ŠTA REĆI NA NEZAKONITA PITANJA NA RAZGOVORU ZA POSAO

ŠTA REĆI NA NEZAKONITA PITANJA NA RAZGOVORU ZA POSAO

Odgovoriti na trik pitanja poslodavca na razgovoru za posao je teško, ali je još teže izboriti se sa pitanjima koja zadiru u vašu privatnost. U nezakonita pitanja spadaju sva ona pitanja koja se odnose na vaš porodični život, nacionalnost, seksualno opredjeljenje, religiju i sve drugo što je isključivo vaša privatna stvar.

Poslodavci umeju da postave neka od ovih pitanja ne bi li otklonili uglavnom legitimne strahove vezane za, recimo, pouzdanost kandidata, piše Bizlife. Kako da iskreno, ali ne i direktno, odgovorite na ova pitanja, a da istovremeno ostavite utisak osobe koja je potpuno predana dobijanju posla?

Stručnjaci Centra za razvoj karijere, Univerziteta u San Francisku savetuju da najpre proverite koliko ste osetljivi na ovakva pitanja i na koji način planirate da se nosite sa istim.

Ukoliko odaberete da odbijete da odgovorite na postavljeno pitanje zbog toga što je neumesno, osećaćete se bolje, ali posao sigurno nećete dobiti.

Suprotno tome, ukoliko progutate svoj ponos i odgovorite na pitanje, posle toga ćete se sigurno osećati loše, ali ćete sasvim sigurno ostati u trci za radno mesto.

Dok je prema mišljenju stručnjaka najbolje rešenje ovog problema upravo zlatna sredina između prethodna dva odgovora - ne odgovarajte direktno na postavljena pitanja, nego na zabrinutost poslodavca koja se iza njih krije.

Pogledajte neke od primera

Pitanje: „Planirate li da sklopite brak u skorijoj budućnosti?“
Odgovor: „Moj privatni život neće biti smetnja poslovnom.“

Pitanje: „Kada planirate potomstvo?“/ „Imate li dece?“
Odgovor: „Planiram da gradim karijeru nezavisno od planova da podižem porodicu.“

Pitanje: „Kakvog ste zdravstvenog stanja?“
Odgovor: „Ne postoji zadatak u opisu oglašenog posla koji nisam u mogućnosti da obavim.“

Pitanje: „Kada planirate da se penzionišete?“
Odgovor: „Moja karijera i potreba da radim i zaradim su prioritet u mom životu i ne vidim da će se, što se toga tiče, išta promeniti u skorijoj budućnosti.“

Ukoliko ne možete sa sigurnošću da procenite zbog čega vam poslodavac postavlja neko pitanje, nemojte se ustručavati da ga zamolite da vam objasni razloge zbog kojih vas tako nešto pita, jer vrlo je važno da i sami razumete eventualni budući posao i proverite da li ste zaista u mogućnosti da odgovorite na sve njegove izazove, prenosi Bizlife.

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Stanove u Srbiji niko ne kupuje

Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.

Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.

Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku, prenosi RTS.

U Hrvatskoj, na primer, nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.

Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.

Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.

Sajam zapošljavanja danas i sutra u Belekspo centru

Sajam zapošljavanja danas i sutra u Belekspo centru

Svečano otvaranje zakazano je za 11 sati, a sajam će danas biti otvoren do 19 sati, a u četvrtak od 10 do 18 sati.

Poslodavci u okviru ovog sajma zapošljavanja najviše traže operatere za rad u kol centrima sa odličnim znanjem nekog od stranih jezika (nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, engleski i drugi), prodavce u maloprodajnim objektima i programere.

Kompanije poput „Apatinske pivare” i Imperial Tobacco spremne su kroz razne programe da ulažu u razvoj mladih kadrova.

Sajam će tokom dva dana imati otvorena radna mesta za kompanije koje posluju širom Srbije: Delhaize Serbia, Naftna industrija Srbije, Imperial Tobacco SCG, Zepter international, „Apatinska pivara”, Fiat automobili Srbija, PwC Serbia, EY Serbia, VIP mobile, S&SAX, Tigar Tyers, ĐAK, Trizma, SITEL i TELEDIREKT.

Ovo su najveći brendovi na svetu

Ovo su najveći brendovi na svetu

Kompanija “Koka kola” i ove godine zauzima vrh liste najjačih brendova na svetu, prema prestižnom istraživanju “Korbrenda”.

Iza čuvenog pića nalazi se najveći američki proizvođač čokoladica “Herši”, dok treće mesto zauzima nemački farmaceutski gigant “Bajer”.

Iako “Bajer” nije toliko vidljivo ime u SAD, na listi “Korbrenda” visok rejting je kompanija zaslužila zbog izuzetno pozitivnog mišljenja više od 10.000 rukovodilaca iz 20 odsto vodećih američkih kompanija, piše “B92″.

- Pozicije na listi se dobijaju nakon godišnjih anketa u kojima učestvuju oni koji donose odluke u poslovnom svetu. To su ljudi pozicionirani na visokim pozicijama u velikim kompanijama i njihovi stavovi predstavljaju stav investitora, potencijalnih poslovnih partnera i klijenata iz 54 ključne privredne grane – navodi “Korbrend”.

Kako se dodaje, među deset najvećih brendova nalaze se imena koja bukvalno svako može da prepozna.

Od četvrte do desete pozicije nalaze se: “Džonson i Džonson”, “Harli Dejvidson”, “Volt Dizni”, “PepsiKo”, “Ameriken ekspres”, “Kelog” i “Epl”.

Kako navodi “Korbrend”, sa liste top 100 ispali su “Kseroks”, “Blokbaster”, “Meril Linč” i “Saab”.

Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini

Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini

Američki Kongres usvojio je zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini, koji obuhvata i sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima.

Predstavnički dom američkog Kongresa je zakon, koji je Senat odobrio prošle nedelje, usvojio sa 378 glasova "za" i 38 "protiv".

Zakon će sada biti prosleđen američkom predsedniku Baraku Obami na potpis, prenele su agencije.

"Američki Kongres i Senat zajednički podržavaju ukrajinski narod", izjavio je posle glasanja predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bener.

Obama je pozdravio usvajanje zakona koji će omogućiti Ukrajini da preduzme "korake neophodne za obnovu ekonomske stabilnosti i napredak", rekao je portparol Bele kuće Džej Karni.

Direktorka Dženeral motorsa saslušana u Kongresu

Direktorka Dženeral motorsa saslušana u Kongresu

Direktorka Dženeral motorsa (General Motors - GM) Meri Bara obećala je pred Kongresom SAD da će taj proizvodjač automobila više voditi računa o kupcima i bezbednosti kako bi se izbegle nesreće zbog neispravnih vozila.

Bara je frustrirala poslanike time što nije odgovarala na pitanja o tome, uz objašnjnje da čeka rezultat interne istrage u GM-u, da ne zna zašto je GM čekao više od 10 godina da odluči da povuče vozila za koja je znao da imaju problema s kontakt-bravom, da ne zna ko je odgovoran da se odloži povlačenje vozila...

Saslušanju su prisustvovale porodice 12 žrtava sudara zbog neispravnih automobila Dženeral Motorsa. Meri Bara je obećala da će razmotriri i odštetu za te porodice.

Od februara, GM je povukao 6,1 miliona svojih vozila zbog raznih neispravnosti, prvenstveno kontakt-brave koja se isključuje od vibracija tokom vožnje, i vazdušnih jastuka koji se ne aktiviraju u slučaju sudara.

Na razne subvencije potrošeno čak tri milijarde evra

Na razne subvencije potrošeno čak tri milijarde evra

Najviše para kroz podsticaje, podelila je Kancelarija za evropske integracije, čak 275,62 milijarde dinara. A reč je o 347 pojedinačnih podsticaja.

Više od 360 milijardi dinara, odnosno oko 3,1 milijardu evra, isplaćeno je u Srbiji tokom protekle godine na ime raznih podsticaja regionalnog razvoja, što je za 102 milijarde dinara više u odnosu na 2012.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da među korisnicima ovog novca ima preduzeća, preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava, raznih agencija, a među podsticajima ima raznih subvencija, povratnih i bespovratnih, zajmova, regresa i međunarodne pomoći.

Najviše, čak 105,29 milijardi dinara, koristila je državna uprava. Još 104,37 milijardi bilo je namenjeno velikim kompanijama, dok su mala i srednja preduzeća utrošila 53 milijarde.

Podsticaji opštinama iznosili su 23 milijarde, a poljoprivredna gazdinstva dobila su 16 milijardi dinara.

Većina toga moraće da se vrati, jer nisu svi podsticaji bespovratni. Podaci Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja pokazuju da je čak 264 milijarde dinara plasirano kroz kredite.

Među bespovratnim sredstvima, koja iznose ukupno 77,3 milijarde, nalazi se i međunarodna razvojna pomoć i bespovratne subvencije.

Najviše para kroz podsticaje, podelila je Kancelarija za evropske integracije, čak 275,62 milijarde dinara. A reč je o 347 pojedinačnih podsticaja.

Preko Ministarstva finansija išlo je 16,6 milijardi dinara za 2.225 podsticaja, u koje su uključeni i oni za poljoprivredna gazdinstva, pošto se njima novac u celosti isplaćivao iz Trezora.

Fond za razvoj realizovao je 994 podsticaja, a mahom je reč o kreditima pod povoljnim kamatnim stopama, u vrednosti od 14,9 milijardi dinara. Agencija za strana ulaganja i podsticaj izvoza SIEPA je zabeležila 281 podsticaj „težak“ 4,8 milijardi dinara.

Ubedljivo najviše subvencija “plasirala“ je Nacionalna služba za zapošljavanje. Kroz 13.761 podsticaj podelila je 16,6 milijardi dinara. Najteže je “kesu odrešila” Kancelarija za održivi razvoj koja je odobrila svega 15 podsticaja od ukupno 5,5 miliona dinara.

(Telegraf.rs)