Otvorema fabrika peleta u Medveđi

Otvorema fabrika peleta u Medveđi

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić pustio je danas u rad prvu fabriku posle 15 godina u Medveđi, fabriku peleta "Jablanica EKO" u kojoj je zaposleno 40 radnika.

- Projekti kao što je ovaj današnji su od izuzetnog značaja jer se radnici vraćaju u proizvodne kapacitete - rekao je Dačić i dodao da "u perspektivi broj radnih mesta ovde može da se širi".

- Ovo što ćete vi ovde proizvoditi je naravno u ovom trenutku veoma konkurentno na tržištu - rekao je Dačić i dodao da se otvranjem ovog pogona šalje signal budućim investitorima da mogu da ulažu u Medveđu.

Ambasador Slovenije Franc But rekao je da očekuje da još neka slovenačka firma uloži novac na području Medveđe.

- U poslednjih nekoliko godina Slovenija je Srbiji, kroz razne projekte donirala 4,3 miliona evra. Do sada u Srbiji posluje oko 400 slovenačkih firmi koje su uložile 1,4 milijardi evra - rekao je But.

Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković rekao je da je ovo prvi proizvodni pogon koji se otvara u Medveđi u poslednjih 15 godina i da će, zahvaljujući ovoj fabrici, živeti 40 porodica.

Izgradnju fabrike peleta u Medveđi finansirali su ta opština i Vlada Srbije sa 670.000 evra, Vlada Slovenije sa 290.000 evra, a 100.000 evra obezbeđeno je preko Programa EU Progres.

Fabrika peleta " Jablanica EKO" proizvodiće svakog sata tonu peleta za grejanje, a njen proizvod prodavaće se na domaćem i tržištu Italije, Grčke i Slovenije.

Drvo za proizvodnju peleta potiče sa teritorije Medveđe koja je 65 odsto pod šumama.

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Gorenje okončalo 2013. sa 25 miliona evra gubitka

Slovenački proizvođač kućnih aparata Gorenje ostvario je u prošloj godini 1,24 milijarde prihoda, što je 1,8 odsto manje nego prethodne godine, i zabeležio 25 miliona evra gubitka.

Ovo su podaci iz nerevidiranog finansijskog izveštaja za 2013, objavljenog na internet stranici Ljubljanske berze.

Pad prihoda posledica je smanjenja prodaje, ali i skromnijeg obima poslovanja na području portfolio investicija. Negativan efekat imale su i kursne razlike na tržištima na kojima Gorenje prodaje svoje proizvode, saopšteno je iz te kompanije.

Za ovu godinu Gorenje poslovnim planom predviđa porast prihoda od 3,7 odsto.

Prilika za studente da zarade 1.500 evra

Prilika za studente da zarade 1.500 evra

Francusko-srpska privredna komora raspisala je nagradni konkurs za studentske radove o povećanju energetske efikasnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i potrošnje goriva u transportu.

Tema konkursa je "Kako ćemo se kretati u budućnosti", a od studenata se traži da pošalju rad koji će predstaviti njihovo viđenje transporta u budućnosti i u kome će predložiti održiv model njegovog razvoja.

Za nagrade mogu da konkurišu svi srpski i strani studenti koji su školsku 2013/2014. završili pri nekoj od institucija visokog obrazovanja u Srbiji.

Konkurs je otvoren do 24. aprila, a svečano finale će se održati u junu 2014. kada će biti dodeljene tri nagrade u vrednosti od 1.500, 1.000 i 500 evra.

Sve dodatne informacije mogu da se pronadju na sajtu Francusko-srpske privredne komore - www.ccfs.rs.

Članovi Francusko-srpske privredne komore Schneider Electric, Credit Agricole banka i Egis će sponzorisati nagrade.

Pala stopa inflacija u Nemačkoj

Pala stopa inflacija u Nemačkoj

Stopa inflacije u Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, smanjena je u februaru, pokazali su danas zvanični podaci u Berlinu.

Troškovi života porasli su prošlog meseca 1,2 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta od 1,3 odsto iz januara, saopštio je nemački Zavod za statistiku, a prenela agencija Frans pres.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, kog kao merilo inflacije koristi Evropska centralna banka (ECB), inflacija je u Nemačkoj u februaru usporila na jedan sa 1,2 odsto iz januara. ECB smatra da postoji cenovna stabilnost kada je indeks blizu, ali ispod dva odsto.

Oštar pad indeksa, industrijski sektor pod pritiskom

Oštar pad indeksa, industrijski sektor pod pritiskom

Na Wall Streetu su u četvrtak, pod pritiskom ukrajinske krize i usporavanja rasta kineskog gospodarstva, Dow Jones i S&P 500 indeks zabilježili najveći dnevni pad u mjesec dana.

Dow Jones potonuo je 1,41 posto, na 16.108 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,17 posto, na 1.846 bodova, a Nasdaq indeks 1,46 posto, na 4.260 bodova.

Oštar pad cijena dionica uslijedio je nakon vijesti da su ruske snage započele vojne vježbe blizu granice s Ukrajinom, što pokazuje da Moskva ne odustaje od pripajanja Krima, unatoč najavi uvođenja sankcija od strane SAD-a i Europske unije.

Ulagače je zabrinulo i usporavanje rasta kineskog gospodarstva. Tamošnja industrijska proizvodnja porasla je u siječnju i veljači za 8,6 posto u odnosu na isto lanjsko razdoblje, što je najniža stopa rasta od 2009. godine. U tom je razdoblju sporije nego što se očekivalo porastao i promet u trgovini na malo, 11,8 posto na godišnjoj razini, što je najsporiji rast od veljače 2011. godine.

Zbog toga neki analitičari smatraju da će rast drugog po veličini svjetskog gospodarstva u ovoj godini dosegnuti samo 7 posto, a ne 7,5 posto, koliko prognoziraju kineske vlasti.

To je izazvalo pritisak na dionice u sektorima koji su najosjetljiviji na gospodarska kretanja. Tako je S&P indeks industrijskog sektora potonuo 1,5, a tehnološkog 1,6 posto.

I na europskim su burzama cijene dionica jučer pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 1,01 posto, na 6.553 boda, dok je frankfurtski DAX potonuo 1,86 posto, na 9.017 bodova, a pariški CAC 1,29 posto, na 4.250 bodova.

Za najbolje projekte 20 miliona dinara

Za najbolje projekte 20 miliona dinara

U Starom dvoru juče je potpisan sporazum o strateškoj saradnji između Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad i Beograda koji će se odnositi na realizaciju projekata NIS-ovog programa „Saradnja radi razvoja“, pod sloganom „Zajednici zajedno“.

Sporazum su potpisali Siniša Mali, predsednik Privremenog organa grada, i Kiril Kravčenko, generalni direktor Naftne industrije Srbije.

- NIS ovaj program sprovodi već šestu godinu zaredom. Budžet za ovu godinu iznosi 110 miliona dinara, a Beograđanima i njihovim projektima pripašće 20 miliona. Značaj finansiranja ovih projekata je veliki zato što su oni usmereni ka inicijativama udruženja građana i pojedinaca u oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke, pomoći starijima i ugroženim kategorijama stanovništva - rekao je Mali.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, rekao je da je za ovu kompaniju velika čast što se Beograd pridružio programu „Saradnja radi razvoja“.

- Suština je u tome da građani učestvuju u ovakvim programima, jer je to deo naše kulture i kampanje, i nadam se da ćemo u budućnosti uspešno sarađivati - rekao je Kravčenko.

Konkurs za prijavu projekata otvoren je danas i trajaće do 4. aprila i biće objavljen na sajtu NIS-a, sajtovima zajednica i u sredstvima javnog informisanja. Neprofitne ustanove će moći samostalno da konkurišu sa projektima iz oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke i pomoći socijalno ugroženim grupama.

Komisija sastavljena od predstavnika NIS-a i lokalne samouprave do 30. maja doneće odluku o izabranim projektima, koji će biti realizovani do kraja 2014. godine.

Sporazum o strateškoj saradnji Naftna industrija Srbije, pored Beograda, potpisuje sa još 10 gradova i opština, a to su Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža, Srbobran, Niš i Čačak.

Dužnici bez kredita tri godine

Dužnici bez kredita tri godine

GRAĐANIMA koji na vreme ne izmiruju svoje obaveze prema bankama slede kazne. Zavisno od „prekršaja“ odnosno da li imaju mali ili veliki dug primenjuju se i sankcije. Svi podaci o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenom minusu i čekovima se nalaze u Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije. Kada banka povuče izveštaj, iz ove insitucije dobija sve podatke o klijentu odnosno da li uredno otplaćuje sve svoje obaveze. Kako kašnjenje građana u otplati pojedinih zajmova raste, tako su banke sve opreznije i rigoroznije.

Najblaža kazna je za klijenta koji uđe u „crveni“ minus za iznos održavanja tekućeg računa. On, na primer, zavisno od banke ne može da dobije čekove narednih mesec dana. Ukoliko mu je dug po tekućem računu veći od 5.000 dinara, čekove ne može da uzme u naredna tri meseca. Naravno, za svaki dan prekoračenja dozvoljenog minusa se zaračunava zatezna kamata koji se kreće i do 60 odsto na godišnjem nivou.

KREDITNI BIRO

BANKE za svaku uslugu koji građanin želi da koristi povlače podatke iz Kreditnog biroa. Na osnovu njegovog izveštaja se procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze i ne izlazi iz dozvoljenih limita za kašnjenje. Neke banke i prilikom izdavanja čekova povlače izveštaj iz Kreditnog biroa. Takođe, ako neko želi da koristi postpejd uslugu neke mobilne mreže, takođe uzima podatke iz Kreditnog biroa o budućem klijentu. Zamisao je da se i Poreska uprava veže na sistem ove institucije.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, od 6,7 miliona tekućih računa, 255.507 je u kašnjenju, odnosno njihovi korisnici su u nedozvoljenom prekoračenju. Građani uglavnom svaki „crveni“ minus pokrivaju novom platom, ali ima i onih koji to duži period ne mogu da izmire, jer i ne primaju zarade.

Za malo veći „prestup“ banke smatraju ako se ne plate obaveze po kreditnoj kartici više od dva meseca. I ako klijent otplati dug nakon toga, najčešće, kod većine banaka u narednih godinu dana ne može da koristi nijednu bankarsku uslugu.

Bankari su oprezni, jer podaci pokazuju da građani upravo najviše kasne sa otplatom obaveza po kreditnim karticama. Prema izveštaju Kreditnog biroa, od 38,6 milijardi dinara limita na kreditnim karticama 909.262 korisnika, kašnjenje dostiže skoro 14 odsto.

Najveći „greh“ građana je neplaćanje rata za kredite. Ukoliko se sa obavezama kasni duže od dva meseca i ovo registruje Kreditni biro, u naredne tri godine ne može da se uzme novi zajam. Toliko podatke čuva i sam Kreditni biro, tako da kada banka povuče izveštaj automatski ima uvid da je postojalo kašnjenje.