Račune ne plaćaju ni koji imaju

Račune ne plaćaju ni koji imaju

Danas je teže naplatiti robu ili uslugu, nego je isporučiti, kaže Madžar.

"Sama vlada, koja treba da je garant ispunjenja ugovornih odnosa, sama ih urušava, država nam je najveći dužnik, pa nije čudo da nam je cela privreda ogrezla u neplaćanju i dugovima. Danas ne plaćaju račune ni oni koji nemaju, ali ni oni koji imaju novca, jer je platiti ili ne platiti za ono što si dužan postala stvar nezakonitog imperativa i poslovne politike, čime se dosta manipuliše", objašnjava Madžar.

Predložen Zakon o radu je tako nakaradan i naopak da ga treba menjati, kaže Ljubomir Madžar. Taj zakon pogađa one kojima je kod nas najteže, a to su oni koji nemaju nikakvog radnog mesta. Dakle, kreatorima ekonomske politike preporučio bih da krenu sa tim i da to bude među prvim aktivnostima vlade.

Nova vlada mora konačno hitno da sredi budžet. Taj naš deficit, koji je planiran na nivou od 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) mogao bi čak i da bude veći, iako zakon propisuje maksimum od 4,5 odsto. To je još jedan skandal, država na tako drastičan način krši zakon koji je sama donela. Javni dug i državni deficit su u sledećoj liniji prioriteta, pa slede subvencije i njihovo preispitivanje.

Kada bih ja savetovao državu, dodaje naš sagovornik, prvo bih rekao da ukinu neke stvari, pre svega subvencije, a nije ih trebalo ni uvoditi.

"Subvencije koje je davala naša država su nepotrebne, krajnje štetne i veoma diskriminatorne. Pojedinim investitorima plaćano je po 10.000 evra za otavranje jednog radnog mesta, a drugi ne dobijaju ništa, nego još izdvajaju sredstva za subvencionisanje konkurenata", ocenjuje Madžar.

Bolna tačka domaće ekonomije su i javna preduzeća, odnosno 153 firme u restrukturiranju, gde se na vrlo skup način održavaju radna mesta, uključujući i Železaru u Smederevu.

Ovde je bilo mnogo jeftinije da se odobre pare iz budžeta, nego da se upali „visoka peć“, jer da je to bilo profitabilno, odavno bi to uradio „Ju-Es stil“, ne bi prepustio nekome drugom. Pred vladom je konačno i završavanje privatizacije, naročito kod firmi koje nemaju nikakvu budućnost.

S&P 500 dosegnuo novu rekordnu razinu

S&P 500 dosegnuo novu rekordnu razinu

U utorak su na Wall Streetu cijene dionica porasle treći dan zaredom, pri čemu je S&P 500 indeks dosegnuo novu najvišu razinu u povijesti, što se zahvaljuje solidnim podacima iz američkog gospodarstva.

Dow Jones ojačao je 0,46 posto, na 16.532 boda, dok je S&P 500 porastao 0,70 posto, na 1.885 bodova, a Nasdaq indeks 1,64 posto, na 4.268 bodova.

Nova rekordna razina S&P 500 indeksa zahvaljuje se rastu cijena dionica u svim sektorima, a ponajviše onima koji su osjetljiviji na rast gospodarstva. Poticajno su na ulagače utjecali solidni makroekonomski podaci.

Institut za menadžere nabave izvijestio je jučer da je njegov ISM indeks aktivnosti u industrijskom sektoru u ožujku porastao s 53,2 na 53,7 bodova, što je, premda manje od očekivanja, drugi mjesec zaredom kako aktivnosti jačaju.

Ulagače je ohrabrilo i to što naznake jačanja gospodarstva potvrđuju tezu da su prijašnji slabi makroekonomski podaci bili posljedica loših vremenskih prilika, a ne poremećaja u temeljima gospodarstva.

Nakon što su prošloga tjedna bili pod pritiskom, jučer su se oporavili i biotehnološki te tehnološki sektor, što pokazuje da se ulagačima vratila sklonost prema rizičnijim investicijama.

I na europskim su burzama cijene dionica jučer porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,82 posto, na 6.652 boda, dok je frankfurtski DAX porastao 0,50 posto, na 9.603 boda, a pariški CAC 0,80 posto, na 4.426 bodova.

Od 2.000 proizvođača alkoholnog pića, samo 300 radi legalno

Od 2.000 proizvođača alkoholnog pića, samo 300 radi legalno

OD 2.000 registrovanih proizvođača alkoholnih pića u Srbiji, u poslednje četiri godine ostalo je samo njih 300. Preostalih 1.700 nije se povuklo iz posla, već rade na crno!

Do ovog zaključka došli su legalni proizvođači pića, jer se u Srbiji, zvanično, proizvede 12 miliona litara alkoholnog pića, a popije, čak, 60 miliona litara!

- Prošla godina je bila izuzetno rodna i jesenas u čitavoj Srbiji nigde nije mogao da se kupi destilacioni aparat - kaže Ivan Urošević, predsednik Udruženja proizvođača rakije „Srpska rakija“. - Ove godine očekujemo navalu alkohola koji je proizveden na crno. Uvereni smo da je loš zakon razlog za ovako lošu situaciju.

U proseku, mesečno pet-šest proizvođača alkoholnog pića podnese zahtev da se izbriše iz registra. Oni ne prestaju sa poslom, već zadržavaju zalihe i akcizne markice, a oslobađaju se prisustva inspekcije. Inspektori, naime, imaju prava da proveravaju isključivo registrovane proizvođače, ali ne i one koji proizvode alkoholno piće za svoje potrebe.

Na taj način država godišnje gubi 150 miliona evra samo na ime PDV i akciza, ne računajući ostale dažbine, doprinose i radna mesta.

ANALIZE PARA VREDNE

LEGALNI proizvođači moraju da redovno daju po 35.000 dinara za laboratorijske analize. Proizvođači često sumnjaju da li laboratorije dobro rade svoj posao, jer su inspektori odlično upućeni „da li kod laboratorija kasne sa plaćanjem“. Takođe, bez obzira na to kakav je rezultat, ukoliko je uredno plati, proizvođač može da nastavi da radi, a inspektori nikada ne pokreću postupak! Proizvođači veruju da je razlog ovakvog javašluka činjenica da ne postoji nacionalna referentna laboratorija i da njeno otvaranje koči laboratorijsko-inspektorski lobi.

- Proveravaju isključivo registrovane proizvođače, a mi nismo problem, jer proizvodimo alkoholno piće pod našim imenom - objašnjava Urošević. - Milioni se okreću u ilegalnom biznisu sa alkoholom, a afere sa trovanjem se dešavaju isključivo sa onima koji rade na crno.

Alkoholna pića koja se proizvode ilegalno na tržište stižu preko ugostiteljstva, jer 80 odsto tržišta su kafane, a samo 20 odsto maloprodaja. Dobro posećene kafane mesečno prodaju od 70 do 100 litara rakije. Nažalost, trend su voćne rakije i slatka pića, pa potrošači ni u teoriji ne mogu da otkriju šta piju!

- Kada se u rafinisani alkohol ili destilat jabuke doda aroma, potpuno se zamaskira ukus - kaže Ivan Smajilović, sprecijalizovani stručnjak sa licencom Ministarstva poljoprivrede. - Potrošači su se navikli na loš ukus i ne razmišljaju da piće ne može da miriše više od voća. Na alkoholu se okreću milioni, a mnogi žele da ih zarade.

OČISTILI TRŽIŠTE

LEGALNI proizvođači su najveći udarac primili 2010. godine kada je unutrašnjom kontrolom u jednoj laboratoriji otkriveno da svi veliki proizvođači imaju „botanički etanol od šećerne repe“. Kada je 800.000 litara destilata povučeno sa tržišta, najveći srpski proizvođači pića su bankrotirali i tržište je bukvalno - počišćeno. Usledio je niz smrtnih slučajeva od trovanja alkoholom (npr. „afera Skeid“ iz Kikinde).

Nove zone pune gradsku kasu

Nove zone pune gradsku kasu

Rok za prijavu poreza na imovinu pravnih lica istekao je prekjuče, ali veliki broj firmi ovu obavezu nije ispunio. Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sama utvrde da je potrebno da plate, što se, bar za sada, nije pokazalo kao dobar potez. Istovremeno, izmenama zakona je ukinuta naknada za gradsko građevinsko zemljište, pa su lokalne samouprave odlučile da ovaj prihod nadomeste podizanjem poreza na imovinu. Zbog toga će mnogim firmama i građanima ove godine porez biti daleko veći.

U Beogradu će, recimo, ukupno naplaćeni porez biti za čak 40 procenata veći nego lane, bar po očekivanjima nadležnih, a stanarima centralnih gradskih zona, gde je porez najviši, zaduženje će biti i do 80 odsto veće nego do sada. Možda je zato, po podacima gradskih vlasti, do prošle subote tek 2.800 preduzeća podnelo poreske prijave, a Grad je očekivao da to učini još oko 3.500, ali se nada da će u narednim danima bar još 1.500 do 2.000 prijava stići poštom.

Kako bi prihode od poreza na imovinu učinile što izdašnijim, mnoge lokalne samouprave su osim povećanja poreske stope na maksimalnih 0,4 odsto, pribegle i uvođenju novih gradskih zona. Naime, poreska osnovica zavisi od zone u kojoj se nekretnina nalazi, pa su tako povećanjem broja zona, stanovi koji su bili u prvoj zoni sada potpali pod „ekstra“ zonu, u kojoj je i poreska osnovica - „ekstra“.

Iako je logična pretpostavka da će poreska stopa najviše skočiti u prestonici, podaci govore da je do najvećeg povećanja došlo u Kragujevcu - od 0, 2 na 0,4 odsto, što je stoprocentni rast. Kako za Danas potvrđuju u gradskoj upravi Kragujevca, do povećanja je došlo zbog ukidanja naknade za gradsko građevinsko zemljište, ali, kako kažu, neće svima porez biti viši. Onima sa stanovima u centru hoće, ali će zato onima sa kućama van centra porez sada biti manji.

U Kragujevcu je poslednjeg dana, inače, bila velika gužva jer su mnoge firme pohrlile da ispune zakonsku obavezu prijave poreza, zbog čega je Grad bio primoran da produži radno vreme do 19.30.

U Nišu je takođe vladalo veliko interesovanje pravnih lica za uplatu poreza. Grad Niš je, inače, 30. novembra prošle godine podigao poresku osnovicu za 30 odsto „zbog samog načina utvrđivanja poreske obaveze, u kojoj više ne postoji korektivni element kvaliteta“, a na cenu se odrazila i „podela“ grada na osam zona, za razliku od prethodnog perioda, kada su bile četiri.

U Nišu kažu da su prihodi od poreza na imovinu 2013. godine iznosili oko 500 miliona dinara, a od naknade za građevinsko zemljište oko 450 miliona dinara. „Integrisanje“ naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu predviđeno je Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na drugom kraju države, u Zrenjaninu, kažu da su njihovi građani revnosne platiše, pa je stopa naplate poreza 80 odsto. Krajem protekle godine utvrđeno je pet komunalnih zona u gradu. Teritoriju čine Zrenjanin i 22 naselja, sam Zrenjanin podeljen je u tri zone, dok su u četvrtoj i petoj zoni sva naseljena mesta zrenjaninske opštine. Zrenjanin nije iskoristio mogućnost maksimalne stope, već je porez uskladio sa gradovima slične veličine. Stopa amortizacije iznosi 0,8 odsto na godišnjem nivou, dok je procenat oporezivanja 0,3 odsto za fizička lica i na zemlju, odnosno 0,4 odsto za pravna lica.

U Užicu su do sredine poslednjeg dana roka za prijavu poreza tu obavezu ispunila 223 preduzeća. To je nešto više od polovine prošlogodišnjih prijava, kada su tu zakonsku obavezu ispunile 402 firme. Ipak, u lokalnoj poreskoj administraciji očekuju još prijava. Stopa tog poreza u Užicu je maksimalnih 0,4 odsto, a u Gradskoj upravi ističu da će, zbog amortizacije, iznos tog poreza ove godine biti nešto manji nego prethodne godine. Inače, u gradskom budžetu za ovu godinu, koji je planiran u iznosu oko 2,6 milijardi dinara, od poreza na imovinu i pravnih i fizičkih lica planiran je prihod od oko 200 miliona dinara.

U Novom Pazaru je poslednjeg dana moralo da bude produženo radno vreme kako bi se primile sve prijave.

- Postalo je uobičajeno da se zakonske obaveze izvršavaju u poslednji čas. Zato i ove godine imamo velike gužve. Interesovanje je veliko i nije se promenilo u odnosu na prošlu godinu - kaže Rizo Mašović, direktor novopazarske Uprave za naplatu javnih prihoda. U odnosu na prošlu godinu porez na imovinu pravnih lica u Novom Pazaru je povećan za tridesetak procenata.

Zona umesto kvaliteta

- Po starom Zakonu poreska osnovica se utvrđivala primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Osnovni elementi su površina i prosečna cena kvadratnog metra nepokretnosti na nivou jedinice lokalne samouprave, a korektivni elementi su bili koeficijent kvaliteta, koeficijent zone i amortizacija. Po Zakonu koji se primenjuje od 1. januara ove godine poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti u periodu od januara do septembra 2013. godine u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi. To znači da vise nisu od značaja elementi kvaliteta, već veliki značaj ima zona u kojoj se nepokretnost nalazi - rečeno nam je u Upravi za naplatu javnih prihoda Niša.

Tehnologije

Zanimljivo je da u Novom Pazaru firme uopšte ne koriste mogućnosti koje im u prijavi poreza omogućavaju moderne tehnologije.

- Pre tri godine smo uveli program elektronskog prijavljivanja poreza, ali do danas tu mogućnost nije iskoristio niko u ovom gradu - ističe Rizo Mašović.

Od aprila novi, jasniji računi za struju

Od aprila novi, jasniji računi za struju

Građanima Srbije će od aprila na kućnu adresu stizati novi računi za struju na kojima će sve stavke biti detaljno objašnjene.

Kako navodi RTS, račun će imati dve strane: na prvoj će biti iskazane martovska potrošnja struje s grafičkim mesečnim dijagramom potrošnje u proteklih godinu dana, i TV pretplata.

Na drugoj strani su detaljna objašnjenja svih stavki koje ulaze u račun.

Nadležni obećavaju da će građani konačno imati znatno jasniji i pregledniji uvid u potrošnju struje.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović predstavila je u januaru nove račune za struju.

Kako je tada rekla, građani su do sada imali dosta zamerki, jer je račun bio nejasan, a sada su objašnjene sve stavke koje su predstavljale problem, koji deo su fiksni troškovi, a šta je potrošnja.

Novi račun rađen je po uzoru na račune zemalja i Evropske unije i suseda, ali i Australije.

Prodati zapisi vredni oko 5,67 milijardi dinara

Prodati zapisi vredni oko 5,67 milijardi dinara

Uprava za javni dug je saopštila da je na jučerašnjoj aukciji prodala 567.476 komada državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5,67 milijardi dinara.

Prema podacima Uprave, na aukciji je prodato 56,75 odsto ukupnog obima emisije ovih pedesettronedeljnih hartija od vrednosti.

Državni zapisi su, kako se navodi, prodati po stopi prinosa od 8,98 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 9. aprila 2015. godine.

Na aukciji je ponuđena emisija u iznosu od 10 milijardi dinara. Ukupan obim tražnje iznosio je 7,97 milijardi, odnosno 79,75 odsto obima emisije, saopštila je Uprava za javni dug.

Evro 115,49 dinara

Evro 115,49 dinara

Dinar u sredu ima približno istu vrednost prema evru kao u utorak, tako da srednji kurs iznosi 115,4865 dinara za evro.

Po zvaničnom srednjem kursu NBS, evro košta jednu paru više nego u utorak kada je kurs iznosio 115,4762 dinara za jedan evro.

Dinar je za 0,7 odsto slabiji nego na početku ove godine, za 3,5 odsto slabiji nego pre godinu dana, ali za 0,4 odsto jači nego pre mesec dana.

Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabiji 7. februara, kada je jedan evro bio 116,1253 dinara.

Centralna banka je ove godine na Medjubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 820 miliona evra i kupila 30 miliona evra da bi ublažila kolebanje kursa.