Danas plata u kešu, sutra bez penzije
Uplaćivanje samo minimalca na račun, a ostatka u gotovini i dalje je veoma veliki problem u Srbiji, upozoravaju sindikati
Kada se dvadesetšestogodišnja E. M. javila na oglas za posao u prodavnici cipela u Kruševcu, bez razmišljanja je pristala na „nepristojnu” ponudu poslodavca – plata će biti oko 20.000 dinara. Pola u kešu, a ostatak na račun.
– U tom trenutku sam pomislila da je bolje i to nego da ne radim. I zato sam pristala – poverava nam se ona. Ne pada joj na pamet da prijavi gazdu, jer se boji da će u tom slučaju ostati bez posla.
– Javna je tajna da mnogi ovako rade već godinama – kaže nam.
O tome koliko ljudi u Srbiji deli njenu sudbinu nema zvaničnih podataka. Procene poslodavaca su da je sigurno reč o desetinama hiljada zaposlenih. Sindikati strahuju da ih ima i stotinak hiljada. A osim toga što se deo njihove zarade ne knjiži i porez se ne uplaćuje u državnu kasu, problem je utoliko veći što mnogi tako rade već godinama, pa čak i deceniju. Za njih ostaje pitanje kolika će im jednog dana biti penzija? Do tada, malo koja banka će im dati kredit ili kreditnu karticu.
Ko je odgovoran za takvu situaciju? Sindikati upiru prstom u poslodavce, jer na ovaj način „zakidaju” zaposlene i uskraćuju im mnoga prava i pogodnosti koje nosi stalni radni odnos. Ipak, ne može se pobeći i od odgovornosti države koja neredovno kontroliše rad na crno. Poslodavci, sa druge strane, uzrok vide u visokim nametima na rad. Kako tvrde, na 100 dinara plate radniku, državi uplaćuju oko 63 dinara.
Država i Inspektorat za rad nemaju konkretne podatke i informacije o ovoj pojavi, ali Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za „Politiku” da je problem isplate dela zarade na ruke ogroman.
– Sa time se susrećemo svakodnevno i problem je što radnici koji to trpe ne žele da mi bilo šta pokrenemo, jer se boje. Prema našim podacima oko 400.000 ljudi u Srbiji je prijavljeno na minimalac i jedan deo njih je među onima koji deo zarade dobijaju na ruke – kaže ona.
Prema njenim rečima, za ovakvu situaciju delom je kriva država koja to toleriše i ne primenjuje zakone.
– Ali, ja ipak vidim i veliku odgovornost poslodavaca. Ponuda poslova je mala, privatnici imaju mogućnost ucene i mnogi od njih to koriste – zaključuje Ranka Savić.
U Privrednoj komori malih i srednjih preduzeća kažu da postoje dve vrste privatnika koji na ovaj način isplaćuju radnike.
– Imate one koji su prinuđeni da prijave radnike na minimalac u situaciji kada je kupovna moć mala, a dažbine velike. Sa druge strane, naravno da postoje i oni koji to rade iz želje za što većom zaradom. Ali, mislim da je više onih koji su na to primorani, jer je rad u Srbiji zaista skup – kaže Milan Knežević, predsednik ove komore.
Na našu opasku da je ipak reč o kršenju propisa i izbegavanju zakonskih obaveza koje poslodavac ima, Knežević odgovara:
– To jeste nezakonit rad i ja zagovaram tezu da porez državi mora da se plati. Ali znate li da je 62.000 firmi u Srbiji u blokadi. Pa nisu svi ti ljudi kriminalci, već mnogi ne uspevaju da izmire sve obaveze koje im država nameće – kaže on.
Shodno tome, rešenje vidi u smanjenju poreza i doprinosa, što je bila i ideja koju nije uspeo da progura Saša Radulović, bivši ministar privrede.
– Tek nakon toga bi trebalo da uslede rigorozne kontrole. Ali, u celoj ovoj priči delom krivim i zaposlene koji svesno pristaju na to da će im osnovica za penziju jednog dana biti minimalna – zaključuje Knežević.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da će sve ostati isto dok se ne smanje opterećenja na rad i ne sprovede sveobuhvatna kontrola sive ekonomije.
– Toga najviše ima u trgovini i u sektoru usluga uopšte, ali i u građevini. I češće se dešava u malim preduzećima koja imaju do desetak zaposlenih, jer je velikim firmama teže da to proguraju u knjigama – objašnjava Rajić.
Na naše pitanje da li i preduzetnici koji su članovi Unije poslodavaca možda rade isto, Rajić odgovara da je to veoma teško utvrditi.
– Ako neko to i radi, onda on o tome ne priča. Ali, verovatno se dešava – kaže Rajić.
On poziciju poslodavca brani i time da je trenutno u blokadi ili stečaju četiri odsto malih firmi koje su članovi Unije poslodavaca.
– Do sada smo mislili da je 2009. godina bila najgora, kada je dva odsto istih preduzeća bilo u blokadi. Likvidnost je veliki problem, pa i to primorava poslodavce da deo zarade isplaćuju na ruke kako bi izbegli poreze – objašnjava Rajić.
