Strateško partnerstvo najprihvatljivije rešenje

Strateško partnerstvo najprihvatljivije rešenje

Sudeći prema najavama, reforma inače pre nešto više od jedne decenije već reformisanog penzijskog sistema jeste neminovnost - i dogodiće se pre ili kasnije. Važan segment te reforme odnosi se na ogromnu imovinu specijalnih bolnica, rehabilitacionih centara, domova za stara lica, banjskih lečilišta koja su, praktično bez dinara nadoknade, otuđena od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

 Na prvi pogled ohrabrujuće deluje podatak da je od 30 sporova za utvrđivanje prava svojine na objektima specijalnih bolnica i u banjsko-klimatskim lečilištima, pet rešeno u korist Fonda, ali razloga za zadovoljstvo nema ako se zna da su gotovo svi sporovi pokrenuti 2006. i 2007. godine. Optimizam ne uliva ni činjenica da još nije utvrđena ukupna vrednost imovine Fonda PIO, iako restrukturiranje te institucije neće biti moguća bez uvida u tu svojevrsnu imovinsku kartu. Prema nalazima sudskih veštaka, u banje i rehabilitacione centre uloženo je oko pola milijarde evra. Ali s obzirom na to da je Fond PIO izgradio više od 220 bolnica širom Srbije, a tu su i desetine hiljada metara kvadratnih poslovnog prostora, kao i imovina koja bi trebalo da bude vraćena po osnovu Zakona o restituciji, onda se procene vrednosti te imovine kreću od sedam do čak 11 milijardi evra.

- Neophodno je uraditi strategiju upravljanja celokupnom imovinom u kojoj će banje i rehabilitacioni centri činiti poseban segment. Bilo bi takođe dobro da se za svaki konkretan slučaj uradi studija izvodljivosti. Sudeći prema iskustvima Poljske i Slovačke, možda bi najbolji model bio pronalaženje strateškog partnera, dok je prodaja najmanje prihvatljiva opcija. U opticaju je i davanje u zakup, ali i ulaganje sopstvenih sredstava, za šta Fond, u ovom trenutku, nije spreman. U sličnoj situaciji bili su slovački i poljski fondovi, koji takođe nisu imali sopstveni kapital za ulaganja. Oni su izračunali kolika je tržišna vrednost njihove imovine i onda su pronašli strateške partnere koji su bili spremni da investiraju. Zahvaljujući tome njihove banje su pretvorene u moderne velnes centre - ističe Dragoljub Rajić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije u Radnoj grupi za restrukturiranje PIO fonda.

Tim putem bi, tvrdi naš sagovornik, mogla da krene i Kuršumlijska banja, čija je tržišna vrednost procenjena na šest do sedam miliona evra. To praktično znači da bi, ukoliko bi se pronašao strateški partner zainteresovan da uloži toliki novac, ta banja mogla da stane rame uz rame sa drugim turističkim centrima u ovom delu Evrope. Činjenica je da se naše banje uglavnom nalaze u ruralnim, nerazvijenim područjima, a istraživanja pokazuju da bi se u obnovljenim banjskim kompleksima moglo zaposliti između 250 i 400 ljudi. To bi, takođe, bio impuls za otvaranje pratećih firmi, što bi značilo posao za 300 do 1.000 ljudi. Još jedan od benefita revitalizacije banja, posmatrano u širem kontekstu, ogleda se u tome što bi se zaustavio odliv lekara, koji bi, uz pristojnu zaradu, bili angažovani u tim centrima.

- Osim toga, fondovi u ekonomski razvijenim zemljama poput Švajcarske, Nemačke i Italije, gde su zdravstvene usluge veoma skupe, bili bi zainteresovani za sklapanje ugovora sa rehabilitacionim centrima u Srbiji gde bi slali svoje građane na oporavak. Podsetiću, takvi ugovori u Poljskoj funkcionišu već 25 godina, a rehabilitacione centre u toj zemlji godišnje poseti oko dva miliona nemačkih korisnika, koji bi istu uslugu u svojoj zemlji platili 50 odsto skuplje. To ne znači da bi zbog toga naši korisnici usluga PIO fonda bili hendikepirani. Naprotiv, njima bi se omogućilo da po povlašćenim uslovima koriste sve usluge. Imam, međutim, utisak da u Fondu PIO postoje veliki otpori takvom načinu razmišljanja koji, između ostalog, podrazumeva formiranje neke vrste investicionog komiteta i uključivanje eksperata za ulaganja u banjski turizam i rehabilitacione centre koji će maksimizirati prihode od imovine - kaže Rajić.

Prema rečima Jelice Timotijević, direktorke Sektora za odnose s javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, vrednost imovine Fonda iskazana u poslovnim knjigama iznosi 5.175.726.270,03 dinara, a utvrđena revalorizovana vrednost ulaganja u 30 objekata - oko 500 miliona evra. Ona ukazuje i na to da tržišna procena vrednosti objekata na kojima je već potvrđeno vlasništvo Fonda još nije urađena, kao i da su Finansijskim planom za 2014. izdvojena sredstva za te namene.

- Fond radi na rešavanju statusa imovine, prvenstveno specijalnih bolnica na kojima je potvrđeno pravo svojine, kao i na potvrđivanju vlasništva na ostalim rehabilitacionim centrima. Ali, da bismo o svemu tome mogli da pričamo kao o sopstvenoj imovini, neophodno je da se okončaju sudski sporovi. Pravo svojine potvrđeno je na pet specijalnih bolnica - Žubor u Kuršumlijskoj banji, Zlatar u Novoj Varoši, Merkur u Vrnjačkoj Banji, jedan objekat Specijalne bolnice u Novopazarskoj banji i Čigota na Zlatiboru - od kojih su dve zatvorene. Reč je o Žuboru u Kuršumlijskoj banji i Zlataru u Novoj Varoši, čije stavljanje u funkciju zahteva sinhronizaciju i zajedničke aktivnosti sa državom. Iz tih razloga je stručna služba inicirala na Upravnom odboru i kod nadležnog ministarstva postizanje saglasnosti i ovih dana biće sačinjen predlog zaključka po kome bi trebalo da se urede odnosi. Ostala tri objekta rade, dakle već su u nameni zbog koje su i osnovane. Osim toga, biće formiran tim koji će činiti predstavnici Vlade, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda PIO, a čiji će zadatak biti da ponudi najefikasnije rešenje za revitalizaciju vraćene imovine koja će biti u skladu sa strateškim ciljevima države usmerenim na razvoj banjskih i klimatskih lečilišta - kaže za Danas Jelica Timotijević.

Komentarišući tvrdnje predstavnika Unije poslodavaca da ne postoji dobra volja da se problem vraćene imovine reši na konstruktivan način, navodeći kao ilustraciju objekat u Kuršumlijskoj banji, naša sagovornica kaže da nema osnova za takvu konstataciju.

- Predstavnici Unije poslodavaca su u Upravnom odboru Fonda i u Radnoj grupi za restrukturiranje, koja priprema strategiju upravljanja imovinom Fonda. Zašto se prolongira izrada tog dokumenta, teško je reći ali svakako ne zbog toga što Fond to traži. Naprotiv, Fondu je, više nego bilo kome drugom, stalo da svoju imovinu stavi u funkciju, ali se tako krupne stvari ne mogu raditi ad hoc, već mora da postoji sistemsko rešenje. U međuvremenu, stručne službe Fonda rade na poslovima uknjižbe imovine u katastar, kao i na studijama izvodljivosti i isplativosti investicije i obezbeđivanju dozvola i sve to u cilju zaštite imovine. Kad je reč o Specijalnoj bolnici Žubor u Kuršumlijskoj banji, ona je u veoma lošem stanju - ne radi već osam godina, ruinirana je, opterećena hipotekom Poreske uprave... Slična je situacija i sa Specijalnom bolnicom Zlatar u Novoj Varoši, koja takođe godinama ne radi, ali oštećenja nisu toliko velika kao u prethodnom slučaju - objašnjava sagovornica Danasa.

Očigledno je, dakle, da je preduslov za investiranje višak sredstava kojih Fond nema. A nema ni zakonsko pravo da investira i da kapitalizuje svoja sredstva uvećavajući tako prihode. Zato ne čude zalaganja pojedinih analitičara da se izdaci za penzije postepeno izmeste iz budžeta tako što bi se Fond PIO transformisao u neku vrstu investicionog fonda. Da je reč o krupnim izdacima svedoči podatak da je u periodu od 2002. do kraja 2013. godine, za isplatu penzija država dotirala Fondu PIO 1.608,5 milijardi dinara, odnosno 17,2 milijarde evra. S druge strane, Fond je od privatizacije u istom periodu ostvario priliv od 29,8 milijardi dinara, odnosno 387,8 miliona evra. Problem je, međutim, što Fond ne raspolaže sopstvenim sredstvima, odnosno ne može da upravlja akcijama privatizovanih preduzeća, koje su sada samo fiktivno u njegovom vlasništvu, a zapravo njima upravlja Akcijski fond. Ali, da bi se situacija promenila u korist Fonda neophodna je izmena zakonske regulative, odnosno nekoliko zakona, a to nije jednostavan poduhvat.

Oživljavanje specijalnih bolnica

- Cilj Fonda je da se specijalne bolnice u banjama vrate nameni zbog koje su i osnovane, a to je rehabilitacija i prevencija invalidnosti. To se može postići na više načina, recimo kroz strateško partnerstvo ili kroz direktne investicije. Ali tome prethodi uknjižba i kao i stvaranje zakonskih uslova za izbor strateškog partnera, od koga se očekuje da revitalizuje objekte i da ih vrati nameni - ističe Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Već viđeno

- Strani partneri su zahvalniji od domaćih zato što bi mogli da dovedu turiste iz svojih zemalja u Srbiju. Jer, nije cilj da se potencijalnim korisnicima ponudi usluga na bazi polupansiona koja će koštati dvadesetak evra, već i kompletan zdravstveni tretman, što bi cenu usluge podiglo na 100 i više evra. Taj model je, inače, već viđen u Sloveniji i drugim zemljama koje su prošle tranziciju - komentariše Dragoljub Rajić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije u Radnoj grupi za restrukturiranje PIO fonda.