Fond PIO vlasnik bez vlasti
Nesklad između veličine koja se bar verbalno daje penzionerskom problemu i veličine (i pravne) brige za imovinu kojom Republički fond invalidsko-penzijskog osiguranja raspolaže u najmanju je ruku neobičan. Od vlasništva koje je Fond izvojevao u nizu rehabilitacionih centara i banjskih mesta po Srbiji, u tom je smislu mnogo zanimljivije vlasništvo koje je penzionerski fond stekao u više stotina preduzeća, a tokom procesa svojinske transformacije naše privrede počevši od zakona Ante Markovića pa do danas.
Ukratko rečeno: sa svakom sledećom zakonskom izmenom prava Fonda su smanjivana da bi na kraju 2001. godine izdvajanje dela akcija ili udela privatizovanih preduzeća u korist Fonda bilo ukinuto, a 2010. godine se ukida čak i posredno učešće Fonda u upravljanju onim delom akcija koje su mu u više stotina preduzeća prethodno već pripale.
Republički fond invalidsko-penzijskog osiguranja upisivan je u registre kao vlasnik tih akcija, ali nije imao pravo da odluči da li će ih prodati i u kom trenutku, ili ih pak zadržati u vlasništvu radi ostvarivanja prava na dividendu. Te akcije je u okviru obavezujuće privatizacije za račun Fonda do 2010. godine prodavao Akcijski fond Republike Srbije, a od te godine Agencija za privatizaciju. Fond nema pravo učešća u upravljanju firmama u kojima je vlasnik oko 10 odsto akcija ili udela, a od 2010. godine nema ni predstavnika u upravnim odborima institucija koje prodaju njegove imovine vrše - do te godine imao je predstavnika u UO Akcijskog fonda.
Ova tema je ponovo aktuelizovana sukobom koji je nastao između dela Upravnog odbora Fonda PIO i njegovog menadžmenta zbog prebacivanja vlasništva Fonda u Energoprojekt holdingu, a u korist države Srbije. Predstavnici Unije poslodavaca Srbije u tom Fondu, naime, sumnjaju da je menadžment Fonda pravno nevešto (ili namerno?) državi u stvari poklonio taj udeo od 9,4 odsto i da se Fond nije pravno obezbedio da mu u trenutku kad državni udeo u Energoprojektu bude prodat, ako uopšte bude prodat, pripadne obećana naknada. Država i menadžment Fonda takvu sumnju odbacuju tvrdnjom da Fond doduše jeste vlasništvo preneo na državu bez naknade, ali da će biti obeštećen u trenutku prodaje. Odgovor na pitanje čime je realizacija ovog prava na naknadu pravno osigurana - čekamo.
Da podsetimo, Vlada Republike Srbije s proleća je 2010. godine došla u sukob sa menadžmentom Energoprojekt holdinga koji se, odlukom Izvršnog odbora, ponudio da otkupi udeo države i Fonda PIO u toj firmi. Tad se mnogo pisalo o navodnoj ozbiljnoj nameri kanadske kompanije Lavalin da otkupi većinski udeo u Energoprojekt holdingu, a tadašnji menadžment firme je optuživan da to želi da spreči. Budući da je jednom od zakonskih izmena državi Srbiji dato pravo upravljanja u firmi u kojoj je akcije stekla u procesu privatizacije, a Fondu takvo pravo ni tada nije dato, država je da bi nadigrala menadžment, zatražila od Fonda da joj svoj udeo „prenese bez naknade“ i tako uveća njena upravljačka prava u organima firme. Došlo je tu i do sudskog spora, ali epilog je bio: promenjen je Upravni odbor Energoprojekta, neposlušni menadžment je smenjen, ali Lavalin nije kupio Energoprojekt. Uostalom, i tada su objavljivane vesti da država ima nameru da u Energoprojektu i posle prodaje, o kojoj su nešto znali jedino tadašnji predstavnici Vlade, zadrži baš udeo Fonda PIO.
Na pitanje Danasa Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja je odgovorilo da je odluka Fonda PIO o „prenosu bez naknade 891.556 akcija emitenta Energoprojekt holding zasnovana na zaključku Vlade o potrebi prenosa akcija te firme jer „državni organi i organizacije i pored većinskog učešća u kapitalu, nisu bili u mogućnosti da kroz organe upravljanja utiču na poslovanje“. Ovim zaključkom i odlukom izvršeno je ukrupnjavanje odnosno objedinjavanja državnog paketa akcija u ovom preduzeću - Akcijski fond 24,16 odsto i PIO fond 9,42 odsto - u cilju bolje privatizacije i pronalaženja strateškog partnera, navode u Ministarstvu privrede i regionalnog razvoja. I dodaju da će „sredstva ostvarena od eventualne prodaje akcija Energoprojekta, koje je PIO fond preneo na Republiku Srbiju biti preneta PIO fondu“.
Prema podacima Agencije za privatizaciju kroz postupak svojinske transformacije do danas je prošlo 769 preduzeća, a u koliko je taj postupak i okončan, Agencija nema podatke nego Ministarstvo ekonomije. Od 2001. do 2010. godine Akcijski fond je prodao akcije i udele Fonda PIO u 521 preduzeću za 11.629.727.694 dinara. Od toga se 47.297.508 dinara odnosi na prodaju udela u 11 društava sa ograničenom odgovornošću. „ Navedeni iznosi predstavljaju prihod od prodaje dok se iznos doznačen Fondu PIO razlikuje odnosno manji je za realne troškove i proviziju Akcijskog fonda“, objašnjava Agencija za privatizaciju.
Od 2010. godine do danas Agencija za privatizaciju je prodala akcije i udele Fonda PIO u 11 preduzeća i Fondu PIO doznačila 179.839.062,97 dinara.
Oni članovi Upravnog odbora Fonda PIO koji su postavili pitanje nemarnog i neefikasnog upravljanja imovinom Fonda tvrde da zakonom nije dato ovlašćenje Akcijskom fondu da prodaje udele Fonda PIO u preduzećima čiji kapital nije pretvoren u akcije, te da su takve prodaje ništavne. I još: pozivajući se na član 70 stav 2 Zakona o privatizaciji oni tvrde da su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju nezakonito od cene postignute prodajom vlasništva Fonda odbijali troškove prodaje i proviziju Akcijskog fonda. I zaista u članu 70 stav 2 Zakona o privatizaciji piše: „Sredstva ostvarena prodajom akcija republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih prenose se u celini tom fondu“.
Opisu razvlašćenosti Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ovde nije kraj. Fondu se naime, prebacuju sredstva od prodaje njegovog vlasništva, a da Fond nema nikakvog uvida u to šta je prodato, po kojoj ceni i kome, niti je obavešten kad se promeni vlasnička struktura u preduzeću u kome je, ipak, krupan vlasnik. Tako da je ukinuta i mogućnost bilo kakve kontrole ove prodaje i naročito njome ostvarenih novčanih iznosa.
