Nove zone pune gradsku kasu

Nove zone pune gradsku kasu

Rok za prijavu poreza na imovinu pravnih lica istekao je prekjuče, ali veliki broj firmi ovu obavezu nije ispunio. Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sama utvrde da je potrebno da plate, što se, bar za sada, nije pokazalo kao dobar potez. Istovremeno, izmenama zakona je ukinuta naknada za gradsko građevinsko zemljište, pa su lokalne samouprave odlučile da ovaj prihod nadomeste podizanjem poreza na imovinu. Zbog toga će mnogim firmama i građanima ove godine porez biti daleko veći.

U Beogradu će, recimo, ukupno naplaćeni porez biti za čak 40 procenata veći nego lane, bar po očekivanjima nadležnih, a stanarima centralnih gradskih zona, gde je porez najviši, zaduženje će biti i do 80 odsto veće nego do sada. Možda je zato, po podacima gradskih vlasti, do prošle subote tek 2.800 preduzeća podnelo poreske prijave, a Grad je očekivao da to učini još oko 3.500, ali se nada da će u narednim danima bar još 1.500 do 2.000 prijava stići poštom.

Kako bi prihode od poreza na imovinu učinile što izdašnijim, mnoge lokalne samouprave su osim povećanja poreske stope na maksimalnih 0,4 odsto, pribegle i uvođenju novih gradskih zona. Naime, poreska osnovica zavisi od zone u kojoj se nekretnina nalazi, pa su tako povećanjem broja zona, stanovi koji su bili u prvoj zoni sada potpali pod „ekstra“ zonu, u kojoj je i poreska osnovica - „ekstra“.

Iako je logična pretpostavka da će poreska stopa najviše skočiti u prestonici, podaci govore da je do najvećeg povećanja došlo u Kragujevcu - od 0, 2 na 0,4 odsto, što je stoprocentni rast. Kako za Danas potvrđuju u gradskoj upravi Kragujevca, do povećanja je došlo zbog ukidanja naknade za gradsko građevinsko zemljište, ali, kako kažu, neće svima porez biti viši. Onima sa stanovima u centru hoće, ali će zato onima sa kućama van centra porez sada biti manji.

U Kragujevcu je poslednjeg dana, inače, bila velika gužva jer su mnoge firme pohrlile da ispune zakonsku obavezu prijave poreza, zbog čega je Grad bio primoran da produži radno vreme do 19.30.

U Nišu je takođe vladalo veliko interesovanje pravnih lica za uplatu poreza. Grad Niš je, inače, 30. novembra prošle godine podigao poresku osnovicu za 30 odsto „zbog samog načina utvrđivanja poreske obaveze, u kojoj više ne postoji korektivni element kvaliteta“, a na cenu se odrazila i „podela“ grada na osam zona, za razliku od prethodnog perioda, kada su bile četiri.

U Nišu kažu da su prihodi od poreza na imovinu 2013. godine iznosili oko 500 miliona dinara, a od naknade za građevinsko zemljište oko 450 miliona dinara. „Integrisanje“ naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu predviđeno je Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na drugom kraju države, u Zrenjaninu, kažu da su njihovi građani revnosne platiše, pa je stopa naplate poreza 80 odsto. Krajem protekle godine utvrđeno je pet komunalnih zona u gradu. Teritoriju čine Zrenjanin i 22 naselja, sam Zrenjanin podeljen je u tri zone, dok su u četvrtoj i petoj zoni sva naseljena mesta zrenjaninske opštine. Zrenjanin nije iskoristio mogućnost maksimalne stope, već je porez uskladio sa gradovima slične veličine. Stopa amortizacije iznosi 0,8 odsto na godišnjem nivou, dok je procenat oporezivanja 0,3 odsto za fizička lica i na zemlju, odnosno 0,4 odsto za pravna lica.

U Užicu su do sredine poslednjeg dana roka za prijavu poreza tu obavezu ispunila 223 preduzeća. To je nešto više od polovine prošlogodišnjih prijava, kada su tu zakonsku obavezu ispunile 402 firme. Ipak, u lokalnoj poreskoj administraciji očekuju još prijava. Stopa tog poreza u Užicu je maksimalnih 0,4 odsto, a u Gradskoj upravi ističu da će, zbog amortizacije, iznos tog poreza ove godine biti nešto manji nego prethodne godine. Inače, u gradskom budžetu za ovu godinu, koji je planiran u iznosu oko 2,6 milijardi dinara, od poreza na imovinu i pravnih i fizičkih lica planiran je prihod od oko 200 miliona dinara.

U Novom Pazaru je poslednjeg dana moralo da bude produženo radno vreme kako bi se primile sve prijave.

- Postalo je uobičajeno da se zakonske obaveze izvršavaju u poslednji čas. Zato i ove godine imamo velike gužve. Interesovanje je veliko i nije se promenilo u odnosu na prošlu godinu - kaže Rizo Mašović, direktor novopazarske Uprave za naplatu javnih prihoda. U odnosu na prošlu godinu porez na imovinu pravnih lica u Novom Pazaru je povećan za tridesetak procenata.

Zona umesto kvaliteta

- Po starom Zakonu poreska osnovica se utvrđivala primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Osnovni elementi su površina i prosečna cena kvadratnog metra nepokretnosti na nivou jedinice lokalne samouprave, a korektivni elementi su bili koeficijent kvaliteta, koeficijent zone i amortizacija. Po Zakonu koji se primenjuje od 1. januara ove godine poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti u periodu od januara do septembra 2013. godine u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi. To znači da vise nisu od značaja elementi kvaliteta, već veliki značaj ima zona u kojoj se nepokretnost nalazi - rečeno nam je u Upravi za naplatu javnih prihoda Niša.

Tehnologije

Zanimljivo je da u Novom Pazaru firme uopšte ne koriste mogućnosti koje im u prijavi poreza omogućavaju moderne tehnologije.

- Pre tri godine smo uveli program elektronskog prijavljivanja poreza, ali do danas tu mogućnost nije iskoristio niko u ovom gradu - ističe Rizo Mašović.