceni u Briselu

Srbija će biti pozvana da svake godine Briselu podnese plan ekonomskih reformi koji će ocenjivati Evropska komisija uz konkretne preporuke ekonomskih mera. Želimo da sve mehanizme koje smo razvili u borbi protiv krize primenimo i na zemlje u procesu pristupanja, kažu u Evropskoj komisiji.

Novi pristup Evropske komisije ekonomiji Zapadnog Balkana trebalo bi da pomogne zemljama regiona da povećaju privredni rast i poprave standard građana, najavljeno je u Briselu. Po novom pristupu Srbija će biti pozvana da svake godine Briselu podnese plan ekonomskih reformi koji će ocenjivati Evropska komisija uz konkretne preporuke ekonomskih mera.

Suočena sa krizom Eurozone EU je uvela dalekosežne promene u ekonomskom upravljanju EU: mnogo čvršću koordinaciju između zemalja članica, oštrija pravila finansijse discipline. Sada neka iskustva želi da primeni na zemlje Balkana.

Portparol EU Peter Stano objašnjava da se u Briselu veruju da bi bilo veoma korisno da se zemlje koje pregovaraju o članstvu već u ovoj fazi pripreme za nova pravila i procedure u EU.

"Zato želimo da sve mehanizme koje smo razvili u borbi protiv krize primenimo i na zemlje u procesu pristupanja", kaže Stano.

Nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, posebno mladih, je velika. Deficit i javni dug su u porastu, a konkurentnost pod uticajem političkih umesto tržišnih odluka, ocenjuje Evropska komisija.

Srbija kao ni druge zemlje Balkana u ovom trenutku ne ispunjava ekonomske kriterijume za članstvo u EU: da bude funkcionalna tržišna ekonomija i da može da izdrži konkurenciju sutra na zajedničkom evropskom tržištu. Novi pristup trebalo bi da pomogne da se taj uslov ispuni.

Po ovom pristupu od januara sledeće godine Srbija će biti pozvana da svake godine Evropskoj komisiji dostavi Nacionalni program ekonomskih reformi.

Komisija će oceniti plan i na osnovu njega davati konkretne ekonmske preporuke koje bi Srbija i druge zemlje trebalo da primenjuju.

Sličan mehanizam postoji unutar EU i daje za pravo Evropskoj komisiji da utiče na ekonomske planove zemalja članica, posebno ako one probijaju utvrđene granice javnog duga i budžetskog deficita.

„Glavna ideja ovakvog mehanizma je da serija ekonomskih ciljeva i mera za podsticanje rasta koje smo sebi postavili bude zaista i primenjena u zemljama članicama", ukazuje Ronan Gargan iz Saveta EU.

U Evropskoj komiiji kažu da novi ekonomski pristup ne znači i novo uslovljavanje za zemlje Balkana, već pomoć da se stvore uslovi za privredni rast, veću zaposlenost i standard građana.